Srbija – proleće 2013.

Đorđe Vukadinović: Dačić, Nikolić i Vučić su poslednjih meseci za EU i zapadnu stvar u Srbiji uradili više nego Zoran Đinđić, Boris Tadić, Čedomir Jovanović, Vesna Pešić i sve nevladine organizacije zajedno

Đorđe Vukadinović, glavni i odgovorni urednik časopisa Nova srpska politička misao, komentariše za "Svedok" rezultate prolećnog istraživanja:

- Šta je ključni nalaz Vašeg poslednjeg istraživanja javnog mnjenja?

Ima više nalaza, ali ključni utisak je da se nastavlja, pa čak i produbljuje neka vrsta šizofrene podvojenosti unutar srpskog javnog mnjenja. U odnosu na poslednje istraživanje beležimo i porast opredeljenja za Evropsku uniju i za savez sa Rusijom, dok istovremeno u ogromnom procentu optiraju za oslonac na sopstvene snage i protiv privatizacije EPS-a i Telekoma. Posebno je zanimljivo što je poslednjih meseci porastao procenat opredeljenosti za članstvo u EU, i to baš u vreme kulminacije pritisaka i ucena kojima smo zbog tog puta u EU izloženi.   

- Kako to objašnjavate?

Mislim da je to posledica nekoliko paralelnih procesa. S jedne strane, poslednjih meseci je, kroz  ove pregovore sa Prištinom i euforiju oko (ne)dobijanja datuma početka pregovora, tema EU neprekidno u vrhu medijske pažnje i bukvalno se ne skida sa naslovnih strana i sa usana svih vodećih političara, što je ponovo doprinelo utisku o „bezalternativnosti“ našeg evropskog puta. A ono što se neprekidno vrti po medijima na kraju se ureže i u svest ljudi. Takođe, od značaja je i to što su nova vlada, a naročito njen vrlo popularni potpredsednik, pa i premijer, do kraja i gotovo fanatično zalegli za EU, čime su delom zbunili, a delom preveli značajan deo svojih do juče evroskeptičkih pristalica. Konačno, moguće i da jedan broj građana, uključujući i one koji nisu previše srećni zbog ovog preokreta trenutno vladajuće koalicije, računa da kada je već urađeno sve što je urađeno zbog tog evropskog puta, bolje da se nastavi njime, kad smo već zbog njega toliko žrtvovali. Ukratko, Dačić, Nikolić i Vučić su, tokom poslednjih meseci, za EU i zapadnu stvar u Srbiji uradili više nego Zoran Đinđić, Boris Tadić, Čedomir Jovanović, Vesna Pešić i sve nevladine organizacije zajedno. 

-A šta je sa protivnicima Evropske unije?

Evroskepticizam je poslednjih godina u Srbiji bio u neprekidnom porastu, dok je sada u nekoj vrsti stagnacije. Ali i dalje je čvrsto protiv EU negde oko trećine stanovništva. No, protivnici EU su praktično proterani na medijsku i političku marginu i danas je stanje u tom pogledu gore nego čak i u vreme DOS-a ili za vreme vanrednog stanja. Paradoksalno je to što je prostor za protivnike srpskog članstva u EU sve manji, dok je, istovremeno, argumenata za to protivljenje sve više, kako zbog politike pritiska koju Brisel vodi prema Srbiji, tako i zbog duboke, strukturne krize u kojoj se projekt EU trenutno nalazi. Sem toga, kao što rekoh, ozbiljan udarac evroskepticima u Srbiji predstavljalo je dramatično pro-evropsko preobraćenje Ivice Dačića, Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića do kojeg je došlo 2008. odnosno 2012. godine i koji su se od najvećih protivnika i evrofoba preko noći pretvorili i u evrofile i „naj-evropljane“. To je, uz medijsku cenzuru kritičkog mišljenja, pasivnost DSS-a i neorganizovanost patriotskih snaga, osnovni razlog zbog kojeg je, uprkos svemu, danas u Srbiji ipak više pristalica nego protivnika ulaska Srbije u EU. No, očekujem da će u narednim mesecima, pogotovo posle ulaska Hrvatske i kada se izduva ova aktuelna euforija oko datuma, ponovo doći do porasta evroskepticizma i pada podrške ulasku u EU.

