Свака промена устава захтева широк политички и друштвени консезус. И широку јавну расправу и информисану јавност која на онову чињеница и изнетих разлога за и против, слободно одлучује. А код нас, у овом случају, нема буквално ништа од тога

Прође ли и најновија „коска“ са најављеним референдумом о промени устава (а за који већина грађана не зна ни да је расписан, нити чему предложене промене служе, нити чему уопште ова хитна промена устава), можда би збиља могло испоставити да је Александар Мартиновић са оном причом о „Вучићу-победнику“ био у праву – макар онолико колико је био и онда када се, као СРС функционер обрушавао на Вучића и Николића због „издаје“ Србије и Војислава Шешеља

Другим речима, Курти ће вероватно добити тј. избоксовати свој „реципроцитет“. А Срби, тј. Вучић и режимски медији ће добити своју – још једну – „победу“. И обе стране ће имати свог џокера за предизборне трке које им предстоје. С тим да ће наш, то јест, Вучићев „џокер“, баш као и „победа“ поново бити лажни

Прва поука гласи: Свака окупација дође и прође – само ако се довољно дуго издржи, сачува стратешки фокус и демографски потенцијал. И друга: Свака окупација је мучна, чак и када окупатор наступа у плишаним рукавицама и са – бар декларативно – хуманим мотивима

Далеко од тога да су премијер или актуелна влада непогрешиви и да се не може замислити боља. Али онај ко хоће да ову владу руши мора јасно да положи рачун на коју и колику већину рачуна – или ће, у противном, бити свесни или несвесни саучесник у рестаурацији ДПС-а и Ђукановићевом „великом повратку“ још и пре него што је он до краја и сишао са власти