Srbija - proleće 2023.

TEME ISTRAŽIVANjA:

• Spoljnopolitičke orijentacije i partnerstva

• Rat u Ukrajini i sankcije

• „Francusko-nemački sporazum“ i Kosovo i Metohija

• Ocene stranih lidera

• Stranke/ liste - rejtinzi

SPOLjNOPOLITIČKE ORIJENTACIJE I PARTNERSTVA

RAT U UKRAJINI I SANKCIJE

„FRANCUSKO-NEMAČKI SPORAZUM“ I KOSOVO I METOHIJA

OCENE STRANIH LIDERA

STRANKE/ LISTE - REJTINZI 

Istraživački tim NSPM 

DANAS: Podršku evropskom sporazumu za Kosovo daje 17,5 odsto građana, 37, 9 odsto je protiv, dok 44,6 nema stav

Podršku evropskom sporazumu za Kosovo daje 17,5 odsto građana, 37, 9 odsto je protiv, dok 44,6 nema stav, prema nalazu aprilskog istraživanja Nove srpske političke misli.

To što 44,6 nema stav, odnosno ne zna, da li podržava ovaj francusko-nemački ili Briselsko-Ohridski sporazum, to je dosta indikativan rezultat za naše političare, jer se sa tim građanima može raditi u jednom ili u drugom smeru, da se prelome ka podršci ili ka odbijanju, rekao je Đorđev Vukadinović, urednik NSPM, predstavljajući rezultate aprilskog ispitivanja javnog mnjenja u Medija centru.

Kako je naveo, ovo pitanje je prvi put postavljeno u istraživanjima srpskog javnog mnjenja koje sprovodi NSPM i za njim je odmah sledilo drugo, koje glasi u kojoj meri ste upoznati sa sadržajem sporazuma.

Svega 9,5 odsto kažu da su upoznati u potpunosti, a među njima najviše su upoznati simpatizeri SSP i Dveri iako misle različito o sporazumu, naveo je Vukadinović, dok je 41,1 reklo da su delimično upoznati a čak 50 odsto da nisu nisu uopšte upoznati.

Sam tekst sporazuma nije baš prepoznat i objavljen kroz naše medije, nacionalne televizije i portale, sadržaj je i dalje misterija praktično za 90 odsto, ljudi, što govori o stanju medijske svesti i o otvorenosti politike u Srbiji, zaključio je Vukadinović.

Da li je Srbija priznala Kosovo

Kako je naveo, u istraživanju NSPM, prvi put je postavljeno pitanje i koje glasi da li mislite da je ovim sporazumom sporazuom priznala Kosovo, tu se podelilo javno mnenje.

Da jeste priznanje kaže 27,7 odsto, a 35,7 ne znaju i nisu sigurni, naveo je Vukadinović, ističući razliku između ovih pokazatelja i prethodnog o podršci sporazumu.

A na pitanje koje NSPM redovno postavlja, i koje se tiče „zloglasnog“ zamrznutog konfilkta, o kome se negativno izjašnjava i deo vlasti i deo opozicije, odnosno ono koje glasi da li mislite da bi treblao odložiti rešavanje pitanje Kosova za budućnost, veliki broj odgovara pozitivno.

Kako je predočio Vukadinović 48,9 odsto kaže da, uprkos insistiranju i od strane vlasti i od strane opozicije na rešavanju, dok je 35 odsto protiv odlaganja, a16,9 odsto nema stav.

On je istakao da je to što je u odnosu na ranija istraživanja opao procenat za odlaganje, a porastao onih koji su za rešavanje, efekat udružene propagadne i dela vlasti i opozicije.

Koliko ste zadovoljni Vučićem kao pregovaračem

Vukadinović je naveo da je postavljeno i pitanje svih pitanja da li ste zadovoljni načinom na koji Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, vodi pregovore, na koje je 45,7 odsto odgovorilo da su zadovoljni, mahom glasači SNS i SPS, ali ima i pristalica drugih stranaka.

Nije zadovoljno 33,4 odsto dok 20,9 odsto nema stav ili ne želi da se izjasni.

