Proevropske snage u prednosti (Blic)

Proevropske snage imaće prednost na predstojećim izborima 11. maja i to pokazuju sva naša istraživanja. Poslednja istraživanja pokazuju da "proevropskih birača" ima 44 odsto, a tzv. patriotskih 41 odsto. Proevropsko raspoloženje je jače u odnosu na broj onih koji su spremni da se odreknu Evrope da bi tako pokazali svoju privrženost Kosovu. Verujem da će tokom kampanje broj onih koji žele ka Evropi biti još veći - kaže u razgovoru za "Blic nedelje" Srđan Bogosavljević, direktor agencije "Stratedžik marketing".

- Ovde, naravno, termin "proevropski" treba shvatiti uslovno, jer nema više stranaka koje nisu, bar deklarativno, za Evropu - tako da su razlike pre svega u pogledu realnosti uslova pod kojima stranke kažu da bi krenule u proces evropskih integracija Srbije. Zanimljiv je odnos naših građana prema Evropi. Iako je oko 70 odsto njih za ulazak Srbije u EU, samo 20 odsto ima poverenja u EU. Mi nemamo poverenja u Evropu jer je ona deo pritiska zbog Haga, deo bombardovanja, deo priče oko Kosova... dakle, nemamo poverenja, ali hoćemo u EU čak i s mogućim uslovljavanjima. Građani su racionalni i oko toga kako Srbija treba da reaguje, pa većina smatra da ne treba prekidati diplomatske odnose sa zemljama koje su priznale Kosovo. S druge strane, spremnost građana na davanje Kosova ne postoji, ali postoji svest o gubitku Kosova. To je suočavanje s realnošću. U tom smislu, građani smatraju da se treba ozbiljno, pravnim sredstvima boriti za Kosova, ali ne po cenu budućnosti.

Kakvi su trenutni partijski rejtinzi?

S obzirom na to da smo nedavno imali predsedničke izbore, partije koje su na njima imale kandidate sada su nešto jače u odnosu na ranije rejtinge. Ključni igrači su radikali i DS. Te dve stranke sada zajedno imaju više od dve trećine biračkog tela. Radikali su, prema istraživanju s kraja februara, imali oko 37 odsto, a DS preko 33 odsto. Zajedno imaju 70 odsto. Ti procenti će biti manji na predstojećim izborima jer će biti više manjih stranaka u kampanji, kojima će ići deo glasova. Sledeću grupu stranaka predvodi DSS, sa manje od sedam odsto, zatim LDP sa oko šest odsto i SPS koja je blizu šest odsto. Te stranke ne bi trebalo da imaju probleme sa cenzusom. Pri tome je DSS stranka sa najvećim padom rejtinga poslednjih godina, pa je sa skoro 30 odsto pre tri godine pala na 17 pre godinu dana, a danas nema ni sedam. Blizu cenzusa je G17, na oko tri odsto je Nova Srbija i tu je kraj stranaka sa ozbiljnom masom.

S aspekta bačenih glasova, da li je za proevropski blok svrsishodnije da izađe na izbore sa jednom ili više lista?

S aspekta aritmetike, potpuno je jasno da je najbolje da izađu svi zajedno. Zašto? Zato što je proevropski blok veći, ali je fragmentiran, sa puno malih stranaka, od kojih neke ne mogu da pređu cenzus. Da pođemo samo od manjina. Osim Mađara, Bošnjaka, možda Roma, nema manjinskih stranaka koje mogu da pređu prirodni prag od 0,4 odsto. Dakle, biće niz malih stranaka manjina, poput Rusina, Bugara, Vlaha, Bunjevaca... koje ne mogu da pređu prirodan prag. Ako nema velikog udruživanja, to će biti "bačeni glasovi". Slično je i sa strankama koje su znatnije ispod cenzusa, do 1,5 odsto, kao što su LSV, Jedinstvena Srbija, SPO, SDPO… Dakle, ako ne bude širih koalicija, deo manjinskih glasova i glasovi malih stranaka, koji mogu biti ispod praga za ulazak u parlament, zajedno mogu da odu i na 5-6 odsto, odnosno preko 200.000 glasova. To je niz stranaka koje su teško uklopljive u male koalicije. Kada bi bila u pitanju velika koalicija, onda se sve guta. S druge strane, velika koalicija znači mnogo lidera, teško je uspostaviti proporcije unapred i podeliti poslanička i ministarska mesta. Nasuprot tom bloku, imate radikale, koji idu sami, kompaktni i iz dosta lagodne pozicije opozicije. Radikali su "proevropskim" strankama dale težak zadatak, da se dogovore.

Mnogi smatraju da će ovoga puta o tome ko pravi vladu odlučivati SPS, a ne DSS. Kako vidite ulogu ove partije?

Verujem da će biti vidjivo iznad cenzusa, delom i zbog koalicije sa Jedinstvenom Srbijom. JS nije velika stranka, ali je moćna na ograničenom prostoru na kome ima sigurne glasove. Dakle, SPS je stranka koja može da se nađe i u ulozi davanja skupštinske većine za formiranje vlade. SPS može da poželi da pobegne iz zagrljaja radikala jer je to na duži rok gubitak i vodi slabljenju stranke, ili može da poželi da napravi diskontinuitet s Miloševićevom politikom i da podrži proevropski blok.

Kako vidite moguće postizborne koalicije i ima li mogućnosti u ovoj komlikovanoj konstelaciji snaga da se formira proevropska vlada?

Vidim tri moguća scenarija. Sigurno je da će ovi izbori u odnosu na prethodne rezultirati pomeranjima u pravcu najjačih stranaka i tu je potencijal DS da profitira veći nego kod radikala. Pogotovu ako napravi koalicije s nekim manjinama i malim strankama, kada bi mogla da dobije značajnih 5-6 odsto više. U tom slučaju bi koalicija oko DS imala više glasova od radikala i bila u poziciji da bira partnere. Drugi scenario je, ako ni jedna ni druga strana nema većinu, da se dogovaraju o podršci manjinskoj vladi. To ne mora nužno biti podrška DSS, iako su najave te stranke da bi mogla da podrži, u raznim formama, i jedne i druge. Pitanje je koliko će i DS i SRS biti spremni da prihvate mnogo uslova od Koštunice, zbog ranijih, loših odnosa i iskustava. DSS je imao kratak, loš brak sa radikalima, kad je Nikolić nakratko bio predsednik Parlamenta, a zatim loš brak i sa DS u ovoj vladi. Lako može da se desi da DSS ostane usamljen. Onda bi se morala stvarati manjinska vlada sa podrškama, recimo SPS. Treći scenario je da radikali obezbede većinu i da prave vladu.

Ko će profitirati iz činjenice da su istovremeno parlamentarni i lokalni izbori?

Profitiraće radikali, jer ima slučajeva na lokalu da bi njihovi birači glasali za nekog drugog, ali će sad, na zajedničkim izborima, prevagnuti stranačko opredeljenje. DS će s velikom verovatnoćom dobiti manji, a SRS veći broj odbornika na lokalu nego što ih sada imaju - što je posledica, između ostalog, i proporcionalnog izbornog sistema.

Autor: Katarina Preradović