Ideološki napadi na veronauku pod maskom brige za vaspitnu ulogu škole

Ovih dana, prvi put nakon vraćanja predmeta veronauke (ne uvođenja kako se često terminološki greši, jer je veronauka na nasilan način ukinuta 1945. godine) počela je ozbiljna i  dobro organizovana kampanja, čelnih ljudi Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne zajednice, da se ovaj predmet ponovo izbaci iz škola. Najveći problem u vezi veronauke po rečima ministra Verbića su podela i razdvajanje đaka, posebno u višejezičnim sredinama gde je po rečima ministra situacija ozbiljnija, naglašavajući da je jedan od glavnih ciljeva škole borba protiv diskriminacije[1]. Zamenik pokrajinskog sekretara za obrazovanje Aleksandar Jovanović nadovezuje se na izjavu ministra Verbića i navodi da je povećano nasilje i maltretiranje u školama, i da je po njegovom viđenju glavni krivac netrpeljivosti dece prema drugačijem i to u kontekstu religije i nacionalnosti[2].

Iz ovih navoda, možemo zaključiti da je jedan od najvećih problema za uspešno ostvarivanje vaspitne uloge škole (škola je zakonski definisana kao vaspitno-obrazovna ustanova) predmet veronauka. 

Ove tvrdnje prilično su zlonamerne imajući u vidu da je degradiranje vaspitne uloge  srpskih škola, počelo potpuno nezavisno od veronauke. U duhu neoliberalnih reformi školstva za samo osam godina doneli smo tri potpuno nova Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (slučaj koji je nezabeležen u svetu). Svaki od ovih zakona bio sve liberalniji, povećavajući prava učenika, na uštrb prava onih koji obavljaju obrazovno–vaspitni rad (vaspitača, nastavnika i stručnih savetnika). Posebno je interesantno da smo 2009. godine doneli zakon, koji je iz svog imena izbacio reč vaspitanje, pa smo tako dobili „Zakon o osnovnim školama[3]“. Liberalne zakonske odredbe umanjile su mogućnost kažnjavanja neposlušnih i nedisciplinovanih učenika, bežanje sa časova sve je teže ozbiljno sankcionisati, da bi na kraju bila donesena odluka da se vladanje izbriše kao ocena koja utiče na prosek učenika. Sve ove stvari onemogućuju one koji obavljaju obrazovno-vaspitni rad (a samim tim i nastavnike veronauke) da dobro rade svoj posao. Posledice ovakvog stanja su da iz godine u godinu imamo sve veći broj slučajeva nasilja u školama[4].

Sve navedene činjenice, mogu nas dovesti do zaključka da ovakve organizovane kampanje o ukidanju veronauke nemaju nikakve veze sa brigom o vaspitnoj ulozi škola, već da je po sredi napad ideološke prirode.

Jedan od glavnih zadataka prethodnih vlasti, a posebno ove današnje je, kako sami često vole da kažu, promena svesti, a da bi ona bila moguća potrebno je uništiti tradicionalne vrednosti srpskog naroda, koje su neodvojivi deo srpskog identiteta. Upravo te vrednosti sa sobom nosi veronauka kao takva, koja nije samo običan školski predmet, već neodvojivi deo srpskog školstva, imajući u vidu da je ono nastalo prilikom opismenjavanja i prosvećivanja srpskog naroda koja su se odvijala pri crkvama i manastirima. Prvi predmeti koji se izučavaju u ovim školama u tadašnjoj Srbiji jesu pismenost i veronauka, a oni su se zadržali i nakon gubitka slobode od Otomanskog carstva, i nakon oslobođenja, u prosvetnim ustanovama koje stvara kneževina i kraljevina Srbija. Veronauka je postala vekovni stub srpskog školstva, pa je samim tim postala je najveći protivnik onih koji su je nasilno ukinuli 1945. godine, a čija deca i unuci uz pomoć novih ideoloških matrica pokušavaju i danas da je ukinu.

