Srbija, mart 2017. - predsednički izbori

Za one koji su videli naše februarsko istraživanje koje se odnosilo na penzionersku populaciju, ni ovo martovsko, koje se odnosi na celu populaciju, neće biti veliko iznenađenje. A i limiti su mu slični. U Srbiji je danas sve teže vršiti istraživanje, odnosno dobiti iskrene odgovore na iole osetljive političke teme. A posebno na pitanja koja se odnose na Aleksandra Vučića. I posebno telefonom. Uostalom, pokušajte da zamislite anketu koja bi se bavila rejtingom Nazarbajeva u Kazahstanu. Da ne idemo baš do Severne Koreje i Kim DŽong Una, ili na neke malo starije istorijske primere i situacije. U totalitarizmu nema izbora i nema objektivnih javnomnjenjskih istraživanja. Srbija, srećom  – još uvek – nije stigla do te tačke, ali ipak pokušajmo da zamislimo neku „babu iz Babušnice“ (ili bilo koga, bilo gde, zbunjenog, nesigurnog i egzistencijalno ugroženog) kako nepoznatom pozivaru u telefon izjavljuje da je protiv Aleksandra Vučića, ili da je simpatizer nekog medijski satanizovanog i od vrha vlasti prokazanog opozicionog kandidata?!

Znači li to da će ishod izbora biti sasvim drugačiji i da ove rezultate koji najavljuju apsolutnu pobedu Vučića možemo zaboraviti? Nisam siguran. Jer postoji realna opasnost da će onaj ko se plaši da se iskreno izjasni u anonimnoj anketi biti podjednako uplašen da se izjasni i na biralištu.      

Teoretski gledano, ovi izbori bi trebalo da su već rešeni. Vladajuća kooalicija, to jest, ono što je stalo iza Vučićeve kandidature, osvojilo je oko 62 odsto na poslednjim parlamentarnim izborima. Opozicija je izašla u više kolona, i time već u startu odustala od mogućnosti da ima kandidata koji, uz zajedničku podršku i mobilizaciju, može da osvoji preko 30 odsto. Uz to, ekstremno prljava kampanja režimskih medija i tabloida, fokusirana na glavne opozicione kandidate (a posebno ostrašćeno i prljavo na Vuka Jeremića, koji je očigledno targetiran kao potencijalno najopasniji protivnik), dodatno je za po nekoliko procenata spustila nalaze opozicionih kandidata.

Takođe, potrebno je uočiti da u našem nalazu ima gotovo petina ispitanika (18,5 odsto) koja se ili još nije odlučila, ili ne želi da kaže za koga će glasati - a čiji su glasovi proporcionalno raspoređeni na sve kandidate, što, razume se, ne mora da bude slučaj. (I tek nakon te matematičke operacije, npr. onih Vučićevih 44,7 postaje skoro 55 odsto.) I konačno, ovo istraživanje je rađeno upravo u jeku eksplozije fenomena „Belog Preletačevića“ i neizvesnosti oko (ne)prihvatanja njegove kandidature, što je u poslednjim danima istraživanja, pogotovo kod mlađih ispitanika, dovelo do svojevrsnog cunamija. U ovom trenutku, potpuno je neizvesno da li će se prošlonedeljna popularnost „Belog“ do dana izbora istopiti kao grudva snega na prolećnom suncu, ili možda čak i dodatno eskalirati. U svakom slučaju, ovo istraživanje je bazirano na pretpostavci relativno skromne, ili osrednje izlaznosti, od 56 odsto i ispod 4 miliona izašlih glasača. Eventualna šansa za opozicione kandidate, kao i nada za odlazak izbora u drugi krug, krije se u mogućnosti da na izbore izađe nekoliko stotina hiljada, ili čak pola miliona, „novih“, odnosno u međuvremenu razočaranih i/ili pasiviziranih birača. Što u ovom trenutku ne deluje previše verovatno.    

No, upravo pojave poput Belog, ili ovaj poslednji odurni napad na Natašu Jeremić (kao „šefa narko kartela“), koji je došao iz tabora SNS-a i usta Milenka Jovanova, predstavljaju one nepredvidive faktore koji u poslednji čas itekako mogu promeniti tok kampanje, promešati dobijene brojke i preokrenuti raspoloženje javnog mnjenja. Zato su – uprkos svemu i bez obzira na sve – svaki, pa i ovi predstojeći izbori, ipak, koliko-toliko neizvesni.

Đ.V.      

Srbija, 09 –16. mart 2017.

reprezentativni uzorak

teritorija Srbije (bez KiM)

ispitanika 1100

ODGOVORI  ISPITANIKA  NA  PITANjA