|
Politika, 08.02.2009. piše: Srđan Bogosavljević Ukoliko bi se u nedelju održali parlamentarni izbori, za koju biste stranku glasali? 
Politička mapa Srbije se stabilizovala, posle velikih promena koje su nastale kao posledica podela u Srpskoj radikalnoj stranci. Da su izbori bili održani krajem januara – njih bi obeležile dve novine. Prva, da bi koalicija ZES, ako bi ostala u istom sastavu, bila vidno jača nego što je bila na poslednjim izborima – pre svega zahvaljujući usponu Demokratske stranke. Druga, da više ne bi bilo ozbiljnog takmaca zbog podele SRS-a. Ovo su osnovni zaključci iz poslednjegistraživanje Strateškog marketinga.
Kada se sada gleda popularnost stranka iskazan kao procenat opredeljenih birača koji su za tu stranku – ne vidi se jedna bitna činjenica, a to je da je sada daleko veći broj neopredeljenih birača nego u predizborno vreme, tako da su sve stranke izgubile u pogledu broja birača koji bi za njih glasali u odnosu na rezultata kojesi imali pred ili u vreme izbora.
No, opredeljeni birači posle DS-a i njegovih koalicionih partnera, glasali bi tako da bi se u parlamentu našli isti ovi koji su i sada parlamentarne stranke, ali s donekle izmenjenim brojevima mandata. Najveća promena bi bila činjenica da bi SNS Tomislava Nikolića bio vrlo ubedljivo na drugom mestu i znatno bi uvećao broj poslaničkih mandata, dok bi SRS, pa i DSS sa svojom koalicijom osvojili mnogomanje mandata.
Stranački rejtinzi gledani kroz vreme pokazuju priličnu stabilnost – naravno, ne računajući činjenicu da je SRS izrodio dve, umesto jedne jake stranke.
Koji su najznačajniji problemi s kojima se Srbija u ovom trenutku suočava?
 Demokratska strankaje visoke rejtinge postiglatokom uzastopnih izbornih kampanja – i sada ih održava, i to na nivou koji nikada pre ta stranka nije imala. Srpska napredna strankaje veoma brzo preuzela oko dve trećine radikalskog rejtinga i na tom nivou se nalazi već četiri meseca, dok se SRS, psledramatičnog pada u momentu rascepa – pomalo oporavlja od oktobra 2008.na ovamo. Demokratska stranka Srbijeima trend pada, koji se povremeno zaustavlja, ali dugoročna serija pada rejtinga je uočljiva. Liberalno-demokratska partijai SPS su već dugo stranke koje ne osciluju previše i nalaze se u zoni rejtinga koja bi im omogućila da pređu izborni prag.
Za građane Srbije kao da nema dileme šta je to što treba da se popravlja u državi. U spontanom navođenju po tri oblasti koje ih brinu i koje treba rešavati. Nezaposlenost je problem broj jedan i broj onih koji brinu prevazilazi broj nezaposlenih, što je razumljivo kada se zna da zbog niskog standarda kada jedan ukućanin ne radi, celo domaćinstvo ima problem. Strah od gubitka posla, pogotovu kod radnika u proizvodnji,raste pa tim pre im se čini da stvaranje novih radnih mesta imanajvećiprioritet.
Da li će po vašem mišljenju ekonomska kriza u svetu uticati na pad životnog standarda građana u Srbiji?  Na drugom mestu po značaju je problem niskih plata i penzija – pri čemu značaj ove teme naglašavaju mnogo više stariji sugrađani, a problem nezaposlenosti, mnogo više mlađi. Borba protiv korupcije i kriminal je, uobičajeno, visoko rangirana. Konačno u vrhu prioriteta po oceni građana je rešavanje problema Kosova – ali sa neuporedivo većim oscilacijama rejtinga nego sve ostale teme, pokazujući time da je to tema u kojoj dominiraju emocije, tako da raste u momentima kada se nešto značajno događa i pada kada nema posebnih vesti u vezisa Kosmetom.
Iako pitanje EU nije visoko rangirano među prioritetima, moguće i zbog činjenice da se ne sagledava i ne potencira ekonomski značaj evropskih integracija, referendumsko raspoloženje da se pristupi EU jeveoma visoko i priličnostabilno. Oko dve trećine građana bi podržalo priključenje, a tek svaki osmi bi bio protiv – što vodi veoma ubedljivom rezultatu eventualnog referenduma.
S druge strane, ukupna ocena EU je daleko niža, procenat pozitivnih stavova je uobičajeno oko 25 odsto, što deluje da je u nesaglasnosti s referendumskim rezultatom, ali se lako objašnjava sasvim jasnom percepcijom građana da bi EU donela i viši standard i veće mogućnosti i za državu u celini i za njih same, a pogotovu za njihovu decu. Istovremeno, odugovlačenje od 2000. godine očekivanog približavanja Srbije i EU, veoma oštar vizni režim EU prema našim građanima, kao i sećanje na činjenicu da je EU deo svih pritisaka na kojima je Srbija od početka devedesetih naovamo, stvaraju otpor koji se iskazuje u toj niskoj opštoj oceni koju daju građani.
Autor je direktor„ Strateškog marketinga”
|
.jpg)