Kada je reč o stalnom spisku pitanja koje NSPM postavlja u istraživanjima, Vukadinović je naveo da je u odnosu na prošle pomalo paradoksalno i iznenađujuće porastao broj onih koji podržavaju ulazak Srbije u Evropsku uniju.

Njih je sada 42 odsto, dok je 44 odsto protiv ulaska, nekadašnja razlika u ovoj opredeljenosti se smanjika, u januaru je iznosila 10 odsto, a uporedo sa tim smanjen je broj i onih koji nemaju stav.

Vukadinović je napomenuo da je ovaj nalaz zabeležen pre poslednjeg obrta, i prihvatanja prijave Kosova za članstvo u Savet Evrope.

Članstvo Srbije u EU i NATO

Na pitanje da li biste bili za ulazak u EU uz uslov da se zauzvrat prizna nezavinost Kosova, sada je poraslo ne, tako da je tačno da je porastao i broj onih koji su za Srbiju u EU, i onih koji ne prihvataju da uslov za to bude priznanje Kosova.

Prema nalazu NSPM 83,5 odsto odbija ulazak u EU uz prizanje Kosova, svega 8,1 odsto je za, pet puta manje odgovara sa da, kada je taj uslov u pitanju, duplira se broj onih koji su protiv, ukazao je Vukadinović, dodajući da se zato prema nalazima kao na rendgenu vidi zašto glavni naši političari iz vlasti iz opozicije govore to što govore.

Dakle, reč je o dvostruko iznenađujućemn zaključku, porastao je broj onih za EU, ali i onih koji ne prihvataju trampu trampu članstvo za Kosovo, sumirao je Vukadinović.

Za članstvo Srbije u NATO izjasnilo se osam odsto, to je blagi rast, dok je 84,5 odsto protiv, u odnosu na ranija istraživanja raste podrška u oba pravca na račun uzdržanih i onih koji pre nisu imali stav.

Kako je Vukadinović istakao, na pitanje o podršci savezu Srbije sa Rusijom i Kinom, (to zastupa neki politički blok koji se pomalja) 60 odsto podržava, protiv je 20 odsto (tvrdi evropjeci), dok ostali ostali nemaju stav.

Prijateljske ili neprijateljske zemlje

Prvi put smo pitali da li biste sledeće zemlje ocenili kao više prijateljske ili kao više neprijateljske – SAD, Nemačka, Rusija i Turska, dodao je Vukadinović.

Tako SAD 8,9 ocenjuje kao više prijateljska, a 70,6 kao više neprijateljske.

Nemačka je više prijateljska za 20,5 a za 60 više neprijateljska,dok 20 odsto nema stav kao i za SAD.

Kada je reč o Rusiji 72 odsto je vidi kao više prijateljsku, 8,6 odsto kao više neprijateljsku (sličan nalaz kao i za NATO ukazao je Vukadinović) dok 19 odsto nema stav.

Tursku kao više prijateljsku vidi 36,8, kao više neprijateljsku 23, 4 dok 34 odsto nema stav.

Ko će pobediti u Ukrajini

Na pitanje ko je najviše kriv za sukob u Ukrajini da je to Rusija odgovara 9,2 odsto, Ukrajina 7,7 , a NATO 67,9 odsto, dok 15 odsto nema stav.

Na pitanje ko će pobediti u ovom sukobu 53, 8 odsto kaže Rusija, da će pobediti Ukrajina i Zapad kaže 5,9 odsto, dok sa iiko i nemam stav odgovara 40 odsto,

Protivljenje uvođenju sankcija Rusiji je poraslo koji procenat, sada je 83,7 odsto, u ranijim istraživanjima je padalo do 79 odsto, onih koji su za uvođenje sankcija sada 7,9.

Nije tačno da su protiv sankcija samo rusofili, i mnogi koji se izjašnjavaju su za EU, su protiv, napoemno je Vukadinović, dok oko 8 odsto nema stav.

