Гледано по страначком опредељењу, за потпис на ССП су сви бирачи Либерално-демократске партије, 94 одсто бирача листе "За Европску Србију" и 81 одсто бирача СПС-ПУПС-ЈС. За потписивање Споразума изјаснило се и 66 одсто неодлучних бирача, 56 одсто оних који неће гласати, 45 одсто оних који ће гласати за ДСС-НС и 41 одсто бирача опредељених за СРС. Само међу радикалима и народњацима оних који су против ССП-а је више него оних који су за, и то за по један процентни поен, показује истраживање.

Радикали би у новом сазиву парламента заузели 91 место, а демократе три мање у посланичким клупама да су парламентарни избори одржани јуче, подаци су из истраживања агенције „Медијум галуп“ у које је „Блиц“ имао увид, а које је рађено од 20. до 24. априла 2008. године на узорку од 1.020 испитаника

Нову владу Србије, после ванредних парламентарних избора 11. маја, нико неће моћи да формира без подршке Војислава Коштунице и његове „народњачке коалиције". Такође, ни ДС, ни СРС неће моћи да прикупе већину од 126 посланика без подршке социјалиста, осим уколико радикали и „тадићевци" међусобно не склопе савез (што је потпуно невероватно). Ово су најважнији резултати великог предизборног истраживања Центра за слободне изборе и демократију (Цесид), у које је Прес имао увид.

За мање од седам дана две реномиране београдске агенције објавиле су различите резултате предизборних истраживања. Према „Стратеџик маркетингу", радикали су испред демократа за око три одсто, а цензус прелазе и СПС и ЛДП. „Медијум Галуп", међутим, најављује да већину гласова осваја коалиција око ДС-а, за којима за три одсто каска СРС, а ЛДП уопште не прелази цензус.