Dama u crnim čizmama i zaslužena kazna za „negiranje genocida“

Kada čitam Pogovor u knjizi „Srebrenica: falsifikovanje istorije“,[1] on zvuči proročanski:

„Oni se zato neće upuštati u raspravu povodom ove knjige koju bi, da mogu, najradije zabranili a autore poslali u koncentracioni logor za ‘negiranje’ njihovih propagandnih fabula. Po oprobanom receptu, umesto da izađu na intelektualni dvoboj pokušaće da ćutnjom prekriju činjenice i argumente koji su ubitačni po njihove tvrdnje.“

Ispostavilo se da „mogu“ da je zabrane, i u BiH to su već učinili. Prvi deo našeg proročanstva je ispunjen. Drugi deo ostvario se (potencijalno) 10. jula kada je Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, orvelovska organizacija za represiju ljudskih prava na čelu sa Sonjom Biserko, uputio zahtev da „novoizabrani saziv Skupštine Srbije donese zakon koji bi .. sankcionisao ... svako poricanje genocida“. U pojašnjenju, objavljenom na internet stranici Helsinškog odbora,[2] nema mesta za sumnju ko je meta tog zahteva. Sa podtekstom prekora, tamo se navodi da se „urednik knjige Stefan Karganović obratio Helsinškom odboru za ljudska prava u Srbiji tvrdeći da mu je prekršeno ‘pravo na slobodu izražavanja’.”

Tačno je da sam se javno obratio gospođi Biserko za intervenciju povodom zabrane naše knjige[3]. U nastupu sarkazma odlučio sam odglumim utisak da je zaštita ljudskih prava materija kojom se organizacija gospođe Biserko zaista bavi.

Na moje otvoreno pismo povodom zabrane u BiH naše knjige "Srebrenica: falsifikovanje istorije", gospođa Biserko nije odgovorila. Pretpostavljam da se zabrane knjiga uklapaju u njenu koncepciju ljudskih prava pa zato nije videla razlog da odreaguje ("vaše pravo da vam knjiga bude zabranjena", da parafraziram RTS). Kada se najzad oglasila, to nije bilo u korist oštećenih nego u znak solidarnosti sa nosiocima represije.

Podržavam zahtev gospođe Biserko da se kriminalizuje "poricanje genocida". Na taj način, ja ću postati prvi američki građanin u koncentracionom logoru Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Imam osećaj da će knjiga koju ću napisati o boravku u tom logoru i o njegovoj upravnici, Fräulein Sonji Biserko, u Americi postati bestseler koji će mi doneti pozamašan honorar. Taj honorar ću investirati u dalji rad naše nevladine organizacije, Istorijski projekat Srebrenica.

Želim da u koncentracionom logoru gospođe Biserko zaslužim posebnu torturu zato što će to moju knjigu (ako preživim) učiniti još dramatičnijom. Zato ću navesti nekoliko očiglednih gluposti Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji iz njihovog obrazloženja zašto bi „poricanje genocida“ trebalo kriminalizovati. 

(1) „Svake godine se kumuliraju novi dokazi o tom strašnom zločinu.“ Naprotiv, svake godine priča o Srebrenici koju propagira gospođa Biserko sve više se kruni i otkrivaju se nove rupe i falsifikati na kojima počiva. Množe se dokazi da je ta priča neistinita. Upravo to i jeste razlog zašto gospođa Biserko zahteva da se onima koji misle različito od nje uskrati pravo na javnu reč.

(2) „U Haškom tribunalu donete su brojne presude koje se odnose na genocid u Srebrenici... Ovakve i slične inicijative su sve brojnije u Srbiji, što znači da se ne uzimaju u obzir brojne presude koje su donete u Haškom tribunalu.“ Pa šta ako su Haškom tribunalu donete presude? Te presude u profesionalnom smislu vrede samo onoliko koliko vredi sam Tribunal koji ih je doneo. One obavezuju jedino osobe koje zbog njih moraju da robijaju, i nikoga više. Suprotno od tvrdnje Helsinškog odbora, mi te presude i te kako uzimamo u obzir time što argumentovano pobijamo njihovu činjeničnu i pravnu utemeljenost. Za dvesta godina u Sjedinjenim Državama nikada se nije dogodilo da je neko krivično odgovarao zato što je osporavao neku sudsku odluku, na primer, rešenje Vrhovnog suda SAD. Zašto bi Narodna skupština Srbije donosila zakon kojim bi se zabranilo osporavanje teza koje gospođa Biserko u javnoj debati nije sposobna da argumentovano potkrepi?

(3) „I Međunarodni sud pravde je na osnovu tih presuda utvrdio da se u Srebrenici desio genocid.“ Međunarodni sud pravde nema sopstvene mehanizme za istraživanje činjenica. On je samo preuzeo zaključak Haškog tribunala i presudio je da Srbija nije odgovorna za genocid čak i da se dogodio. Naša kritika neutemeljenog zaključka Haškog tribunala da se u Srebrenici jeste dogodio genocid automatski se prenosi i na presudu Međunarodnog suda u onom delu gde se taj zaključak preuzima.

(4)  „Međupresuda u procesu protiv Slobodana Miloševića takođe govori o njegovoj odgovornosti, odnosno odgovornosti Srbije, za taj zločin.“ Zna li gospođa Biserko o čemu govori? Pretpostavljam da je reč o ročištu po pravilu 98 bis. To nije „među“, niti je presuda bilo kakve vrste. U pitanju je odluka koju, na kraju izvođenja dokaza Tužilaštva i radi ekonomičnosti suđenja, Veće donosi povodom predloga optuženog da se jedna ili više tačaka iz optužnice izbace ukoliko Veće smatra da nije bilo dokaza koji bi po tim tačkama mogli podržati osuđujuću presudu. Stav Veća u ovoj fazi uopšte ne prejudicira konačnu procenu dokazne građe, u smislu krivice ili nevinosti optuženog. U predmetu Jelišić, u žalbenom postupku, Veće je to izrazilo ovako: „Na kraju izvođenja dokaza Tužilaštva, Veće može da zauzme stanovište da su dokazi Tužilaštva dovoljni da podrže osuđujuću presudu van svake razborite sumnje, pa ipak – čak i kada bi se odbrana uzdržala od naknadnog predočavanja bilo kakvih dokaza – Veće na kraju suđenja može da donese oslobađajuću presudu ukoliko proceni da Tužilaštvo nije uspelo da krivicu faktički dokaže van svake razborite sumnje.“ (Paragraf 37)

To što, da bi izazvala zbrku kod neupućenih, gospođa Biserko naziva „međupresudom“ nema nikakvog uporišta u izvornoj terminologiji ili praksi Haškog tribunala. To samo znači da po određenoj tački optužnice suđenje može da se nastavi, i ništa više.

Pozdravljam inicijativu gospođe Biserko da se na mene i na rad naše nevladine organizacije sruči organizovana sila države, u neograničenoj jezivosti. Za nas to je win-win situacija. Ja nisam državljanin Srbije niti u Srbiji živim, tako da me se eventualno donošenje represivnih zakona koje bi ona inspirisala uopšte neće dotaći. Ujedno, to će pomoći svima u Srbiji koji se trenutno dvoume da li se u Srebrenici dogodio genocid da definišu svoj stav.

Ako se Sonja Biserko plaši da izađe na megdan sa Stefanom Karganovićem, onda sigurno nije.