Treba pažljivo pratiti izjave naše vlasti koje tu temu stalno skidaju, dok je iz briselskih krugova stalno vraćaju, a sve dok je ovakav nalaz teško je očekivati promenu, ukazao je Vukadinović

Ocene stranih političara – Makron daje „znake života“

Kada je reč o oceni stranih lidera, na pitanje koji vam uliva najveće poverenje, na praznom papiru, bez ponuđenih odgovora, 49 odsto nije rekla, a od onih koji su imali polovina ili oko 47 odsto je navela Vladimira Putina, dok je Viktor Orban na drugom mestu sa 20, odsto, a sledi Si Đinping sa 19,4 odsto.

I to j velika trojka u očima srpskog javnog mnjenja u kojoj ni blizu nije niko od zapadnih političara sem Emanuela Makrona sa skromnih 2,4 odsto, istakao je Vukadinović.

Kada se pitanje postavi sa spiskom imena i sa zahtevom da se daju ocene, Putin nalaz je sličan Putin ima vrlo dobru ocena, odmah iza je Si Đinping, slede Orban i Tajip Erdogan dok od zapadnih lidera „Makron pokazuje znake života sa dvojkom“, kao srednjom ocenom, naveo je Vukadinović.

Slede Zoran Milanović, Milo Đukanović, Vladimir Zelenski i na poslednjem mestu DŽozef Bajden.

SPUTNjIK: Više od 80 građana Srbije odbija ulazak u Evropsku Uniju po cenu priznavanja nezavisnosti „Kosova“. Šezdeset odsto priželjkuje savez sa Rusijom i Kinom

Više od 80 procenata Srba odbija ulazak u Evropsku Uniju po cenu priznavanja Kosova, a isti je broj i građana koji kategorički odbijaju priključivanje NATO. Sa druge strane, 60 posto je onih koji priželjkuju savez sa Rusijom i Kinom. Većina Rusiju vidi kao „više prijateljsku“ zemlju, dok 68 odsto Srba kao glavnog krivca za sukob u Ukrajini vidi NATO.

Istraživanje „Nove srpske političke misli“, danas predstavljeno u Medija centru u Beogradu, pokazjuje da stavovi građana po pitanju spoljnopolitičke orijentacije i državnih partnerstava uopšte nisu tako konfuzna kao što neki pokušavaju da predstave.

Iako je broj onih koji se zalažu za ulazak Srbije u EU neznatno porastao i iznosi 42 posto, opet je više onih koji se protive takvoj odluci - 44% građana. Kada je reč o odnosu prema Evropskoj Uniji, odnosno ulasku Srbije u EU po cenu priznavanja nezavisnosti Kosova, građani Srbije odgovorili su upečatljivo „NE“ sa 83,5 odsto. Procenat onih koji podržavaju tu opciju iznosi 8,1 odsto.

Popularnost NATO alijanse stoji „tradicionalno loše“, objašnjava direktor NSPM Đorđe Vukadinović, i iznosi 8 procenata za priključivanje paktu i 85,4% protiv ulaska u alijansu.

Sa druge strane, broj građana koji se zalažu za savezništvo sa Rusijom i Kinom znatno je veći. Za savez se opredelilo 60%, a protiv 20%. Onih bez stava je 19%.

NATO kriv za sukob u Ukrajini

Kao najvećeg krivca za sukob u Ukrajini, najviše građana vidi NATO. Rusiju kao krivca vidi 9,2%, Ukrajinu 7,7%, a NATO kao glavnog krivca vidi upečatljivih 67,9 procenata dok je Neopredeljenih 15 odsto.

Na pitanje, koga vide kao pobednika u sukobu Rusije i Ukrajine, 53,8 procenata ispitanika odgovara „Rusiju“, a samo 5,9% vidi „Ukrajinu i Zapad“ kao pobednike. Bez stava je 40 posto ispitanika.

Pitanje sankcija Rusiji pokazuje da se povećao broj onih koji se protive njihovom uvođenju, a Vukadinović ističe da tu nije reč samo o rusofilima, već da se protiv uvođenja izjašnjavaju i oni koji se zalažu za ulazak Srbije u EU.

Za uvođenje sankcija je glasalo 7,9 posto ispitanika, protiv je 83,7 procenata, dok 8,4% nema stav.

Najpopularniji državnici

Kao strane državnike u koje imaju najviše poverenja, građani su izabrali, redom, Vladimira Putina, Viktora Orbana, Si Đipinga i Redžepa Tajipa Erdogana.

