Da li je "izdaja" postala preslaba reč

Reč „izdaja” se često upotrebljavala u našoj političkoj „areni“, najčešće tendeciozno, kao deo stranačkih razmirica. Svedoci smo toga da je u protekle dve decenije ta reč toliko često korišćena i da je postepeno gubila svoju pravu težinu. Zašto vam sve ovo govorim? Kao u priči o dečaku koji je vikao da dolazi vuk u selo, zbog svoje razonode, pa na kraju kada je zver došla niko mu nije verovao, tako danas ta reč, izlizana od lažnih patriota, ne može da se ozbiljno upotrebi, čak i za čin stvarne nacionalne izdaje.

A morala bi biti upotrebljena.

Uspostavljena je granica sa Kosovom i Metohijom, postavljaju se carine, od strane vlasti koja je „više narodskija“ od prethodne. Da je ovo laž i obična politička demagogija, videlo se 4. decembra 2012. godine, kada su predstavnici te vlasti poslali žandarmeriju na svoje sugrađane, Srbe sa Kosmeta, kako bi ih udaljili od mesta gde je predviđeno stvaranje graničnog prelaza. Nemojte misliti da je to deo kontingenta srpske vojske i policije koji, prema rezoluciji SB UN 1244, ima pravo da se vrati na Kosmet. Njih hiljadu, tačnije. Ne idu da hapse kriminalce. Ne, ovo su Srbi koji idu na Srbe. Gde je sada demagog Ivica Dačić? Njegova policija deluje protiv sopstvene države. Naša policija. Odrađeno je komično spinovanje u medijima[1] da bi se lakše progutala pilula, koja se zbog gorčine nikada ni u usta ne uzima.

Da li je Jarinje mesto gde će Srbi konačno izgubiti svoju dušu?

Rado prihvatam argument kako je to „težak državnički čin“, ti pregovori sa Haradinajom i Tačijem. Pitam se da li ti ljudi na pregovore putuju pomoću novca koji su dobili od trgovine organima. Možda je ova vlast i dovedena da uradi ono što čak ni prošla nije smela.

Zanima me samo, kao neukog malog čoveka, šta bi nam se desilo kada bismo rekli jedno prosto, ljudsko: NE. NE pregovorima sa ljudima krvavih ruku. NE granici sa Kosmetom. Da li bi nas opet bombardovali? Ili bi nam ukinuli vize? Da li bi ponovili pogrom nad Srbima sa Kosmeta, sličan onome iz 2004. godine? Da li je sada stvarno uklonjena opasnost od tih novih progona Srba sa Kosmeta? Da li nam je zbog brojnih ustupaka život bolji, zaposlenost veća, institucije jače? Jedno prosto NE bi nas učinilo normalnom državom, koja brani minimum svojih nacionalnih interesa.

Da li je moguće da je ova vlast kapitulantska, čak i u većoj meri nego prošla?

Izdaja je preslaba reč za ovo.