Zorana Mihajlović: Srbija mora da odbrani energetsku stabilnost, čak i po cenu promene vlasništva u NIS-u

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović ocenila je da Srbija mora da odbrani energetsku stabilnost, čak i po cenu da se promeni vlasništvo u Naftnoj industriji Srbije (NIS).

„Energetsku stabilnost moramo da odbranimo po svaku cenu, pa čak i po cenu da dođe do promene vlasništva u NIS-u. Nikome ništa nećemo da otimamo, ali moramo da vodimo računa o sebi“, rekla je Mihajlović u intervjuu agenciji Beta, odgovarajući na pitanje da li država ima novca da kupi NIS ako bude morala zbog sankcija Evrope prema kompanijama u većinskom ruskom vlasništvu.

Dodala je da postoji jako dobra saradnja sa NIS-om i da „zna koliko se trude u ovo vreme koje nije lako da obezbede dovoljno goriva i drugih derivata za sve, ali da smo svedoci i da Evropa sve više sankcioniše kompanije iz Rusije i to je realnost o kojoj svi moramo da vodimo računa“.

Srbija, kako je rekla, danas ima dovoljno svih vrsta energenata, nijednog trenutka nije bilo nikakvih nestašica, a da to nimalo nije lako obezbediti, „ali da se uspeva“.

"Imamo dovoljno rezervi, ali ljudi moraju da znaju da će ovo da traje i da sve jako puno košta i građani toga treba da budu svesni, kao što moraju da budu svesni da mnogo toga neće biti isto", rekla je Mihajlović.

Ona je podsetila da je bila jedna od malobrojnih protivnika prodaje NIS ruskoj kompaniji u vreme vlasti Borisa Tadića. Kao ministarka energetike zalagala se, kako je rekla, za povećanje rudne rente Gaspromnjeftu.

"Rat u Ukrajini promenio je svet. Promenio je, i tek će promeniti Srbiju. I ono što je za Srbiju u ovom vremenu izuzetno važno je da ima dve stvari: političku stabilnost i energetsku bezbednost. Političku stabilnost imamo. Ona je overena pobedom Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima i pobedom liste SNS na svim nivoima. Ali, da bismo postigli energetsku stabilnost moramo mnogo toga da uradimo", rekla je Mihajlović.

NIS je, kako je ocenila, jedna od značajnih karika energetskog lanca Srbije i "taj energetski lanac moramo da sačuvamo i zato nijedna karika ne sme da bude slaba".

Potpuno zavisni od ruskog gasa

Na pitanje ko će voditi razgovore o dugogodišnjem ugovoru za snabdevanje gasom iz Rusije, Mihajlović je rekla da je dogovor Srbije i Rusije koji su postigli dvojica predsednika Aleksandar Vučić i Vladimir Putin da Srbija i dalje dobija određene količine gasa po ceni od 270 dolara za 1.000 kubnih metara, kada je cena gasa na tržištu bila nekoliko hiljada dolara, u mnogome pomogao učvršćivanju energetske bezbednosti.

"Trenutno se pregovori vode između kompanija koje potpisuju ugovor o snabdevanju gasom, a to su Srbijagas i ruski Gasprom. Ono što treba da znamo je da Srbija danas u potpunosti zavisna od gasa koji nam dolazi iz Rusije, bilo kroz 'Balkanski tok' ili gasovodom koji ide kroz Ukrajinu preko Mađarske do nas. Jednostavno, danas nema drugog izvora odakle Srbijamože da dobija gas, osim iz Rusije", rekla je Mihajlović.

Dodala je da "te činjenice moramo da budemo svesni". Ona je rekla da će se država truditi da se gasom brže napuni skladište Banatski Dvor, ali da se razmišlja o slobodnim kapacitetima skladišta u Bugarskoj, Mađarskoj, kao i o slobodnim kapacitetima Bulgartransgasa, ali i Turskog toka, kojim se "svakako mogu dobiti još neke količine gasa".

"Ali, naše povezivanje, odnosno diverzifikacija dobavljača je od presudnog značaja za bezbednost. Velika je šteta što to nismo uradili mnogo godina pre. Jedan od najvažnijih projekata danas jeste završetak gasne interkonekcije Niš – Dimitrovgrad koji će Srbiju učiniti manje zavisnom od gasa iz Rusije", rekla je Mihajlović.

Odgovarajući na pitanje da li će Srbija od Gasproma tražiti dodatne količine gasa zbog povećanih potreba, Mihajlović je rekla da je u Srbiji prošle godine povećana potrošnju gasa, što je rezultat intenzivne gasifikacije i priključenja velikog broja novih korisnika i rasta ekonomije.

"U skladu sa tim i novi ugovor o gasu će uzeti u obzir sve ove elemente. Svakako neće biti jednostavno, jer gas je najpolitičkije oružje danas", rekla je Mihajlović.

