Banatski dvor, cena gasa i Vučićeve TV laži

 Aleksandar Vučić se već godinama svim silama trudi da ostavi utisak čoveka koji se pod jedan, apsolutno u sve razume, a pod dva, koji se apsolutno u sve se razume bolje od bilo koga drugog. Gotovo da nema dramatičnog obraćanja naciji koje predsednik njemu vernih građana nije začinio ispaljivanjem salvi brojki, obično miliona, milijardi ili triliona što publiku koja uglavnom nema ideju o čemu se radi ostavlja bez daha i pod jakim utiskom da se samozvanom stručnjaku i njegovoj ekspertizi ne može ni opepeliti.

Poslednju ekspertizu na temu snabdevanja i cene gasa u Srbiji, imali smo prilike da vidimo juče u emisiji „Prva tema“, inače specfičnoj po tome što u njoj uvek gostuje ko drugi nego Vučić, izuzetno, uz još po nekog ikebana gosta.

Gledano iz ugla publike kojoj se obraća, nastup predsednika potpuno je opravdao očekivanja. Vučić je još jednom iskreno posvedočio da je baš on taj koji o svemu brine, da bi bez njega sve brzo propalo, da je situacija kritična i da sudbina srpske ekonomije ali i cene gasa za domaćinstva zavisi isključivo od njega. 

Međutim, ako se samo letimično pozabavimo podacima koje je Vučić izneo, biće očigledno da se  radi o dobro smišljenoj medijskoj manipulaciji u kojoj se građani prvo plaše katastrofalnim scenarijom nakon čega se pojavljuje samozvani mesija sa rešenjem za koje se, koliko god bilo nepovoljno za građane, bez ikakvog osnova unapred tvrdi da je najbolje moguće.

Međutim, zahvaljujući „herojskom“ držanju predsednika interesi srpskog naroda bili su odbranjeni potpisivanjem, „najboljeg mogućeg“ - Vašingtonskog sporazuma kojim je Srbija obezbedila priznanje nezavisnosti Kosova od strane Izraela i za uzvrat se obavezala da će svoju ambasadu preseliti u Jerusalim 

Sličan spin koprišćen je već nebrojeno puta. Primera radi, pred Vučićev odlazak u Vašington, režimski mediji su danima plašili građane kako je Vučiću pripremljen svilen konac i ultimatum da prizna nezavisnost Kosova (što se pokazalo kao laž). Međutim, zahvaljujući „herojskom“ držanju predsednika interesi srpskog naroda bili su odbranjeni potpisivanjem, „najboljeg mogućeg“ - Vašingtonskog sporazuma kojim je Srbija obezbedila priznanje nezavisnosti Kosova od strane Izraela i za uzvrat se obavezala da će svoju ambasadu preseliti u Jerusalim. 

Isti princip primenjen je i nedavno, prilikom stupanja na snagu posledica “najboljih mogućih“ Briselskih sporazuma kojima je, kako su nas ubeđivali, Vučić pobedio mrske nam neprijatelje sa 5:0! Postavljene su blokade na Jarinju i Brnjaku, podignuti su migovi, helikopteri i borbena vozila, narod je nekoliko dana zastrašivan novim ratom na KiM, da bi se umesto sile koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar, još jednom pojavio mesija u pokušaju Aleksandar Vučić sa još jednim, „najboljim mogućim“ sporazumom. Ovoga puta pobedio ih je tako ubedljivo, da sada, prvi put istoriji, vozila sa registarskim oznakama „Republike Kosovo“ nesmetano ulaze i kreću se centralnom Srbijom, dok su zauzvrat, vozila registrovana u Srbiji po prvi put dobila stiker kojim se njeni državni simboli prekrivaju.

Imajući u vidu da Srbija trenutno u Banatskom dvoru ima uskladišteno 268 miliona kubika, Vučić procenjuje da će nam do kraja godine nedostajati još 100 do 120 miliona kubika koje će Srbija morati da nabavi po višestruko višim cenama čime se  opravdava najavljeno povećanje cene gasa za domaćinstva

Više puta uspešno primenjenu prevaru, Vučić nastavlja da koristi i kada je u pitanju cena gasa. Tako je juče građane Srbije najpre dobro zastrašio pričoim da je cena gasa na svetskim berzama sa 270 dolara skočila na 1.200 dolara, i da je značajno poskupljenje gasa i u Srbiji neminovno. Koliko će gas poskupeti zavisi, kako je rekao, od sledeće računice. Po njegovim rečima Srbija trenutno dnevno troši 6 do 6,5 miliona kubika gasa. Istine radi, to je svakako u potpunosti pokriveno dnevnim dotokom od 6,5 miliona kubika što je garantovana količina po postojećem ugovoru sa ruskim Gasporom-om. Međutim, kako tvrdi Vučić, za svetog Nikolu potrošnja gasa ide do 11 neverovatnih miliona kubika gasa što znači da nam u tom danu nedostaje 4,5 miliona kubika gasa. Imajući u vidu da Srbija trenutno u Banatskom dvoru ima uskladišteno 268 miliona kubika, Vučić procenjuje da će nam do kraja godine nedostajati još 100 do 120 miliona kubika koje će Srbija morati da nabavi po višestruko višim cenama čime se  opravdava najavljeno povećanje cene gasa za domaćinstva.

