Predlog rezolucije povodom događaja u Srebrenici

U petak, 10. jula 2009, holandska nevladina organizacija Srebrenica Historical Project održala je konferenciju za štampu u Beogradu i tom prilikom je podvrgla temeljnoj kritici rezoluciju o Srebrenici koju je Evropski parlament u Strasburu usvojio 15. januara ove godine. Istovremeno, Projekat je predstavio svoj nacrt rezolucije na ovu temu koju bi Narodna skupština Republike Srbije trebalo hitno da usvoji.

Rezolucija o Srebrenici, koju je 15. januara 2009. godine usvojio parlament Evropske unije, sadrži niz nedostataka koji je čine neprihvatljivim i Narodna skupština Srbije ne bi smela da usvoji nikakav tekst sastavljen po takvom obrascu. Među tim nedostacima su i sledeći:

1. Rezolucija ignoriše genocid i patnje drugih etničkih zajednica u Evropi tokom dvadesetog veka: Jevreji, 6 miliona; Jermeni, 1,5 milion; Romi, pola miliona. Zbir žrtava svake od tih zajednica višestruko premaša najveću procenu bošnjačkih gubitaka oko Srebrenice u julu 1995, od oko 8000. Prema tome, ta rezolucija je već u osnovi neuravnotežena i ona izaziva sumnju da je njen tekst bio inspirisan političkim, a ne humanitarnim obzirima. Narodna skupština Republike Srbije se ne sme vezivati za dokumenat koji je tako očigledno jednostran i pristrasan.

2. Rezolucija Evropskog parlamenta nepravilno masakr od najviše 8000 osoba tretira kao zločin koji je po značaju i težini ravnopravan sa holokaustom 6 miliona Jevreja tokom Drugog svetskog rata. To predstavlja neprihvatljivo relativiziranje i minimiziranje jednog pravog genocida koji se stvarno dogodio na tlu Evrope tokom dvadesetog veka, i koji je od svih prihvaćen kao neosporan. Skupština Srbije, kao najviše predstavničko telo srpskog naroda, ne sme se upuštati u tako neosetljivo i uvredljivo prekrajanje istorijske stvarnosti na štetu svojih sugrađana Jevreja.

3. Rezolucija Evropskog parlamenta ne obuhvata, i nigde ne pominje, hiljade Srba iz naselja oko Srebrenice koje su bošnjačke snage pod komandom Nasera Orića pobile, niti njihova sela, koja su te snage uništile i popalile. Samim tim, Rezolucija Evropskog parlamenta je i na tom planu neprihvatljivo jednostrana zato što okolnosti od suštinskog značaja prikazuje u iskrivljenom svetlu. Ona ne odražava pravo činjenično stanje u srebreničkom kraju od 1992. do 1995. godine, a to je da su teško stradale obe etničke zajednice, i srpska i bošnjačka, i da bi jedino moralno rešenje bilo da se dan sećanja odredi za žrtve obe, a ne samo jedne, nacionalnosti.

Predloženi model Rezolucije koju bi Narodna skupština Republike Srbije trebalo da usvoji odgovara interesima Srbije iz sledećih razloga:

1. U njemu se, za razliku od teksta Evropskog parlamenta, uravnoteženo i nijansirano tretiraju svi relevantni moralni, istorijski i pravni činioci.

2. Ističe se činjenica preko koje Evropski parlament olako prelazi, a to je da u ovoj raspravi srpski narod zauzima status žrtve, a ne počinioca, genocida.

3. Podvlači se činjenica da je pitanje Srebrenice i do danas, deceniju i po nakon događaja, još uvek u potpunosti otvoreno i u odnosu na sve svoje bitne elemente, nerazjašnjeno. Odbacuje se naturanje politički iskonstruisanih konačnih zaključaka i neopravdano nametanje krivice bilo kome osim direktnim počiniocima.

