Nezaposlenost važnija od Kosova

(Politika, 09.04.2009)

I bilo je vreme da vlada nešto uradi. To ne znači da nije radila i dosad, ali izvesno je da za javnost Srbije to nije bilo dovoljno.

Zato čak 56 odsto građana misli da Srbija ide u pogrešnom pravcu, nalaz je istraživanja Međunarodnog republikanskog instituta (institucija Republikanske partije SAD).

Ovo uverenje svakako je posledica stava da je od oktobra 2008. do marta 2009. sa 35 odsto na 46 odsto skočio procenat onih građana koji tvrde da žive lošije nego 2000. i da je sa 35 odsto na 23 odsto pao procenat građana koji veruju da žive bolje nego pre devet godina.

Istovremeno, čak 58 odsto ispitanika poteze Vlade Srbije ocenjuje jedinicom i dvojkom (peticom samo jedan odsto). Možda bi ove ocene bile nešto bolje da ispitivanje nije bilo u onom trenutku kada je vlada rekla da će oporezovati sve plate iznad 12.000 dinara. To je, nema sumnje, razbesnelo građane.

Da je samo pogledala ovo istraživanje vlada je mogla da shvati da većinska Srbija očekuje od nje da učini nešto – dramatično odlučno. Razumljivo, ako čak 87 odsto građana misli da će ga lično pogoditi svetska ekonomska (i društvena) kriza. Građani uvereni da će na sopstvenoj koži osetiti posledice krize, iako znaju da vlada nije kriva za to, misle (58 odsto) da ona može da preduzme mere koje će ublažiti nevolje. Oko 38 odsto ispitanika misli da šta god vlada da uradi ne može da kontroliše negativne efekte krize.

Istraživanje pokazuje i u kojim područjima se očekuje odlučno i brzo reagovanje vlade: nezaposlenost, ekonomija, životni standard, korupcija, Kosmet, kriminal... Hleb važniji od politike najvažnija je poruka koju vlada može da pročita u ovom istraživanju. Čak 67 odsto građana kaže da ih ne zanima politika, a 34 odsto da ih zanima. Razgovori u gradskom prevozu, na pijacama, u kafanama, na kućnim sedeljkama svakako negiraju ove procente. Procenat onih koji kažu da ih ne zanima politika trebalo bi pre svega shvatiti kao njihovu razočaranost u politiku, političare, partije.

Među partijama posebne razloge za brigu trebalo bi da ima Srpska radikalna stranka, jer nju građani okrivljuju za blokadu rada skupštine (52 odsto ispitanika smatra krivim SRS, a po tri odsto DS, odnosno predsednicu skupštine), a čak 60 odsto smatra je destruktivnom.

 

 

Zgađenost građana partijama je tolika da samo pet odsto misli da one rade u javnom interesu. Od partija su mnogo bolje prošli „tajkuni” i nevladine organizacije. Za prve 10 odsto misli da rade u javnom interesu, a za druge 14 odsto (bolje su prošli samo lokalna uprava i sindikati).

„Tajkuni” i nevladine organizacije su u javnosti Srbije na lošem glasu, ali su ovoga puta prošli bolje od političara koji su građane izludeli svojim činjenjem ili nečinjenjem.

Zanimljivi su podaci o korupciji. Ona je veoma ozbiljan problem tvrdi 84 odsto stanovnika Srbije. Ali građani tvrde i da su skoro bezgrešni. „Ni ja, ni moji prijatelji, ni moji rođaci nikada nismo korumpirali visokog funkcionera”, tvrdi 79 odsto ispitanika (jesmo kaže 17 odsto); 78 odsto nije platilo za uslugu lokalnom funkcioneru (jeste 18 odsto); 66 odsto nije platilo policajcu da ne vidi saobraćajni prekršaj (jeste 30 odsto); 61 odsto nikada nije častilo lekara ili medicinsku sestru (jeste 35 odsto). Ako toliko malo ljudi pokušava da nekoga korumpira – kako 84 odsto može da tvrdi da je korupcija veoma ozbiljan problem? Korumpiraju i korumpirani su drugi – nisam ja. To je stav većine građana Srbije. A drugi su, valjda, političari, zaključak je koji sledi iz činjenice da 82 odsto ispitanika ne veruje političarima kada kažu da će se obračunati sa korupcijom.

D. B.