Problem je i neskriveno ispoljavanje klerofobije – odbojnosti prema sveštenstvu i crkvi. Oni koji pričaju o pravima seksualnih i drugih manjina, dopuštaju sebi da o crkvi, sveštenstvu, vernicima, kažu bilo šta.

Kao što opstrukcije nema u republičkom parlamentu, kao što je nije bilo u voždovačkoj Skupštini, tako je nema ni u gradskom parlamentu. Radi se o ukazivanju na sistematsko kršenje zakona koje se odvija od strane predstavnika vlasti, i koje je počelo odmah nakon izbora.

Naš problem kao nacije leži u tome što oni, „pragmatični reformatori“, deca titoizma presvučena u „demokrate“ (sa malim i velikim „d“), srpske interese jednostavno ne shvataju kao svoje. Ili ih tumače tako nakaradno da se oni ne mogu ni prepoznati. Što se svodi na isto.

Ako je istina da dolazi do teritorijalne reorganizacije cele BiH, zašto bi se Srpska odrekla svog teško stečenog teritorijalnog integriteta sada, kada su pritisci na nju smanjeni i kada, prema muslimanskoj verziji, ništa ne dobija zauzvrat?

Nema teoretske, ni praktične šanse da „Fiat“, koji traži višebilionsku pomoć od italijanske vlade, investira u proizvodnju novog modela u Srbiji stotine miliona evra, dok njegovi pogoni u Italiji, zbog pada prodaje, sada šalju radnike na prinudne odmore, a potom će ih otpuštati.

Činjenica je da u „demokratskom sistemu“ vlada umanji svoje neposredno prisustvo na medijskom prostoru, ali privatizovana sredstva masovnog informisanja, pogotovo elektronska, uglavnom dospevaju u ruke mondijalistički nastrojenih stranih medijskih magnata ili domaćih krugova.

Lojd Veber je shvatio da je nacionalna čast u pitanju, te da je zemlji potreban kvalitetan ljudski materijal spreman da na podijumu ostavi krv, suze i znoj. Sa čuvenim propagandnim sloganom iz Prvog svetskog rata „Potreban si svojoj zemlji!“ pozvao je britanske muzičare da „poginu“ na sceni za svoju domovinu.