Niko iz Vlade nema kontakte sa Rio Tintom

Na pitanje da li je u kontaktu sa kompanijom Rio Tinto, posle raskida sporazuma o realizaciji projekta "Jadar", Mihajlović je rekla da od tada ni ona ni članovi Vlade Srbije nemaju kontakt sa tom kompanijom.

"Nemam kontakt sa Rio Tintom, kao što i niko u Vladi nema, nakon odluke da država odustane od ovog projekta. Odluka je doneta, kakva je doneta. To što lično verujem da je bilo bolje da smo sačekali ekološke studije, da smo pozvali i naše stručnjake i stručnjake iz sveta da daju sud, da čujemo mišljenje građana, pa da onda donesemo odluku… to je samo moje mišljenje", rekla je Mihajlović.

O tome je, kako je rekla, govorila od prvog dana kada je imenovana za ministarku rudarstva i energetike.

Proces dekarbonizacije, prema njenim rečima, traži do 2050. godine rast proizvodnje litijuma za 960 odsto, kobalta 580 odsto, bakra 500 odsto, grafita 380 odsto, indijuma, nikla, i mnogih drugih retkih mineralnih sirovina. Niko ih se, kako je rekla ne odriče, posebno što su vrlo neravnomerno rasprostranjeni.

"Bilo kako bilo, na zahtev meštana Gornjih Nedeljica prekinuto je sa svim aktivnostima na projektu 'Jadar'. Prihvatili smo one koji su širili neistine o ovom projektu, one koji su govorili da postoji ugovor sa Rio Tintom iako takvog ugovora nema, poslušali smo one koji su bez ijednog dokaza tvrdili da će Jadar i Radjevina biti uništeni", rekla je Mihajlović.

Rio Tinto je, kako je rekla, 20 godina u Srbiji, "18 godina se za njih nije znalo ili smo imali priče o srpskom kriptonitu". U poslednje dve godine, kako su rasle svetske potrebe za litijumom, Rio Tinto je, prema njenim rečima postao glavna meta napada političara, nevladinih organizacija i aktivista.

"Među njima je svakako bilo istinski zabrinutih ljudi kojima je stalo do zdrave životne sredine. Ali činjenica je da je bilo mnogo neistina, besomučno ponavljanih poluinformacija što je uticalo na raspoloženje građana. Činjenica je i da se i sama kompanija Rio Tinto nije baš mnogo potrudila da građanima objasni šta oni zapravo rade. Nekima je litijum u Jadru bio ulaznica za politiku, sada i u parlament", rekla je Mihajlović.

Dodala je da "sve to ne menja činjenicu da je jadarit jedinstven mineral koji sadrži i litijum i bor, da je reč o rudi koje nema nigde sem, eto u Srbiji u Jadru".

Prema njenim rečima litijum i bor su ključni minerali 21. veka bez kojih nema zelene tranzicije, električnih vozila, borbe protiv klimatskih promena, a u Srbiji se protiv tog minirala bore ekološki pokreti i ekološki političari, što je "apsurdno, zar ne".

U običan automobil, kako je rekla, "ide 25 kilograma bakra i mangana, u električni automobil ide preko 50 kilograma bakra, nikla, litijuma, mangana, kobalta..."

"Ponavljam, nema zemlje na svetu koja bi se odrekla resursa koji nudi takve razvojne mogućnosti ako postoje tehnologije koje bi omogućile da se eksploatiše na način koji neće uništiti životnu sredinu. Bez obzira šta se u narednom periodu bude dešavalo, u rudarstvu i energetici neće moći više da se rade projekti bez ispunjenosti svih standarda u zaštiti životne sredine", rekla je Mihajlović.

Dodala je da je Srbija, kao zemlja sa izuzetnom rudarskom tradicijom, želi da ima rudarstvo 21. veka koje će biti u skladu sa najvišim evropskim i svetskim standardima u zaštiti životne sredine.

Oni, kako je rekla, koji danas traže da se iz ekoloških razloga zatvore svi rudnici "i dalje žive u vreme Alije Sirotanovića".

"Rudarstvo i rudar 21. veka nema nikakve veze s tim vremenom. 'Zeleni rudnici', poput brojnih rudnika u svetu gde ubrajam i novi rudnik bakra kojim upravlja kineska kompanija Ziđin u Boru, pokazuje da rudarstvo i ekologija mogu zajedno. To je ono što Srbija želi, jer je moderno rudarstvo danas izuzetno profitabilna grana", rekla je Mihajlović.

Na pitanje da li će se litijum eksploatisati bilo gde u Srbiji, Mihajlović je rekla da nijedna kompanija u Srbiji ne poseduje, niti je posedovala dozvolu za eksploataciju litijuma, uključujući i Rio Tinto, a da su geološka istraživanja koja rade druge kompanije u ranoj fazi i u ovom trenutku nije dokazano da postoji dovoljno rude da bi se uopšte išlo dalje od istražne faze.

(Beta-N1)