Lista Za evropsku Srbiju zadržala poverenje birača

Šest meseci nakon parlamentarnih izbora lista Za evropsku Srbiju i dalje uživa najveću popularnost među biračima u Srbiji. Prema istraživanju Centra za slobodne izbore i demokratiju sprovedenom od 18. do 28. oktobra na uzorku od 4.718 ispitanika, ZES ima podršku 36,6 odsto građana, dok bi za novoosnovanu Srpsku naprednu stranku Tomislava Nikolića glasalo 23,8 odsto birača. Prema rezultatima ovog istraživanja, koje je Cesid juče predstavio na konferenciji za novinare u Medija centru, ukoliko bi izbori bili održani danas Srpska radikalna stranka, nakon odvajanja Nikolića, može da računa tek na 6,9 odsto glasova građana, narodnjačka koalicija na 8,6 odsto (Demokratska stranka Srbije 6, a Nova Srbija 2,6 odsto), Liberalno-demokratska stranka na 6,7 odsto, Socijalistička partija Srbije na 4,4 odsto, a Jedinstvena Srbija na 2,3 odsto glasova.

„Pretočeno” u broj osvojenih mandata, lista ZES-a osvojila bi 102 poslanička mesta u Skupštini Srbije, LDP 17, SNS 62, SRS 18, DSS i NS 22, SPS – JS 17, a u parlamentu bi se našle i Mađarska koalicija sa devet i Stranka demokratske akcije Sulejmana Ugljanina sa tri poslanika.

Najveći pad rejtinga doživela je narodnjačka koalicija, ocenjuju u Cesidu, jer je trenutno podržava čak trećina glasača manje nego na majskim izborima, a ti glasovi su se ravnomerno prelili listi ZES-a i SNS-u, dok podaci istraživanja ukazuju da se čak 70 odsto glasača SRS-a opredelilo za stranku Tomislava Nikolića.

Na pitanje „Šta bi trebalo da budu prioriteti Vlade Srbije?”, 21 odsto ispitanika se odlučio za ekonomski razvoj države, 20 odsto smatra da bi to trebalo da bude poboljšanje životnog standarda, 13 odsto da bi vlada trebalo da se usmeri na borbu protiv kriminala i korupcije, a 12 odsto ispitanih misli da je to smanjenje nezaposlenosti.

Zanimljivo je da su pitanja zbog kojih se praktično polarizuje politički život u Srbiji, a to su ulazak u Evropsku uniju i očuvanje Kosova u sastavu Srbije tek na začelju ove liste, te se za njih kao prioritet vlade opredelilo tek šest (EU), odnosno četiri odsto (Kosovo) ispitanih građana.

Prema ovom istraživanju, ulazak Srbije u EU podržava 60 odsto građana Srbije, protiv je 14 odsto, dok stav o tom pitanju nema 26 odsto ispitanika. Programski direktor Cesida Marko Blagojević rekao je da veličina uzorka na kome je ovo istraživanje izvršeno garantuje „besprekoran nivo reprezentativnosti”.

Prema Cesidovom istraživanju, devet odsto ispitanika svoje imovno stanje ocenilo je kao „veoma siromašno” (nema novca ni za hranu), dok se 23 odsto smatra „siromašnima” (ima za hranu, ali ne i za odeću i obuću). Oko 34 procenta ispitanika misli da živi „prosečno” (nema novca za skuplje stvari kao što su TV ili frižider, dok je svoj materijalni položaj kao „umereno bogat” ocenilo 21 odsto građana (imaju novac za skuplje stvari, ali ne i za auto), dok tri odsto ispitanika smatra da su „bogati” (mogu da kupe sve što žele).

Zanimljivo je da je na pitanje „Kada će nam biti bolje?” čak 10 odsto ispitanika odgovorilo da i sada živi dobro, što pokazuje da za deo građana bogatstvo (novi auto) nije preduslov za sreću. Da će nam biti bolje za godinu dana smatra pet odsto ispitanika, 20 odsto misli da će se to desiti za dve do tri godine, a 13 odsto taj rok pomerilo je na četiri do pet godina. Bolji život tek za deset i više godina očekuje 13 odsto ispitanih građana, dok je čak 39 odsto ispitanika na ovo pitanje odgovorila da „ne zna”.

M. Albunović

[Politika, 15/11/2008]