 MODEL SREBRENIČKE REZOLUCIJE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE

           Rezolucija Narodne skupštine Republike Srbije povodom Rezolucije Evropskog parlamenta u vezi sa proglašenjem 11. jula „Danom sećanja na genocid u Srebrenici“ 

Polazeći od činjenice da je 15. januara 2009. Evropski parlament u Strasburu izglasao rezoluciju na temu događaja u i oko Srebrenice u julu 1995. godine;

Polazeći od činjenice da su pitanja koje se tretiraju u toj Rezoluciji, i način kako se ona tretiraju, od izvanrednog značaja za Republiku Srbiju i njene građane svih opredeljenja i nacionalnosti;

Polazeći od činjenice da Narodna skupština Republike Srbije, kao najviše zastupničko telo građana ove Republike, ima posebnu obavezu da štiti suštinske interese Republike i da sa najvećom pažnjom prati i odražava raspoloženje građana;

Primećujući da je navedena Rezolucija Evropskog parlamenta izazvala negodovanje najširih slojeva javnosti u Republici Srbiji zato što se ona percipira kao jednostrana i najvećim delom činjenično neutemeljena;

Primećujući deklarativni stav čelnika i ustanova Evropske unije da je mesto srpskoga naroda u Evropi i pozive koje mu oni upućuju da pođe „evropskim putem,“ ali i da – ukoliko mu ga oni tendenciozno popločaju nezasluženim uvredama i poniženjima – srpski narod vrlo lako može da odluči da taj put potpuno zaobiđe;

Imajući u vidu svoju obavezu, u okvirima koji su primereni zakonodavnom organu, da se oglasi po svim pitanjima koja se tiču integriteta, ugleda i bezbednosti Republike Srbije a pogotovu onda kada se na taj način odražavaju plebiscitarna volja i raspoloženje građana Republike Srbije;

Podsećajući da je srpski narod na ovim prostorima sam bio meta okrutnih progona i genocidnog satiranja, u Jasenovcu tokom Drugog svetskog rata i u okviru relativno nedavne operacije „Oluja“, koju su kombinovane hrvatsko-muslimanske snage izvele na samo par sedmica nakon događaja u Srebrenici, uz neuporedivo veći zbir ukupnih žrtava, a da to uopšte nije privuklo pažnju Evropskog parlamenta, te da stoga srpski narod na osnovu vlastitog iskustva ima istančanu sposobnost da prepozna pojavu genocida, kao i moralnu kompetentnost da kao žrtva o toj pojavi rasuđuje;

Podsećajući da evropski dvadeseti vek obiluje primerima masovnog uništavanja čitavih naroda, koji po dimenzijama i stravičnosti na mnogo premašuju događaje na koje se usmerava Evropski parlament, a to je masovno istrebljenje evropskih Jevreja oličeno u Aušvicu, kao i genocidi počinjeni nad Romima, Jermenima, Kurdima i Poljacima, da pomenemo samo nekoliko najizrazitijih;

Narodna skupština Republike Srbije donela je sledeću

 Rezoluciju:

Narodna skupština Republike Srbije osuđuje sve ratne zločine, bez obzira na počinioca, i sve povrede međunarodnog ratnog i humanitarnog prava, i zalaže se bezuslovno za kažnjavanje svih izvršioca takvih zločina i prestupa. Samim tim, Narodna skupština Republike Srbije spremna je da pozdravi i da podrži svaku objektivnu i politički neutralnu inicijativu u tom smislu, i ona poziva Vladu Republike Srbije da u svakoj prilici učini to isto.

Međutim, u odnosu na navedenu Rezoluciju Evropskog parlamenta od 15. januara 2009. godine, Narodna skupština Republike Srbije sa žaljenjem konstatuje sledeće:

(1) Evropski parlament bez ikakve osnove i bez očiglednog povoda doneo je jednu kontradiktornu Rezoluciju gde, s jedne strane, u paragrafima 1 i 4, zagovara „pomirenje“ i izražava solidarnost sa „svim žrtvama zločina počinjenih tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.“ Međutim, s druge strane, u paragrafima A, B i C, on nametljivo privileguje samo jednu grupu žrtava a počinioce, u tom izdvojenom slučaju, uz korišćenje zvučnog epiteta „genocid“, tendenciozno vezuje za pripadnike jedne od glavnih etničkih zajednica u Bosni i Hercegovini. Pri tom, Evropski parlament neopravdano ignoriše žrtve srpskog naroda u i oko Srebrenice  u trogodišnjem periodu rata pre jula 1995. i on upadljivo propušta da identifikuje počinioce tih okrutnih zločina. Ova notorna nedoslednost Rezoluciju Evropskog parlamenta lišava svakog privida moralne ozbiljnosti i samim tim  Narodnoj skupštini Republike Srbije onemogućava da joj se pridruži.

