Погледајте само како је Коштуница неславно окончао свој други премијерски мандат. Ивици Дачићу се мора признати да је до сада савршено и уз минималне жртве по себе и странку водио ову постизборну игру. Али ово није ствар памети и лукавства који му очигледно не мањкају.

Тако се, још једном, у најогољенијем облику показује лицемерје доброг дела српске медијске и НВО сцене, која од ситуације до ситуације растеже или сужава појам “демократског блока” и “евро-реформских снага”.

Друга је ствар што би Хавијер Солана, да су Срби заиста мало склонији, не “гледању уназад”, него макар елементарном националном памћењу и достојанству којим се иначе толико поносе, што би, дакле, у том случају, дотични Солана у Србији већ одавно морао бити проглашен персоном нон грата 

“Треба их пустити да се мало истутње”, резоновали су у Бриселу и Вашингтону. После ћемо им већ потурити неку “шаргарепу” или какву сличну поврћку, или неку шећерлему у виду “отварања перспективе за отпочињање процеса за постепено укидање виза”.

Знам ја да нико није пророк у свом селу. А поготово знам да нико не воли доносиоце лоших вести. Али је, ипак, готово невероватно колико чак и озбиљни људи не желе да чују оно што им се не допада, па и по цену да због тог одбијања имају само још већу штету.