Sve ovo nam se dogodilo, i sve će nam se to i dalje događati, zbog 17. februara. Srbija je, jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova, gurnuta u haos. I sada taj haos treba savladati. Svako od nas će se, u vremenu koje dolazi, hteo to ili ne, obresti na jednoj od strana rascepa.

Snimak dve plavuše kako kradu i kako se, zatim, bedno opravdavaju, ponavljan je i ponavljan na onoj televiziji. To nije bila samo zluradost. To je bilo „satansko uživanje u grehu pravednika”.

Paradoksalno je, međutim, što na kraju i predviđanje o 11. maju može da se ostvari. Vlada može, početkom aprila, zapasti u krizu. Premijer može tada da predloži predsedniku izbore. I oni stvarno mogu biti raspisani za 11. maj.

Elita se udružila u prizivanju trauma iz devedesetih, koje svi nosimo. Elita zna da se devedesete ne mogu vratiti. Elita zna da nema govora o 4. februaru kao danu kada će Beogradska berza objaviti slom, Narodna banka novi kurs evra, a UN novu rezoluciju o sankcijama.

Slabosti se, međutim, i dalje nekako najviše vide u medijima. Na ovom mestu je već više puta pominjano neobično shvatanje novinarstva. Ono je naročito izraženo u delu naših «evroreformskih» glasila. Za neke od njih biti novinar znači biti angažovan u korist određene političke opcije, pa makar i na račun elementarnog profesionalizma.