Za vladu je potrebno troje

Da se izbori održavaju sutra, SRS bi osvojila 36,5 odsto glasova, koalicija okupljena oko DS dobila bi 34,6 odsto, a DSS–NS 11,7 procenata, pokazuju rezultati istraživanja agencije „Faktor plus” urađenog za „Politiku”

Ukoliko bi sutra bili održani parlamentarni izbori, Srpska radikalna stranka osvojila bi 36,5 procenata glasova, za koaliciju Demokratske stranke, G17 plus, Lige socijaldemokrata Vojvodine, Sandžačke demokratske parije i Srpskog pokreta obnove glasalo bi 34,6 odsto građana, dok bi Demokratska stranka Srbije i Nova Srbija dobile poverenje 11,7 procenata glasača, pokazuju rezultati istraživanja agencije „Faktor plus” urađenog za potrebe „Politike”, kojim je obuhvaćen uzorak od 1.200 ispitanika sa teritorije Srbije, bez KiM. Liberalno-demokratska partija osvojila bi 5,8 odsto glasova, dok bi za koaliciju Socijalističke partije Srbije, Partije ujedinjenih penzionera Srbije i Jedinstvene Srbije glasalo 7,1 procenata birača. Po ovom istraživanju, na predstojeće parlamentarne izbore sigurno će izaći 50,3 procenta glasača, „bojkotovaće” ih 29,6 procenata, dok je 20,1 odsto ispitanika još neodlučno da li će se 11. maja pojaviti na biralištima.

Na pitanje ko će osvojiti najviše poslaničkih mandata na predstojećim parlamentarnim izborima, 57,3 odsto ispitanika odgovorilo je da će to biti SRS, 37,3 procenta reklo je da će to biti koalicija DS–G17–DP– SV–SPO, dok 2,8 odsto ispitanika veruje da će to poći za rukom koaliciji DSS–NS.

Od tema koje će presudno uticati na opredeljivanje glasača na parlamentarnim izborima, na prvom mestu na listi su ekonomska (66,9 procenata), potom i socijalna pitanja (56,7) , a zatim slede Kosovo i Metohija (37,9), evrointegracije (32,5) i bezbednost zemlje (12,4 procenta ispitanika).

Kada su građani Beograda u pitanju, njih 39,1 odsto glasalo bi za koaliciju DS–G17 plus, dok bi se za SRS opredelilo 35,2 procenta Beograđana. Za koaliciju DSS–NS glasalo bi 8,3 odsto birača u prestonici, za LDP 7 procenata, dok bi koaliciji SPS–PUPS–JS poverenje poklonilo 4,2 procenta glasača. „Faktor plus” je istraživanje u Beogradu sproveo na uzorku od 1.000 ispitanika.

Analitičar Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, smatra da će se zbog relativno male promene rejtinga stranaka u odnosu na prethodne parlamentarne izbore, formiranje nove vlade ponovo odužiti unedogled.

– Očigledno je da će za formiranje nove vlade biti potrebna najmanje tri „igrača”, pa bila ona proevropska ili nacionalna. Na našoj političkoj sceni još nema ključne stranke koja bi mogla da okupi većinu snaga jednog ili drugog bloka. Iako dve stranke, DS i SRS, imaju gotovo tri četvrtine biračkog tela, postoji još nekoliko relevantnih stranaka koje poseduju zavidan „ucenjivački kapital” – rekao je Stojiljković za „Politiku”, naglašavajući da zbog takve situacije nije nerealno, nakon majskih, uskoro očekivati i nove parlamentarne izbore. Stojiljkovićeve reči potvrđuju i rezultati istraživanja američke nevladine organizacije IRI ( International Republican Institute ) koje je objavio dnevni list Pres (10. 04), prema kojima SRS ima podršku 38 odsto birača, a koalicija oko DS 37,2 odsto glasova. DSS–NS ima podršku 10,4 procenta glasača, dok je iznad cenzusa još samo LDP sa 5,1 odsto glasova. Prema istraživanju IRI, lista SPS–PUPS–JS iza sebe ima samo 4,2 odsto građana. „Veoma je moguće da će vanredni parlamentarni izbori morati da budu ponovljeni na jesen usled nemogućnosti formiranja vladajuće koalicije”, kaže se u komentaru ovog istraživanja. Podsetimo, prema rezultatima istraživanja koje je agencija „Medijum galup” sprovela od 7. do 12. februara, (dnevni list Pres 28. 02) samo nekoliko dana nakon održavanja drugog kruga predsedničkih izbora, a pre samoproglašenja nezavisnosti Kosova, za SRS bi na parlamentarnim izborima glasalo 39,4 odsto ispitanika, DS i G17 plus osvojili bi 37,5 odsto, DSS uz NS bi mogao da računa na 10,3 odsto glasova građana, dok bi LDP I LSV sa 5,4 odsto bili iznad cenzusa, a socijalisti ne bi ušli u parlament sa 3,9 odsto glasova. Istraživanje iste agencije sprovedeno od 6. do 13. marta na uzorku od 1.000 ispitanika (dnevni list Blic, 22. 03) pokazalo je da bi, da su tada održani parlamentarni izbori, najviše glasova dobila koalicija okupljena oko Demokratske stranke, 39,9 odsto, drugi bi po broju osvojenih glasova bili radikali sa 37,1 odsto, treća koalicija DSS–Nova Srbija sa 10,4 odsto, četvrti socijalisti sa 5,4 odsto, a peti LDP Čedomira Jovanovića sa samo 3,1 odsto glasova. Zanimljivo je da su gotovo istovremeno sa ovim podacima objavljeni i rezultati istraživanja agencije Stratedžik marketing, prema kojima bi se za SRS odlučilo 40 procenata glasača, za DS 37 odsto, koaliciju DSS–NS 10 odsto, a za LDP i SPS po pet procenata glasača.

