Функционери ЛДП-а су овом приликом јасно показали да су само доследно дисциплиновани партијски чиновници којима је интерес одржања тешком муком створене владајуће коалиције врховни принцип у прагматично схваћеној реалној политичкој ситуацији.

Није спорно да је требало одати дужну почаст совјетској/руској војсци за допринос у борби за Београд, нити ико овде негира да су тог октобра отерани Немци – али онда треба (про)славити управо то ("Протеривање Немаца 1944") а не оно што смо добили касније.

Србија наставља да буде држава у којој владају двоструки стандарди према патриотским, са једне стране, и другим невладиним организацијама, са друге стране. Непрестано се проширују кругови обрачуна са неистомишљеницима и покушава довести у питање свака тачка слободног мишљења и деловања.

Ово је спектакл који је по гледаности, односно пажњи медија, потукао "Фарму" и "Великог брата", како би народ видео да му се на челу налази "честит и правичан" политичар, који ни себе не ставља изнад закона.

За бомбардовање, за побијене цивиле, за уништену привреду, за комадање државе, за санкције, за осиромашени уранијум, за спаљене возове, за порушене мостове, за заборав свега тога и пријем у друштво зликоваца који су то урадили – Бели Шенген.

За разлику од Чекуа, Кустурица је прекидан у речи, оптуживан за различите криминалне активности. Ко зна, можда новинар Б92 који је интервјуисао Кустурицу једноставно није био толико професионалан? Најзад, једно је интервју са неким-тамо-режисером, а друго интервју са премијером самосталне и суверене државе.

Нобелов комитет изјавио је да је Обамина заслуга његов „огромни напор за учвршћивање међународне дипломатије и сарадње међу народима“. Скоро као Брежњев! Обамина међународна делатност углавном се до сада сводила на попуштање по иницијативама које су на сто поставиле друге стране.

У ријалити шоу програму који се зове Србија, главне улоге у епизоди "Пети октобар" играли су Коштуница и Милошевић. Зато бих о годишњицама петог октобра више волео да чујем и прочитам шта има да каже Војислав Коштуница, него шта ми поручују живковићи, јовановићи, мићуновићи, илићи, љајићи, Милош Васић...

Друго, до отказивања „посете“ Хрвата је дошло јер наводно полиција није сигурна да ли им може гарантовати безбедност?! У овој земљи полиција годинама уназад не може да гарантује безбедност ни сама себи јер не ради по закону, него по вољи политичара.