Šta sve ne valja u Vučićevoj računici. Pre svega, na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, koje moramo prihvatiti kao relevantne, u Srbiji je tokom 2020. godine, potrošeno ukupno 2.644 miliona kubika prirodnog gasa, što znači da je prosečna dnevna potrošnja 7,2 miliona kubika. Potrošnja naravno u najvećem delu zavisi od privrede jer je ukupna godišnja potrošnja domaćinstava u 2020. godini bila svega 302 miliona kubnih metara ili u proseku 0,82 miliona kubika dnevno.

Na osnovu toga možemo izvući zaključak da Vučićeva tvrdnja o bezmalo dupliranoj potrošnji gasa za „Svetog Nikolu“ svakako nije tačna. Čak i kada bi se potrošnja domaćinstava na taj dan duplirala to ne bi bila količina koja ukupnu potrošnju može podići na nivo od 11 miliona kubnih metara.

Drugo, Vučić je računicu izveo kao da će se svaki dan od danas do Nove godine praznovati Sveti Nikola, da će temperature biti niske kao što je to za 19. decembar uobičajeno, kao i da ćemo baš svakog dana trošiti po 11 miliona kubika prirodnog gasa što svakako nije tačno. Treće, sve i da vrhovni komandant Aleksandar Vučić proglasi novi crkveni kalendar u kome će narednih 75 dana biti Sveti Nikola, tvrdnja da će nam uz redovnu količinu od 6,5 miliona koliko dnevno dobijamo i rezervu u Banatskom Dvoru od 268 miliona kubika, nedostajati još dodatnih 120 miliona kubika gasa do kraja godine, ne može biti tačna.

To bi značilo znači da ćemo u narednih 75 dana ukupno potrošiti 876 miliona kubika gasa što bi dnevni prosek dovelo do neverovatnih 11,7 miliona kubika što je potrošnja koja nikada nije zabeležena, čak ni u jednom danu a kamoli kao prosečna potrošnja u dužem vremenskom periodu. Dakle, radi se o još jednoj, smišljenoj ali providnoj laži Aleksandra Vučića.

Istina je naravno drugačija, Srbija uz redovan dotok gasa i naše postojeće rezerve u skladištu Banatski Dvor, u slučaju potrebe, po povlašćenim cenama, može računati i na 170 miliona kubika koliko Gasprom ima sopstvenih zaliha u Banatskom Dvoru. Prema tome, realna opasnost od nestašice gasa, zaustavljanja fabrika ili restrikcija za domaćinstvo, zahvaljujući strateškim odnosima sa Ruskom Federacijoim i Gasprom-om, ne postoji. Ono što je još važnije, ne postoji ni bilo kakav razlog čak ni za minimalno povećanje cene gasa za domaćinstva u narednim mesecima i tokom grejne sezone. 

Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vučić zadovoljio se time što je obećanje o preko potrebnom proširenju skladišta gasa na milijardu kubika redovno ponavljao svake godine, ali, na samoj realizaciji ovog strateškog cilja do danas nije učinjeno ama baš ništa

Na kraju, moram podsetiti na još jednu činjenicu koju smo skoro svi zaboravili. Još 28. oktobra davne 2015. godine, u Moskvi je u prisustvu predsednika Vlade Aleksandra Vučića potpisan je ugovor o proširenju kapaciteta podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor sa 450 miliona na milijardu kubnih metara gasa, koji je trebao biti realizovan već 2016. godine. Realizacijom navedenog projekta vrednog svega 70 miliona evra od kojih bi 49% platila srpska a 51% ruska strana, Srbija bi trajno obezbedila energetsku stabilnost i nezavisnost. Tridesetak miliona evra je za državu nije veliki izdatak, posebno ako znamo da su razni sumnjivi strani investitori i više dobijali kroz subvencije kako bi  otvorili par stotina radnih mesta sa najčešće minimalnim platama. 

Uprkos tome, za realizaciju tako važnog projekta kakav je dupliranje kapaciteta skladišta Banatski Dvor ne samo da nije bilo para već pre svega nije bilo ni dobre volje ni pameti kod vrhovnog komandanta. Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vučić zadovoljio se time što je obećanje o preko potrebnom proširenju skladišta gasa na milijardu kubika redovno ponavljao svake godine, ali, na samoj realizaciji ovog strateškog cilja do danas nije učinjeno ama baš ništa.