Зоран Радовановић: Нема разлога за славље, повратак нормалном животу мора да буде постепен; Мере у Србији највише личиле на шведски модел

 Епидемиолог Зоран Радовановић каже да тренутни свакодневни пад у броју новозаражених и умрлих од последица ковид-19 оставља "сигурно повољан утисак, али да смо се ригорозније држали мера он би био стрмији". Указује да још на дневном нивоу имамо неколико стотина новозаражених. "Нема ту разлога за славље. Чак и ако узмемо званичне податке о броју умрлих од ковида он је близу 7.000 (6.823), то је хиљаду на милион, а има земаља које имају мање од један на милион, као што су Тајван, Тајланд, Вијетнам...", наводи Радовановић. Додаје да је он за постепен повратак нормалном животу, али да ће то највише зависити од темпа вакцинације, која сада тече "пузећим темпом".

Он у Дану уживо на ТВ Н1 додаје да има доста земаља које су 350 пута боље од нас, као и да, на пример, 10 умрлих на милион имају Кина, Сингапур, Нови Зеланд, „тако да немамо разлога за славље“.

„То није уопште ствар која се слави. Не можемо да кажемо ‘ми смо победили, а Бугари, Мађари, Северномакедонци и остали су изгубили. Није то такмичење у лоптању“, поручује Радовановић.

На питање да ли је време за повратак нормалном животу, он каже да тај повратак мора да буде постепен, „јер смо се већ неколико пута опекли, имали смо други талас прошлог лета јер су нам политички приоритети били изнад здравствених“.

А на то како коментарише најаву премијерке да ће 21. јуна прогласити победу над короном, Радовановић истиче да не можете ви прецизно да планирате епидемиолошку ситуацију.

„Сигурно да број заражених опада и то се и очекивало. Тако ће бити током лета, нарочито ако наставимо са вакцинацијом, и то бржим темпом него до сада. Може се очекивати да ћемо крајем јесени имати пети талас, који ће бити много блажи од досадашњих, али то ће зависити од темпа и обима вакцинације“, наводи епидемиолог.

Мере у Србији највише личиле на шведски модел

Подсећа да су у Србији „мере биле блаже него било где у свету, ми смо имали један од најтолерантнијих приступа, који је највише личио на шведски модел“.

Додаје и да би се он борио све време против лажне дилеме – економија или здравство.

„Искуство је показало да су неке земље које су се држале епидемиолошке теорије најбоље прошле, оне су чак профитирале. Кина је имала пораст БДП за 2,3 одсто, неке земље Далеког истока још више“, наводи он.

Додаје да је „проблем што ми имамо контрадикторне поруке од стране званичника, изразито нестрпљење у популацији, тако да је јако тешко задовољиити и епидемиолошке принципе и становништво, и имати сарадњу“.

„У оваквој ситуацији је врло важно имати поверење грађанства, које смо ми изгубили и због прикривања података о броју оболелих и умрлих,

и сада је јако тешко се снаћи, ја сам начелно за постепено попуштање мера“, каже Радовановић и додаје да би „волео да се још извесно време носе маске“.

Наводи да је и за то да се масовна окупљање, прославе, публика на спортским манифестацијама не дозволи још неко време.

„Разумно је очекивати да ће број новозаражених у предстојећем периоду да пада, ствар је само у томе да постигнемо да пада брже, што би се могло постићи, ако избегнемо те масовне посете спортским манифестацијама“, оцењује Радовановић.

Процес вакцинације – пузећим темпом

Истиче да се процес вакцинације одвија испод очекивања.

„Ми смо једина земља на свету која је имала већу понуду од потражње, то је пооследица тих контрадикторних порука, чудака који су били на медијима и причали свашта, људи су били збуњени. Иначе је за земље Централне и Источне Европе карактеристично да је ту отпор према порукама које стижу од власти највећи. Код нас је још израженији, јер су друге земље имале 30 година да се навикну на демократију, а ми смо имали ратове деведесетих, кризе…“, наводи Радовановић.

Додаје да ни плаћање за вакцинацију није уродило неким плодом, већ је чак продубило неке сумње – „кад они мени плаћају, значи да и није баш за моје добро“.

Каже да је потпуно промењена перцепција и да би требало да се људи вакцинишу зато што је то добро и за њих, и за њихове најближе и за заједницу.

„Уместо плаћања, много је разумније било да се ишло са здравствним просвећивањем, што признајем није лако“, указује Радовановић и примећује и да је слаб одзива за вакцинацију међу младима.

„Огромна већина младих чека диплому па да беже, они су научени да не верују никоме, најрезигниранији су и зато не желе да се вакцинишу“, сматра он.

Коментаришући да су и бројне теорије завере заслужне што део популације не жели да се вакцинише, наводи да је „проблем у томе што је социјална средина била јако неповољна, а ми претходних година нисмо радили на томе да повратимо поверење и у власт и у здравствену власт. Ауторитетима у овој земљи мало ко верује, колико год ви слали добронамерну поруку, она ће до мало кога да доспе“.

„Вакцинација иде пузећи, имајући у виду околности, то је разумљиво, али је јако разочаравајуће“, оцењује он.

Радна група – ни читаоци Информера не верују у званичне податке

А како гледа на то да има здравствених радника који не желе да се вакцинишу, каже да је „посебан проблем нико није спреман да се испрси и да каже овај колега – или је у питању неки ментални поремећај, или то што говори заслужује кажњавање, али не може да добије толики публицитет у медијима и да прича свашта“.

„Нико није хтео да се испрси, и ту је пао углед и Лекарске коморе, и Српског лекарског друштва, који је требало енергично да реагују“, истиче Радовановић.

Када се ради о најављеном оснивању радне групе за анализу смртних случајева од ковида, каже да га то није изненадило, „али је то бесмислено, све што је требало да ураде је да отворе своје архиве, електронска база података је сјајна“.

Сматра да то да ли ћемо на крају епидемије чути праве цифре зависи од те радне групе, која би морала да укључи некомпромитоване људе из Уједињених против ковида, из Синдиката лекара и фармацеута Србије, људе из Института за судску медицину.

А на питање да ли ће то министар здравља Златибор Лончар, који је најавио формирање те радне групе, учинити, Радовановић мисли да неће, „али остаће исти проблем, нико им неће веровати, ни читаоци Информера не верују у званичне податке“.

„Азбука епидемиологије и теорија управљања кризним ситуацијама кажу да је јако важна искреност, не смете да лажете народ, да га остављате у утиску да настављате да га обмањујете… Ово што се дешавало од почетка епидемије је највећа превара за више од 800 година историје српске медицине. Није се десио пример да је неко тако дуго и тако много обмањивао народ“, наглашава Радовановић.

(Н1)