Nova ideologija, neoliberalnog školstva, na principu slobodnog tržišta, donela nam je  škole-prodavce obrazovnih usluga, i đake-potrošače, koji lišeni bilo kakvog razvijanja samostalnosti, kreativnosti i kritičkog razmišljanja, lako usvajaju jedan novi sistem vrednosti, potpuno suprotan od onog vrednosnog sistema kojim je veronauka vekovima oblikovala naše školstvo, pa je samim tim veronauka danas ostala jedina smetnja da se taj sistem bez ikakve smetnje u potpunosti implementira u naš obrazovni sistem.

Te nove vrednosti reformisanog školstva, imali smo priliku da upoznamo, kada je bez konsultovanja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, protivzakonito, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu uveo u određenom broju škola, pilot projekat u vidu izbornog predmeta „Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju[5]“, u čijim udžbenicima deca uče da se „Dugotrajnim istraživanjima i proučavanjima došlo se do zaključka da je homoseksualnost normalna i pozitivna varijacija ljudske seksualnosti[6].“ i da „Ne postoje preporuke ni granice kada se može najranije (ili kada treba najkasnije) početi sa seksualnim odnosima[7].“ Ovaj pilot projekat, samo je jedna od priprema ozbiljnog sprovođenja tzv. „školske kvir inkluzije[8]“ u obrazovnom sistemu  Srbije, što nam pokazuje i član 56. u prvoj radnoj verziji budućeg „Zakona o rodnoj ravnopravnosti“, gde piše da je „obavezno sticanje znanja iz oblasti seksualnog obrazovanja i reproduktivnog zdravlja, promovisanje mnogostrukosti i višeslojnosti ljudskih identiteta i tačan prikaz istopolne seksualno-emotivne orijentacije, transrodnosti, transpolnosti i interseksualnosti, individualnost, solidarnost i kreativnost[9]“. Ova propaganda posebno je jaka ovih dana, pa smo imali priliku da vidimo da se u dečijoj emisiji „Mali dnevnik“ na Radio-televiziji Srbije, zloupotrebljavaju deca od svega pet ili šest godina, kako jedva naučenim rečenicama, sa teškom mukom pri izgovoru, promovišu donošenje ovog zakona[10].

Ovakvi napadi, u narednoj godini biće sve učestaliji i uključivaće još veći broj institucija. Zbog toga se treba dobro pripremiti stvaranjem jednog šireg fronta, pogotovo između tradicionalnih verskih zajednica i crkava u Srbiji, intelektualaca, profesora, nastavnika, roditelja, raznih udruženja i drugih, koji se neće usresrediti samo na odbranu veronauke, nego i na odbranu i obnovu uništenog srpskog školstva.

Igor Stevanović Orelj – glavni urednik austrijsko-nemačko-srpskog časopisa „Spoji!“

[1] http://www.blic.rs/vesti/drustvo/verbic-uvodenjem-veronauke-i-gradanskog-vaspitanja-smo-podelili-dake/554xvkr

[2] http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/novi-sad/jovanovic-ukinuti-veronauku_672689.html

[3] http://www.paragraf.rs/propisi_download/zakon_o_osnovnoj_skoli.pdf

[4] http://srednjeskole.edukacija.rs/zivot/vrsnjacko-nasilje-u-porastu

[5]http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Seksualno-obrazovanje-u-srednjim-skolama-u-Vojvodini.sr.html

[6] Prof dr. Aleksandra Kapamadžija, prof sci. Marija Zotović, doc. Dr Snežana Ukropina, prof. dr Dušanka Dobanovački i dr. Lidia Turo, Zdravstveno vaspitanje o reporduktivnom zdravlju, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, 2013, str. 105

[7] Isto, str. 83

[8] Prof. dr Slobodan Antonić, Moć i seksualnost, sociologija gej pokreta, Catena Mundi, 2014, str. 175-218

[9]http://www.ombudsman.rs/attachments/3621_Prva%20radna%20verzija%20modela%20zak

ona%20o%20rodnoj%20ravnopravnosti.pdf

[10] https://vimeo.com/149621908