- Vidimo, međutim, da je i podrška za savez sa Rusijom izuzetno visoka, kao i protivljenje ulasku u NATO?

Možda se upravo na pitanju odnosa prema Rusiji i NATO-u može bolje videti stvarno raspoloženje građana, nego na visoko ispolitizovanoj i više od deceniju besomučno spinovanoj temi Evropske unije. Naime, uprkos ne malim sredstvima uloženim tokom godina u približavanje Srbima „atlantskih“ integracija i vrednosti, ulazak Srbije u NATO podržava svega 12-13 procenata, dok se tome protivi impresivnih 76,6 odsto. Istovremeno, gotovo isto toliki procenat (77 odsto) glasa za „savez sa Rusijom“ i taj se procenat već godinama polako, ali uporno povećava. Zanimljivo je, međutim, da se ovaj podatak retko može videti na našim televizijama i pročitati  u našim novinama , iako sam sasvim siguran da i drugi istraživači dobijaju ovakve ili slične nalaze, ali ih ne plasiraju u javnosti, valjda da se ne bi remetila nametnuta slika o EU kao jedinom putu i jedinoj alternativi.

- A kako tumačite stav prema Kosovu?

Uprkos agresivnoj kampanji „mirenja sa realnošću“ na KiM, i dalje apsolutna većina, to jest, više od dve trećine ispitanika (67,4) ne prihvata da se odrekne Kosova i Metohije u zamenu za članstvo u EU. E, sad, drugo je pitanje kako onda veliki broj njih podržava i glasa za one stranke i lidere koji se, prihvatanjem Briselskog sporazuma sa Prištinom, praktično odriču Kosova i tamošnje Srbe praktično teraju iz Srbije i guraju ih u naručje Hašimu Tačiju. Ali to ima veze sa onom pomenutom šizoidnošću srpskog javnog mnjenja koja je, opet, posledica konfuzije koju stvaraju politički prevrtači i evrofilno mediji, sponzorisani od strane zapadnih vlada i organizacija. Zato na kraju imamo situaciju da, generalno uzev, patriotsko, pro-rusko i pro-socijalističko biračko telo izglasava vlade koje uvek vode sličnu, pro-zapadnu, antipatriotsku i neoliberalnu politiku.   

- Zašto niste objavili rezultate rejtinga političkih stranaka, nego samo političkih ličnosti?

Zato što je, zbog manjih troškova, anketa ovoga puta bila telefonska. A Srbin će vam teško na telefon reći za koga će da glasa, pogotovo ako ne glasa za vlast. U tome je, čini mi se, greška i namerni ili nenamerni previd nekih agencija koje suviše zdravo za gotovo uzimaju podatke koje dobijaju preko telefona. Naši ljudi u najvećem broju takvu anketu ne doživljavaju kao anonimnu, plaše se da se direktno izjasne protiv vlasti,a pogotovo protiv glavnog lidera, i tako znaju da dovedu u zabludu i istraživače i političare. No, uz tu ogradu, nema nikakve sumnje da je trenutno rejting SNS-a i Aleksandra Vučića na apsolutnom vrhuncu i da je vrlo blizu čak i apsolutne pobede, ukoliko bi se izbori održavali ovih dana – što, naravno, neće biti slučaj. Drugi je, sa velikim zaostatkom, Đilasov DS, koji još potresa kriza liderstva i konfuzija oko buduće politike, kao i stava prema Vučiću i SNS-u. Treći je Dačićev SPS na oko 10 procenata, četvrti DSS sa 6-7, a svi ostali bi se borili za cenzus, uglavnom sa donje strane crte. Što se ministara tiče, tu je Vučić takođe bez premca, a odlično stoje i Ivica Dačić i Rasim Ljajić. Ali ne treba zaboraviti da su svi ovi procenti realno zapravo manji za polovinu, to jest, da negde oko polovine ispitanika ili ne zna za koga će da glasa, ili ne želi da se izjasni. Zato izbori uvek nose veliku dozu neizvesnosti čak i kada se čini da je njihov ishod unapred poznat.