Većina je protiv Statuta Vojvodine, ali će ga manjina usvojiti

U više navrata ovih dana mogli smo da pročitamo u medijima da je na sastanku koji je održan od 21. do 23. juna 2003. godine u Briselu, kome su prisustvovali predstavnici tajnih službi SAD, Velike Britanije i Nemačke, potvrđeno uverenje da Srbiju, u teritorijalnom smislu, treba svesti na granice beogradskog pašaluka. Da je ovo postalo jasno svima u Srbiji, pokazao je rezultat redovne Glasove mini-ankete po kojoj 40,4 odsto građana Srbije smatra da će svetski moćnici uz pomoć srpskih poslušnika ići sa „drobljenjem“ Srbije do granica beogradskog pašaluka. Radi podsećanja, moramo istaći da Beogradski pašaluk predstavlja prostor Srbije iz prve polovine devetnaestog veka, kada je Srbija bila beznačajni, poslušni politički faktor na Balkanu i država bez svog identiteta i suvereniteta.

Prvi je javno o planu SAD, Engleske i Nemačke da komadaju Srbiju progovorio Andreas Cobel, tadašnji ambasador Nemačke u Beogradu. Cobel je 11. aprila 2007. na Forumu za međunarodne odnose evropskog pokreta u Srbiji insistirao da Srbija svoj problem sa Kosovom treba da reši što pre, i to u smislu podržavanja „nadzirane nezavisnosti“, jer bi, u suprotnom, mogli da se otvore problemi u Vojvodini i Sandžaku. Takođe je tvrdio da insistiranje na Kosovu destabilizuje samu Srbiju, što bi ozbiljno mogla da „potpomogne“ Mađarska insistirajući da je Vojvodina deo njene teritorije. Cobel je čak u svom izlaganju pokušao da prekroji i istorijske činjenice, tvrdeći da Kosovo nije oduvek bilo srpsko, već samo od 1912, a Vojvodina od 1918.

Pretnja da će se zbog neposlušnosti srpske strane uvesti država Mađarska u postupak destabilizacije Srbije počela je da se realizuje mađarskim priznanjem nezavisnosti Kosova, lobiranjem u Briselu za autonomiju Mađara onako kako je ona definisana u platformi Mađarske koalicije, mađarska podrška teritorijalnom (spajanju) zaokruživanju i izdvajanju mađarskog okruga u Vojvodini... Na tom putu destabilizacije Srbije našla se i pokrajinska Skupština, koja je usvojila novi Statut Vojvodine sa svim elementima nove državnosti Pokrajine Vojvodine.

Odmah treba napomenuti da 34,6 odsto građana Srbije ne podržava nikako novi Statut Vojvodine i ako se ovom procentu pridodaju oni koji se kolebaju uz delimično podržavanje, onda se slobodno može reći da je preko polovine stanovnika Srbije (54,5 odsto) protiv vojvođanskog Statuta sa onim sadržajem kakav je upućen Skupštini Srbije na usvajanje. Međutim, interesantno je da se broj apsolutnih oponenata novom Statutu Vojvodine povećava kada u modelitetu ponudite konkretna rešenja iz pomenutog Ustava, tako se 37,4 odsto građana izjasnilo da taj ustav nije u saglasnosti sa Ustavom Srbije. Takođe treba istaći da se kod dva modaliteta u različitim pitanjima poklopio procenat otvorenih zagovornika novog Statuta Vojvodine od 8,6 odsto, i to pretežno onih koji žive na prostoru Vojvodine, što otkriva procenat „tvrde“ podrške Statutu.

Kada je u pitanju podrška novom Statutu Vojvodine u Skupštini Srbije, najviše građana Srbije (36,4 odsto) predviđa da će ponuđeni statut biti usvojen i u srpskom parlamentu, ali uz prethodne suštinske korekcije. Međutim, petina građana Srbi (21,7 odsto) smatra da će novi statut Vojvodine biti usvojen u Skupštini Srbije u svom izvornom obliku. Značajno je reći da četvrtina stanovnika Srbije ili njih 25,7 odsto nije moglo da se opredeli kada je u pitanju usvajanje vojvođanskog Statuta u Skupštini Srbije, što pokazuje ozbiljnost problema oko kog se ne treba posebno žuriti jer bi mogao da proizvede niz novih problema.

Na kraju treba da se osvrnemo i na skoro trećinu građana Srbije (28,4 odsto) koji smatraju da ni definitivnog otcepljenja Kosmeta neće biti, a o otcepljenju Vojvodini nema ni govora. Međutim, činjenice da austrijski rojalisti žele da obnove Habzburšku monarhiju nagoveštavajući stvaranje „dunavske federacije“ i da je Austrija najveći investitor u Srbiji u periodu od 2001. do 2007. godine jer je uložila 2,16 milijardi dolara, nastojeći da utiče na neke značajne privredne i informativne tokove, onda je jasno da se Cobelov scenario odvija po utvrđenom kalendaru, a da je na kraju priče ipak Beogradski pašaluk.

Spas od dalje teritorijalne fragmentacije Srbije možemo pronaći samo u opšteprihvaćenom nacionalnom programu koji bi objedinio autentičnu levicu i desnicu (kojih ovoga trenutka na našu opštu žalost nema) i kada bi tako objedinjene političke snage stale u odlučnu odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije uz pomoć 70 odsto antiglobalistički nastrojenih zemalja sveta.

*

Uzorak telefonske ankete

Ispitivanje javnog mnjenja Srbije obavljeno je telefonskim putem u periodu od 3. do 7. novembra 2008. godine. Anketom je obuhvaćen 871 ispitanik stariji od 18 godina. Anketirani su žitelji u sledećim mestima: Beogradu, Pančevu, Boru, Negotinu, Sokobanji, Despotovcu, Požarevcu, Šapcu, Kragujevcu, Ćupriji, Velikoj Plani, Zrenjaninu, Jagodini, Apatinu, Novom Sadu, Rumi, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Smederevskoj Palanci, Loznici, Valjevu, Gornjem Milanovcu, Nišu, Smederevu i Leskovcu.Anketa je obuhvatila četiri problemska pitanja i dva demografska. U anketi je učestvovalo 49,6 odsto muškaraca i 50,4 odsto žena. Anketom je bilo obuhvaćeno 1,6 odsto građana Srbije koji su u starosnoj dobi od 18 i 19 godina, dok je najviše ispitanika bilo zastupljeno u starosnoj dobi između 40 i 49 godina, 29,6 odsto. U anketi je učestvovalo 16,4 odsto građana u starosnoj dobi između 20 i 29 godina, kao i 23,8 odsto građana u dobi između 30 i 39 godina. U anketi je takođe učestvovalo 16,4 odsto građana koji imaju više od 50 a manje od 59 godina i 12,2 odsto starijih od 60 godina

Vinko Đurić i Istraživački tim Glasa javnosti

(11. novembar 2008, Glas javnosti)