(2) Svrha i prava pozadina ove Rezolucije Parlamenta Evropske unije, kao i njena unutrašnja protivurečnost, ogledaju se još slikovitije u paragrafu E gde stoji da „u prkos ogromnim naporima... dosadašnje istrage ne dozvoljavaju potpunu rekonstrukciju događaja u i oko Srebrenice.“ Ovakva konstatacija, koja je zapravo tačna, apsolutno isključuje samouvereno donošenje konačnih zaključaka o tom složenom događaju, a posebno čini problematičnim – i za Narodnu skupštinu Republike Srbije – neprihvatljivim olako korišćenje najtežih pravnih kvalifikacija u odnosu na jedan narod koji se borio za svoju slobodu i implicitno bacanje ljage na njegove institucije, kao što je Republika Srpska, koje su na temelju neprikosnovenih međunarodnih ugovora nastale iz te borbe.

(3) Narodna skupština Republike Srbije energično se suprotstavlja svakoj zloupotrebi ljudske patnje i tragedije u političke svrhe. Takvi postupci su posebno zabrinjavajući kada potiču od strane onih koji verbalno zagovaraju najviše ljudske i demokratske vrednosti, ali čija praksa najčešće nije u skladu sa tim deklarativnim načelima. Taj raskorak se ogleda i u načinu kako je ova Rezolucija parlamenta EU bila improvizovana i izglasana, u notornom neskladu sa pravilnikom tela koje ga je usvojilo. U Pravilniku Evropskog parlamenta [Rules of procedure, 16^th edition, October 2008], pravilo 96 (1), stoji: „Parlament će obezbediti najveći stepen transparentnosti u svom radu...“, a pravilo 114 (2) glasi: „Predlozi (političkih grupa) dostaviće se odboru koji je zadužen za njihovo razmatranje“ i (3) predviđa da odbor zatim, uz svoj komentar, taj predlog šalje Parlamentu. Narodnoj skupštini Republike Srbije nije poznato da je bilo koji odbor Evropskog parlamenta po ovom vrlo značajnom pitanju održao javnu raspravu bilo kakve vrste ili da je uputio poziv svim zainteresovanim stranama da u njoj uzmu učešća i da izlože svoje argumente i iznesu činjenice koje smatraju bitnim za pravilno i objektivno sagledavanje događaja u i oko Srebrenice tokom ratnog sukoba od 1992. do 1995. godine. Ukoliko Evropski parlament nije ispoštovao ni stavke sopstvenog Pravilnika, koje mu izričito nalažu transparentnost u postupanju, niti je pružio mogućnost da se oglase onima koji po ovom pitanju imaju različito mišljenje od podnosioca Rezolucije o Srebrenici, onda je na taj način progurana Rezolucija lišena moralnog autoriteta. Činjenica da je u plenarnoj „diskusiji“, od nekoliko stotina članova Evropskog parlamenta, učešće uzelo samo desetak poslanika, i to uglavnom iz redova predlagača, dodatno pojačava utisak da se radi o simulakrumu, a ne o pravom parlamentarnom postupku koji bi mogao poslužiti za primer mladim demokratijama istočne Evrope.

(4) Iz svih gore navedenih razloga, Narodna skupština Republike Srbije odlučuje da napred navedena Rezolucija Evropskog parlamenta od 15. januara 2009. godine ni suštinski ni procesno ne zadovoljava minimalne uslove za jedan ozbiljan i moralno odgovoran parlamentarni akt. Ukoliko taj dokumenat sadrži stavke koje ne odgovaraju istorijskim činjenicama i koje nanose štetu ugledu Republike Srbije i njenih građana, ova Narodna skupština ga ne može pozitivno oceniti niti usvojiti. Jedini stav u toj Rezoluciji koji Narodna skupština Republike Srbije bezuslovno prihvata sadržan je u tački 3, gde stoji da „privođenje pravdi onih koji su odgovorni za masakre u i oko Srebrenice predstavlja važan korak u pravcu mira i stabilnosti u regionu.“ U tom smislu, ova Narodna skupština zahteva od međunarodnih pravosudnih ustanova, koje su osnovane u tu svrhu, da prekinu sa politikom suštinski jednonacionalnog krivičnog gonjenja za ratne zločine i apeluje na Evropski parlament da suspenduje svoju na brzinu donetu i improvizovanu Rezoluciju i da korišćenjem sopstvenih institucionalnih mehanizama zakaže iscrpnu i transparentnu javnu raspravu po ovom značajnom pitanju pre nego što bude doneo bilo kakvu rezoluciju ili zaključak.

(5) Ovu rezoluciju objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije.“ 

Stefan Karganović je predsednik holandske nevladine organizacije Srebrenica Historical Project čija se Internet prezentacija nalazi na www.srebrenica-project.com