Na pitanje, koje su nam zemlje više, a koje manje prijateljske, gde su se u izboru našle Rusija, SAD, Nemačka i Turska, odgovori su bili očekivani.

Da je Rusija više prijateljska zemlja smatra 72,5% građana Srbije, dok je 8,6% onih koji je doživljavaju kao više neprijateljsku. Onih bez stava je 18,9%.

Da su Sjedinjene Američke Države više prijateljske misli 8,9% građana, dok je onih koji je doživljavaju kao više neprijateljsku čak 70,6%. Neopredeljenih je 20%.

Da je Nemačka više prijateljska zemlja misli 20,5% građana, da je više neprijateljska 59,3%, dok je neopredeljenih 20%.

Da je Turska više prijateljska smatra 36,8% građana, da je više neprijateljska 23,8%, dok je neopredeljenih čak 39,4%...

N1: Svega 9,5 odsto građana upoznato sa sadržajem „francusko-nemačkog sporazuma“, ali 45,7 odsto je „zadovoljno kako Vučić vodi pregovore o KiM“

Svega 17,5 odsto ispitanih građana podržava francusko-nemački sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom, što je malo za stranke, vlasti i opoziciju koje mu daju podršku, protiv je skoro 38 odsto, saopštio je Đorđe Vukadinović, predstavljajući rezultate istraživanja za april Nove srpske političke misli (NSPM), čiji je glavni urednik, navodeći da je 44,6 ispitanih reklo da nema stav.

On je, na konferenciji za novinare, naveo da je ovo pitanje prvi put postavljeno u istraživanjima NSPM, dodajući da stepen neobaveštenosti građana o sadržaju tog sporazuma ukazuje da provladini mediji nisu time „preplavljeni“.

Kako je naveo, svega je 9,5 odsto reklo da je u potpunosti upoznato, a najviše to kažu pristalice Stranke slobode i pravde, kao i Srpskog pokreta Dveri, delimično je upoznato 41,1 odsto, dok nije uopšte upoznato 49,4 odsto.

Na pitanje da li je ovim sporazumom Srbija faktički priznala Kosovo, potvrdno je odgovorilo 27,7, dok 36,6 smatra da nije, a 35,7 odsto ispitanih ne zna.

Od ispitanih, 45,7 odsto je zadovoljno kako predsednik države Aleksandar Vučić vodi pregovore o Kosovu, mada prethodna izjašnjavanja na „pitanja iz kosovskog ciklusa nisu baš na liniji onog što aktuelna vlast govori“.

Da je nezadovoljno reklo je 33,4 odsto, a oko 21 odsto nema stav ili ne želi da se izjasni, naveo je Vukadinović.

Danas: SNS i SPS u blagom padu. Stranke opozicije uglavnom preko cenzusa

Aprilsko istraživanje javnog menja Nove srpske političke misli pokazuje mali, ali ne i beznačajni pad rejtinga Srpske napredne stranke, ukazao je Đorđe Vukadinović, na predstavljanju nalaza u Medija centru.

Vladajuća koalicija i dalje može mirno da spava, SNS i SPS bi mogli da imaju većinu, ali ipak u odnosu na ranija istraživanja beleži se pad od 1, 1 odsto, naveo je Vukadinović.

Ukoliko se posmatraju nalazi u odnosu na broj onih koji se izjašnjvaju, rejtinzi stranka su sledeći, prema istraživanju NSPM: SNS ima 38 odsto, SPS 9,4,  Novi DSS 4,4,  Dveri 4, Srbija centar 3,9, Ekološki ustanak 3,8, Zavetnici 3,4, Narodna stranka 3, 2,  DS 2,8 odsto i SDS 1,4 odsto.

Kad je reč o opoziciji, uz neke minimalne koalicije može se preći cenzus (od tri odsto), ali se ne može stvoriti efekat da ugroze vlast, protumačio je Vukadinović, objašnjavajući da je za opoziciju posebno važan nalaz da je 13 odsto opredeljeno za opoziciju, ali ne i određeno za nekog iz sadašnje opozicije.

(NSPM, Danas, Sputnjik, N1, Beta)