Žozep Borel: Status kvo u pregovorima Srbije i Kosova nepodnošljiv, obe strane moraju stvoriti atmosferu za nastavak dijaloga

 Trenutna “status kvo” situacija u kojoj se nalaze pregovori Srbije i Kosova su nepodnošljivi, smatra visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borel. On dodaje da je potrebno nastaviti pregovore dve strane što je pre moguće.

Na taj način on je odgovorio na pitanje kako na normalizaciju odnosa dve strane utiče to što su na visoke državne funkcije u kosovskoj administraciji postavljane osobe koje su osuđene ili osumnjičene da su počinile ratne zločine.

Poslanica francuskog ultradesničarskog Nacionalnog saveza Dominik Bild, navela je sredinom februara da je predsednik Vlade Kosova Ramuš Haradinaj podneo ostavku u julu 2019. godine nakon što ga su ga Specijalna veća Kosova pozvala na ispitivanje u Hag, da je predsednik Kosova Hašim Tači 2010. godine bio predmet istrage u vezi sa optužbama iz izveštaja Saveta Evrope koji je pripremio Dik Marti, a koje su sada dobile svoju kvalifikaciju, kao i da je Rustem Mustafa, osuđen za ratne zločine, u junu 2019. godine imenovan za savetnika predsednika, kao i da je nagrađen medaljom za "doprinos borbi za slobodu i nezavisnost".

Borel, u pisanom odgovoru, podseća da je tokom posete Srbiji i Kosovu u januaru ove godine naglasio spremnost da preuzme ulogu posrednika u dijalogu između Beograda i Prištine u ime Evropske unije, kao i da će nastaviti saradnju sa svim političkim akterima na Kosovu.

U tom smislu, Borel je pozdravio odluku Vlade Kosova da ukine carine na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine, uz ocenu da je taj korak imao pozitivne efekte na ponovno uspostavljanje trgovine u regionu i osiguravanje protoka robe potrebne za borbu protiv KOVID-19.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku očekuje da će, nakon ukidanja carina, "doći do brzog nastavka dijaloga Beograda i Prištine, kako bi se u značajnoj meri popravili međusobni odnosi" i dodaje da imenovanje Miroslava Lajčaka na funkciju Specijalnog predstavnika za dijalog i druga regionalna pitanja na Zapadnom Balkanu, pokazuje snažnu želju EU da nastavi svoj angažman u okviru dijaloga.

(N1)