Истраживања јавног мњења |
Већина је против Статута Војводине, али ће га мањина усвојити |
среда, 12. новембар 2008. | |
У више наврата ових дана могли смо да прочитамо у медијима да је на састанку који је одржан од 21. до 23. јуна 2003. године у Бриселу, коме су присуствовали представници тајних служби САД, Велике Британије и Немачке, потврђено уверење да Србију, у територијалном смислу, треба свести на границе београдског пашалука. Да је ово постало јасно свима у Србији, показао је резултат редовне Гласове мини-анкете по којој 40,4 одсто грађана Србије сматра да ће светски моћници уз помоћ српских послушника ићи са „дробљењем“ Србије до граница београдског пашалука. Ради подсећања, морамо истаћи да Београдски пашалук представља простор Србије из прве половине деветнаестог века, када је Србија била безначајни, послушни политички фактор на Балкану и држава без свог идентитета и суверенитета.
Први је јавно о плану САД, Енглеске и Немачке да комадају Србију проговорио Андреас Цобел, тадашњи амбасадор Немачке у Београду. Цобел је 11. априла 2007. на Форуму за међународне односе европског покрета у Србији инсистирао да Србија свој проблем са Косовом треба да реши што пре, и то у смислу подржавања „надзиране независности“, јер би, у супротном, могли да се отворе проблеми у Војводини и Санџаку. Такође је тврдио да инсистирање на Косову дестабилизује саму Србију, што би озбиљно могла да „потпомогне“ Мађарска инсистирајући да је Војводина део њене територије. Цобел је чак у свом излагању покушао да прекроји и историјске чињенице, тврдећи да Косово није одувек било српско, већ само од 1912, а Војводина од 1918. Претња да ће се због непослушности српске стране увести држава Мађарска у поступак дестабилизације Србије почела је да се реализује мађарским признањем независности Косова, лобирањем у Бриселу за аутономију Мађара онако како је она дефинисана у платформи Мађарске коалиције, мађарска подршка територијалном (спајању) заокруживању и издвајању мађарског округа у Војводини... На том путу дестабилизације Србије нашла се и покрајинска Скупштина, која је усвојила нови Статут Војводине са свим елементима нове државности Покрајине Војводине. Одмах треба напоменути да 34,6 одсто грађана Србије не подржава никако нови Статут Војводине и ако се овом проценту придодају они који се колебају уз делимично подржавање, онда се слободно може рећи да је преко половине становника Србије (54,5 одсто) против војвођанског Статута са оним садржајем какав је упућен Скупштини Србије на усвајање. Међутим, интересантно је да се број апсолутних опонената новом Статуту Војводине повећава када у моделитету понудите конкретна решења из поменутог Устава, тако се 37,4 одсто грађана изјаснило да тај устав није у сагласности са Уставом Србије. Такође треба истаћи да се код два модалитета у различитим питањима поклопио проценат отворених заговорника новог Статута Војводине од 8,6 одсто, и то претежно оних који живе на простору Војводине, што открива проценат „тврде“ подршке Статуту. Када је у питању подршка новом Статуту Војводине у Скупштини Србије, највише грађана Србије (36,4 одсто) предвиђа да ће понуђени статут бити усвојен и у српском парламенту, али уз претходне суштинске корекције. Међутим, петина грађана Срби (21,7 одсто) сматра да ће нови статут Војводине бити усвојен у Скупштини Србије у свом изворном облику. Значајно је рећи да четвртина становника Србије или њих 25,7 одсто није могло да се определи када је у питању усвајање војвођанског Статута у Скупштини Србије, што показује озбиљност проблема око ког се не треба посебно журити јер би могао да произведе низ нових проблема. На крају треба да се осврнемо и на скоро трећину грађана Србије (28,4 одсто) који сматрају да ни дефинитивног отцепљења Космета неће бити, а о отцепљењу Војводини нема ни говора. Међутим, чињенице да аустријски ројалисти желе да обнове Хабзбуршку монархију наговештавајући стварање „дунавске федерације“ и да је Аустрија највећи инвеститор у Србији у периоду од 2001. до 2007. године јер је уложила 2,16 милијарди долара, настојећи да утиче на неке значајне привредне и информативне токове, онда је јасно да се Цобелов сценарио одвија по утврђеном календару, а да је на крају приче ипак Београдски пашалук. Спас од даље територијалне фрагментације Србије можемо пронаћи само у општеприхваћеном националном програму који би објединио аутентичну левицу и десницу (којих овога тренутка на нашу општу жалост нема) и када би тако обједињене политичке снаге стале у одлучну одбрану територијалног интегритета и суверенитета Србије уз помоћ 70 одсто антиглобалистички настројених земаља света. * Узорак телефонске анкете Испитивање јавног мњења Србије обављено је телефонским путем у периоду од 3. до 7. новембра 2008. године. Анкетом је обухваћен 871 испитаник старији од 18 година. Анкетирани су житељи у следећим местима: Београду, Панчеву, Бору, Неготину, Сокобањи, Деспотовцу, Пожаревцу, Шапцу, Крагујевцу, Ћуприји, Великој Плани, Зрењанину, Јагодини, Апатину, Новом Саду, Руми, Сремској Митровици, Суботици, Смедеревској Паланци, Лозници, Ваљеву, Горњем Милановцу, Нишу, Смедереву и Лесковцу.Анкета је обухватила четири проблемска питања и два демографска. У анкети је учествовало 49,6 одсто мушкараца и 50,4 одсто жена. Анкетом је било обухваћено 1,6 одсто грађана Србије који су у старосној доби од 18 и 19 година, док је највише испитаника било заступљено у старосној доби између 40 и 49 година, 29,6 одсто. У анкети је учествовало 16,4 одсто грађана у старосној доби између 20 и 29 година, као и 23,8 одсто грађана у доби између 30 и 39 година. У анкети је такође учествовало 16,4 одсто грађана који имају више од 50 а мање од 59 година и 12,2 одсто старијих од 60 година Винко Ђурић и Истраживачки тим Гласа јавности (11. новембар 2008, Глас јавности) |