Zorana Mihajlović: Da nađemo način da hrast na Savincu dalje živi kroz neki drugi hrast

Hrast na Savincu kod Gornjeg Milanovca, posle dvogodišnjih polemika, ipak će biti posečen, odlučilo je Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja.

Meštani se i dalje nadaju nekom drugom rešenju i strahuju da će seča hrasta, po narodnom verovanju, doneti nevolje.

Trasa auto-puta od Ljiga do Preljine deli se na deonice do hrasta i od hrasta na Savincu. S obe strane, koridor je stigao na 150 metara do stabla. Sudeći po najavama, šestovekovni hrast će ipak pasti.

“Mi sve akcije i radove u državi podržavamo, ali ne podržavamo rušenje ovako znamenitog stabla, koje ima 7,5 metara u obimu i krošnju od 30 metara. Značajno je ne samo za selo nego za Srbiju”, kaže Miliša Nikolić, predsednik MZ Savinac.

Hrastu zapisu ovih dana ne prilaze meštani. Oni smatraju da ovo drvo treba sačuvati jer se radi o svetom stablu, a narodno je verovanje da bi svako ko pokuša da mu naškodi na sebe navukao prokletstvo.

“Ja ga ne bih odsekao da mi poklone sad ceo svet. Ja smatram da postoji nešto, a šta to ne mogu da vam objasnim”, navodi meštanin Savinca Miroslav Damljanović.

„Smatram da treba da se posadi novi hrast na drugom mestu i da se na njega nakalemi stari. Taj hrast treba obeležiti pločicom da bi se za pokoljenja sačuvao spomenik. Treba da se zna da i ako bi se gradila obilaznice, hrast se ne bi sačuvao jer bi se prilikom izvođenja radova promenila prirodna sredina hrasta i on bi počeo da se suši“, kaže za “Blic” biolog iz Petnice Vigor Majić.

Koridor 11 radi se po planu i projektno-tehničkoj dokumentaciji, izjavila je ministarka Zorana Mihajlović. Ona je dodala da će u narednih mesec dana hrast biti odsečen, ali će na drugom mestu biti posađeno mlado drvo sa kalemom starog stabla.

"Ajde da stavimo sa strane novac koji bi se izdvojio za izmeštanje hrasta ili za promenu projektne dokumentacije, hajde sve to da stavimo sa strane i samo da razmišljamo o životu hrasta, pošto je to pitanje svih pitanja. Ozbiljno je pitanje da li bi hrast uopšte mogao da preživi kompletan saobraćaj i sve to što se gradi. Hajde da pokušamo da nađemo način da on i dalje živi kroz neki drugi hrast", ističe ministarka građevinarstva i saobraćaja Zorana Mihajlović.

Pod krošnjom hrasta zaštitu od sunca i kiše nalazili su meštani i putnici namernici duže od šest vekova. Ipak, slavu je hrast stekao tek kada se povelo pitanje njegovog opstanka. A to pitanje uskoro će morati da bude rešeno, pošto je do spajanja dva kraka auto-puta ostalo svega 300 metara.

(B92)