Истраживања јавног мњења |
Листа За европску Србију задржала поверење бирача |
недеља, 16. новембар 2008. | |
Шест месеци након парламентарних избора листа За европску Србију и даље ужива највећу популарност међу бирачима у Србији. Према истраживању Центра за слободне изборе и демократију спроведеном од 18. до 28. октобра на узорку од 4.718 испитаника, ЗЕС има подршку 36,6 одсто грађана, док би за новоосновану Српску напредну странку Томислава Николића гласало 23,8 одсто бирача. Према резултатима овог истраживања, које је Цесид јуче представио на конференцији за новинаре у Медија центру, уколико би избори били одржани данас Српска радикална странка, након одвајања Николића, може да рачуна тек на 6,9 одсто гласова грађана, народњачка коалиција на 8,6 одсто (Демократска странка Србије 6, а Нова Србија 2,6 одсто), Либерално-демократска странка на 6,7 одсто, Социјалистичка партија Србије на 4,4 одсто, а Јединствена Србија на 2,3 одсто гласова. „Преточено” у број освојених мандата, листа ЗЕС-а освојила би 102 посланичка места у Скупштини Србије, ЛДП 17, СНС 62, СРС 18, ДСС и НС 22, СПС – ЈС 17, а у парламенту би се нашле и Мађарска коалиција са девет и Странка демократске акције Сулејмана Угљанина са три посланика. Највећи пад рејтинга доживела је народњачка коалиција, оцењују у Цесиду, јер је тренутно подржава чак трећина гласача мање него на мајским изборима, а ти гласови су се равномерно прелили листи ЗЕС-а и СНС-у, док подаци истраживања указују да се чак 70 одсто гласача СРС-а определило за странку Томислава Николића.
На питање „Шта би требало да буду приоритети Владе Србије?”, 21 одсто испитаника се одлучио за економски развој државе, 20 одсто сматра да би то требало да буде побољшање животног стандарда, 13 одсто да би влада требало да се усмери на борбу против криминала и корупције, а 12 одсто испитаних мисли да је то смањење незапослености. Занимљиво је да су питања због којих се практично поларизује политички живот у Србији, а то су улазак у Европску унију и очување Косова у саставу Србије тек на зачељу ове листе, те се за њих као приоритет владе определило тек шест (ЕУ), односно четири одсто (Косово) испитаних грађана. Према овом истраживању, улазак Србије у ЕУ подржава 60 одсто грађана Србије, против је 14 одсто, док став о том питању нема 26 одсто испитаника. Програмски директор Цесида Марко Благојевић рекао је да величина узорка на коме је ово истраживање извршено гарантује „беспрекоран ниво репрезентативности”. Према Цесидовом истраживању, девет одсто испитаника своје имовно стање оценило је као „веома сиромашно” (нема новца ни за храну), док се 23 одсто сматра „сиромашнима” (има за храну, али не и за одећу и обућу). Око 34 процента испитаника мисли да живи „просечно” (нема новца за скупље ствари као што су ТВ или фрижидер, док је свој материјални положај као „умерено богат” оценило 21 одсто грађана (имају новац за скупље ствари, али не и за ауто), док три одсто испитаника сматра да су „богати” (могу да купе све што желе). Занимљиво је да је на питање „Када ће нам бити боље?” чак 10 одсто испитаника одговорило да и сада живи добро, што показује да за део грађана богатство (нови ауто) није предуслов за срећу. Да ће нам бити боље за годину дана сматра пет одсто испитаника, 20 одсто мисли да ће се то десити за две до три године, а 13 одсто тај рок померило је на четири до пет година. Бољи живот тек за десет и више година очекује 13 одсто испитаних грађана, док је чак 39 одсто испитаника на ово питање одговорила да „не зна”. М. Албуновић
[Политика, 15/11/2008] |