Жозеп Борељ: Кремљ је узео Белорусију као нуклеарног таоца. Пристанак Белорусије да буде домаћин руског нуклеарног оружја значио би претњу европској безбедности. ЕУ је спремна да одговори даљим санкцијама

Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ поручио је Минску да ће угрозити европску безбедност ако дозволи размештање руског нуклеарног оружја.

"Пристанак Белорусије да буде домаћин руског нуклеарног оружја значио би неодговорну ескалацију и претњу европској безбедности. Белорусија то још може да заустави, то је њихов избор. ЕУ је спремна да одговори даљим санкцијама", навео је Борељ.

Борељова претња можда би имала неку тежину да Белгија, Немачка, Италија, Холандија и Турска (иначе, све чланице НАТО) нису "домаћини" америчком нуклеарном оружју.

Алексиј Данилов, шеф украјинског савета за националну безбедност и одбрану, назвао је споразум Минска и Москве "кораком ка унутрашњој дестабилизацији" Белорусије и поручио да је договор о распоређивању нуклеарног арсенала појачао "негативне перцепције и јавно одбацивање" Русије и Путина у белоруском друштву.

"Кремљ је узео Белорусију као нуклеарног таоца", написао је он на Твитеру.

Да ли то значи да су Немачка или Италија нуклеарни таоци Америке?

„Они који воде неправедне ратове биће поражени“

Високи представник ЕУ за спољну и безбедносну политику Жозеп Борел изјавио је да ЕУ не прихвата да "моћ одређује шта је исправно" и да ће они који воде неправедне ратове бити поражени.

Шеф европске дипломатије је у свом блогу на сајту Европске службе за спољне послове написао да је прошлу годину обележио повратак рата високог интензитета на европски континент, инвазијом на Украјину коју је покренуо руски председник Владимир Путин.

„Откако је 24. фебруара 2022. Русија напала Украјину, одговор ЕУ је био импресиван. Деловали смо одлучно и јединствено да помогнемо Украјини да се одбрани и да Русији наметнемо високу цену“, написао је Борел

Он је објаснио да је флагрантно кршење основних принципа Повеље УН, међународног права и Хелсиншке повеље од чланице Савета безбедности УН захтевало је истински снажну реакцију.

„Храброст и одлучност Украјинаца наставља да импресионира свет и ми ц́емо наставити да им пружамо подршку у борби против разарања и напада руских снага“, наводи шеф дипломатије.

Он је у блогу у коме је промовисао своју нову књигу под називом „Година у којој се рат вратио у Европу“ посвећеној спољној политици ЕУ у 2022. години набројао мере које је блок преузео од почетка рата.

ЕУ је усвојила 10 пакета санкција против Русије, мобилисали смо више од 50 милијарди евра за подршку Украјини

„ЕУ је усвојила 10 пакета санкција против Русије, мобилисали смо више од 50 милијарди евра за подршку Украјини, први пут смо заједнички финансирали испоруку војне опреме некој земљи у рату, и понудили смо да обучимо 30.000 украјинских војника“, пише Борел.

Он је споменуо и ЕУ напоре да се готово у потпуности ослободи зависности од руских фосилних горива и подршку Црноморској иницијативи за жито, којима је деловано на ограничавање негативних ефеката руске агресије на глобалне цене хране и на доступност хране.

„Прошле године сам рекао да је Владимир Путин изнедрио геополитичку Европу коју су многи дуго заговарали. Ипак, пред нама је још дуг пут у многим областима да бисмо постали истински глобални актер“, пише Борел.

Он је додао и да рат у Украјини није једина криза која погађа свет и да велике претње представља ;ситуација на Западном Балкану која остаје сложена, тероризам и нестабилност се шире у Сахелу, рат у Етиопији, ситуација у Сомалији и тензије између Израелаца и Палестинаца.

„Важно је имати на уму да, иако смо директно угрожени агресијом против Украјине, многи наши партнери са „Глобалног југа“, како га неки називају, често су више забринути за ове друге кризе. Геополитичке промене све више стварају хаотичну мултиполарност са дефицитом мултилатерализма, у време када нам је мултилатерална акција најпотребнија“, пише у блогу.

(РТ, Бета)