Istraživanja javnog mnjenja |
DS i SRS izjednačeni u trci za parlament |
sreda, 30. april 2008. | |
Autor: E.B. | 30.04.2008 - 00:02 Radikali bi u novom sazivu parlamenta zauzeli 91 mesto, a demokrate tri manje u poslaničkim klupama da su parlamentarni izbori održani juče, podaci su iz istraživanja agencije „Medijum galup“ u koje je „Blic“ imao uvid, a koje je rađeno od 20. do 24. aprila 2008. godine na uzorku od 1.020 ispitanika
Narodnjačka koalicija DSS i NS mogla bi da računa na 30 mandata, socijalisti na 16 poslaničkih mesta, a LDP na 15 poslanika u novom sazivu. Cenzus bi preskočile još jedino manjine koje bi mogle da računaju na 10 mesta, podaci su iz istraživanja agencije „Medijum galup“.
Poslednjih nedelja registruju se prilične oscilacije u podršci dvema vodećim listama, naročito „Liste za evropsku Srbiju“. To je verovatno najvećim delom uslovljeno negativnim kampanjama koje stranke vode jedne protiv drugih, ali i protivrečnim potezima predstavnika međunarodne zajednice i Evropske unije. Istraživanja rađena posle drugog kruga predsedničkih izbora pokazivala su da je političko raspoloženje birača tada bilo pod snažnim uticajem tih izbora: velika polarizacija u biračkom telu, koja je pratila te izbore, odrazila se na dobar rezultat DS i SRS, dok su ostale stranke imale znatno manju podršku. S približavanjem izbora, konsolidovala se podrška preostalim trima strankama koje će, uz dve najveće liste i predstavnike nacionalnih manjina, verovatno činiti novu Skupštinu Srbije. Međutim, ovakav raspored i dalje stvara dosta komplikovanu situaciju kad je u pitanju formiranje parlamentarne većine. ko se izuzme kombinacija SRS - „Za Evropsku Srbiju“, koja je tehnički moguća ali politički nije verovatna, onda nova vlada ne može biti sastavljena samo od predstavnika dve liste. Drugim rečima, u sastavljanju parlamentarne većine moraju da učestvuju najmanje tri liste, što će verovatno otežati i produžiti formiranje nove vlade. Većina građana Srbije podržava rad na pristupanju Evropskoj uniji. Međutim, taj posao je u donjem delu liste prioriteta prosečnog birača: najveći značaj pridaje se socijalnim pitanjima (smanjenje nezaposlenosti i siromaštva, veća primanja), na drugom mestu je očuvanje Kosova u sastavu Srbije, na trećem ekonomski razvoj, tek na četvrtom rad na priključivanju Evropskoj uniji, a na petom borba protiv kriminala i korupcije.
|