I prema rezultatima istraživanja agencije „Politikum” (www.nspm.org.yu) izvršenom od 24. marta do 1. aprila , kojom je obuhvaćeno 1300 ispitanika sa teritorije Srbije, SRS je u blagoj prednosti nad ostalim izbornim listama. Prema „Politikumu”, na majskim izborima bi za SRS glasalo 36,5 odsto građana, za koaliciju DS, G17 plus, LSV, SPO 36,2 odsto ispitanika. Koalicija DSS–NS dobila bi 13,4 odsto glasova, LDP 5,6, SPS, JS, PUPS 5,9 odsto glasova, a Savez vojvođanskih Mađara 1,1 odsto glasova.

Prema istraživanju agencije MF (dnevni list Blic, 11. 04) sprovedenom od 31. marta do 2. aprila na uzorku od 1.000 punoletnih Beograđana, SRS je u blagom porastu u odnosu na stranke demokratskog bloka, koje bi ponovo mogle formirati vladu ako bi se udružile. Prema agenciji MF, SRS ima 31,50, koalicija oko DS 27,34, DSS–NS 16 odsto, a SPS i LDP po nešto više od pet odsto podrške birača u Beogradu. Zanimljivo je da po rezultatima ovog istraživanja glasači DSS i SRS „navijaju” za koaliciju ove dve stranke. Naime, na pitanje koju bi stranku najradije videli kao koalicionog partnera, birači koji glasaju za DSS podjednako sa 35 odsto žele koaliciju sa SRS i NS, dok birači SRS sa ubedljivih 57 odsto žele koaliciju sa DSS. Kada su lokalni izbori u pitanju, istraživanje „Stratedžik marketinga” sprovedeno 11. i 12. marta na uzorku od 1.200 građana Beograda, (16.04) pokazalo je da bi koalicija „Za evropsku Srbiju”, u Beogradu dobila 34,8, a SRS 34,7 odsto glasova. Koalicija DSS–NS je na trećem mestu sa 13,3 odsto podrške u biračkom telu, sledi LDP sa 8,9 odsto i SPS–PUPS–JS sa 6,4 odsto glasova. Ovo istraživanje pokazalo je da građani Beograda i dalje veruju da će se održavati dva kruga izbora, jer pretpostavljaju da u prvom krugu niko od kandidata neće imati većinu glasova. Naime, ispitivači su tokom anketiranja građana shvatili da ljudi u zabrinjavajuće velikom broju ne znaju da glasanjem za stranku zapravo biraju i gradonačelnika prestonice, jer se niko nije ozbiljnije potrudio da im to i objasni. Zbog toga, u anketu je naknadno ubačeno i pitanje: Da se održi drugi krug izbora za gradonačelnika Beograda, kome biste dali svoj glas, Draganu Đilasu ili Aleksandru Vučiću? Kandidatu radikala poverenje bi dalo 50,2 odsto anketiranih, a kandidatu DS-a 49,8 odsto.

Programski direktor Cesida Marko Blagojević rekao je za „Politiku” da su najčešći naručioci istraživanja javnog mnjenja upravo same političke stranke.

– Predizborne kampanje političkih stranaka ne prave se na osnovu uverenja, već ozbiljnih istraživanja javnog mnjenja. Partija mora da zna ko je njen birač, gde radi, kojeg je stepena obrazovanja, sa kim živi. Kampanja košta, pa stranka mora da zna na koji način će se najbolje približiti svom potencijalnom biraču – rekao je Blagojević. On smatra da manipulacije rezultatima istraživanja postoje, ali je siguran da to ne rade agencije, koje bi tako narušile sopstvenu reputaciju.

Naime, iskustvo nas upozorava da su u Srbiji istraživanja javnog mnjenja, posebno kada je u pitanju rejting političara, često bila nepouzdan pokazatelj stanja na terenu. Treba li podsećati na rezultate predsedničkih izbora održanih 2004. godine, kada je kandidat vladajuće koalicije Dragan Maršićanin ubedljivo poražen (nije se plasirao ni među tri najbolje plasirana kandidata) iako su ga gotovo sva istraživanja predstavljala kao jednog od favorita. Ili „greške” jedne od renomiranih agencija za istraživanje javnog mnjenja uoči drugog kruga predsedničkih izbora u jesen 2002. godine, kada je prognozirano da Miroljubu Labusu nedostaje samo dva procenta glasova da bi pobedio Vojislava Koštunicu, a ispostavilo se da je Koštunica dobio čak milion glasova više od Labusa, odnosno rezultat je bio 66 prema 45 odsto u korist lidera DSS.

Mada će do predstojećih izbora, bez sumnje, biti sprovedeno još dosta istraživanja, izlazak na birališta građana Srbije 11. maja će na kraju biti jedina anketa koja će zaista biti i važna.

Marko Albunović

[objavljeno: 23/04/2008]