Истраживања јавног мњења |
Србија – пролеће 2013. |
четвртак, 27. јун 2013. | |
Ђорђе Вукадиновић: Дачић, Николић и Вучић су последњих месеци за ЕУ и западну ствар у Србији урадили више него Зоран Ђинђић, Борис Тадић, Чедомир Јовановић, Весна Пешић и све невладине организације заједно Ђорђе Вукадиновић, главни и одговорни уредник часописа Нова српска политичка мисао, коментарише за "Сведок" резултате пролећног истраживања: - Шта је кључни налаз Вашег последњег истраживања јавног мњења? Има више налаза, али кључни утисак је да се наставља, па чак и продубљује нека врста шизофрене подвојености унутар српског јавног мњења. У односу на последње истраживање бележимо и пораст опредељења за Европску унију и за савез са Русијом, док истовремено у огромном проценту оптирају за ослонац на сопствене снаге и против приватизације ЕПС-а и Телекома. Посебно је занимљиво што је последњих месеци порастао проценат опредељености за чланство у ЕУ, и то баш у време кулминације притисака и уцена којима смо због тог пута у ЕУ изложени. - Како то објашњавате? Мислим да је то последица неколико паралелних процеса. С једне стране, последњих месеци је, кроз ове преговоре са Приштином и еуфорију око (не)добијања датума почетка преговора, тема ЕУ непрекидно у врху медијске пажње и буквално се не скида са насловних страна и са усана свих водећих политичара, што је поново допринело утиску о „безалтернативности“ нашег европског пута. А оно што се непрекидно врти по медијима на крају се уреже и у свест људи. Такође, од значаја је и то што су нова влада, а нарочито њен врло популарни потпредседник, па и премијер, до краја и готово фанатично залегли за ЕУ, чиме су делом збунили, а делом превели значајан део својих до јуче евроскептичких присталица. Коначно, могуће и да један број грађана, укључујући и оне који нису превише срећни због овог преокрета тренутно владајуће коалиције, рачуна да када је већ урађено све што је урађено због тог европског пута, боље да се настави њиме, кад смо већ због њега толико жртвовали. Укратко, Дачић, Николић и Вучић су, током последњих месеци, за ЕУ и западну ствар у Србији урадили више него Зоран Ђинђић, Борис Тадић, Чедомир Јовановић, Весна Пешић и све невладине организације заједно. -А шта је са противницима Европске уније? Евроскептицизам је последњих година у Србији био у непрекидном порасту, док је сада у некој врсти стагнације. Али и даље је чврсто против ЕУ негде око трећине становништва. Но, противници ЕУ су практично протерани на медијску и политичку маргину и данас је стање у том погледу горе него чак и у време ДОС-а или за време ванредног стања. Парадоксално је то што је простор за противнике српског чланства у ЕУ све мањи, док је, истовремено, аргумената за то противљење све више, како због политике притиска коју Брисел води према Србији, тако и због дубоке, структурне кризе у којој се пројект ЕУ тренутно налази. Сем тога, као што рекох, озбиљан ударац евроскептицима у Србији представљало је драматично про-европско преобраћење Ивице Дачића, Александра Вучића и Томислава Николића до којег је дошло 2008. односно 2012. године и који су се од највећих противника и еврофоба преко ноћи претворили и у еврофиле и „нај-европљане“. То је, уз медијску цензуру критичког мишљења, пасивност ДСС-а и неорганизованост патриотских снага, основни разлог због којег је, упркос свему, данас у Србији ипак више присталица него противника уласка Србије у ЕУ. Но, очекујем да ће у наредним месецима, поготово после уласка Хрватске и када се издува ова актуелна еуфорија око датума, поново доћи до пораста евроскептицизма и пада подршке уласку у ЕУ. - Видимо, међутим, да је и подршка за савез са Русијом изузетно висока, као и противљење уласку у НАТО? Можда се управо на питању односа према Русији и НАТО-у може боље видети стварно расположење грађана, него на високо исполитизованој и више од деценију бесомучно спинованој теми Европске уније. Наиме, упркос не малим средствима уложеним током година у приближавање Србима „атлантских“ интеграција и вредности, улазак Србије у НАТО подржава свега 12-13 процената, док се томе противи импресивних 76,6 одсто. Истовремено, готово исто толики проценат (77 одсто) гласа за „савез са Русијом“ и тај се проценат већ годинама полако, али упорно повећава. Занимљиво је, међутим, да се овај податак ретко може видети на нашим телевизијама и прочитати у нашим новинама , иако сам сасвим сигуран да и други истраживачи добијају овакве или сличне налазе, али их не пласирају у јавности, ваљда да се не би реметила наметнута слика о ЕУ као једином путу и јединој алтернативи. - А како тумачите став према Косову? Упркос агресивној кампањи „мирења са реалношћу“ на КиМ, и даље апсолутна већина, то јест, више од две трећине испитаника (67,4) не прихвата да се одрекне Косова и Метохије у замену за чланство у ЕУ. Е, сад, друго је питање како онда велики број њих подржава и гласа за оне странке и лидере који се, прихватањем Бриселског споразума са Приштином, практично одричу Косова и тамошње Србе практично терају из Србије и гурају их у наручје Хашиму Тачију. Али то има везе са оном поменутом шизоидношћу српског јавног мњења која је, опет, последица конфузије коју стварају политички превртачи и еврофилно медији, спонзорисани од стране западних влада и организација. Зато на крају имамо ситуацију да, генерално узев, патриотско, про-руско и про-социјалистичко бирачко тело изгласава владе које увек воде сличну, про-западну, антипатриотску и неолибералну политику. - Зашто нисте објавили резултате рејтинга политичких странака, него само политичких личности? Зато што је, због мањих трошкова, анкета овога пута била телефонска. А Србин ће вам тешко на телефон рећи за кога ће да гласа, поготово ако не гласа за власт. У томе је, чини ми се, грешка и намерни или ненамерни превид неких агенција које сувише здраво за готово узимају податке које добијају преко телефона. Наши људи у највећем броју такву анкету не доживљавају као анонимну, плаше се да се директно изјасне против власти,а поготово против главног лидера, и тако знају да доведу у заблуду и истраживаче и политичаре. Но, уз ту ограду, нема никакве сумње да је тренутно рејтинг СНС-а и Александра Вучића на апсолутном врхунцу и да је врло близу чак и апсолутне победе, уколико би се избори одржавали ових дана – што, наравно, неће бити случај. Други је, са великим заостатком, Ђиласов ДС, који још потреса криза лидерства и конфузија око будуће политике, као и става према Вучићу и СНС-у. Трећи је Дачићев СПС на око 10 процената, четврти ДСС са 6-7, а сви остали би се борили за цензус, углавном са доње стране црте. Што се министара тиче, ту је Вучић такође без премца, а одлично стоје и Ивица Дачић и Расим Љајић. Али не треба заборавити да су сви ови проценти реално заправо мањи за половину, то јест, да негде око половине испитаника или не зна за кога ће да гласа, или не жели да се изјасни. Зато избори увек носе велику дозу неизвесности чак и када се чини да је њихов исход унапред познат. |