Скупштински одбор предложио кандидата СНС, СПС и ПС Зорана Пашалића за заштитника грађана по хитном поступку; Студирао 13 година са просечном оценом 6,73

Одбор Скупштине Србије за уставна питања и законодавство упутио је парламенту предлог да председник Прекршајног апелационог суда Зоран Пашалић буде изабран за заштитника грађана по хитном поступку.

За Пашалића је гласало девет чланова Одбора владајуће већине који су га и предложили.

На седници Одбора, осим Пашалића, на питања посланика одговарали су и кандидати за заштитника грађана које је предложила опозиција - СРС Екатарина Маринковић, ДС и СДС Милош Јанковић и ДЈБ Војин Биљић. Кандидати опозиционих партија нису добили довољан број гласова.

Седници је председавао председник Одбора Ђорђе Комленски, а присуствовали су следећи чланови и заменици чланова Одбора: Весна Николић Вукајловић, Крсто Јањушевић, Зоран Красић, Бојан Торбица, Саша Радуловић, Јелена Жарић Ковачевић, Дејан Шулкић, Александра Мајкић, Србислав Филиповић, Војислав Вујић, Наташа Вучковић, Балинт Пастор и Јасмина Обрадовић.

Српска напредне странка, Социјалистичка партија Србије и Покрет социјалиста предложили су Одбору Скупштине Србије председника Прекршајно апелационог суда Зорана Пашалића за заштитника грађана, речено је у парламенту.

У образложењу је наведено да Пашалић поседује више од 10 година радног искуства на правним пословима који су од значаја за обављање послова из надлежности заштитника грађана, да поседује високе моралне и стручне квалитете као и запажено вишегодишње искуство у области заштите права грађана.

Твитераши су ипак наишли на мрљу у његовом "сјајном" досијеу. Наиме, председник Прекршајно-апелационог суда студирао је чак 13 година. И док би човек реално за толико година студирања требало да има просек 10.00 и да је у материји "докторирао", наш будући кандидат са факултета носи импресивну просечну оцену - 6.73.

Одбор ће сутра одржати седницу на чијем дневном реду је разматрање пристиглих предлога кандидата за заштиника грађана.

Међу предлозима су и три предлога опозиционих странака: ДС и СДС предложили су вршиоца функције заштитника грађана Милоша Јанковића, СРС Екатарину Маринковић и ДЈБ функционера тог покрета Војина Биљића.

Рок за избор заштитника грађана је 4. август, а своје предлоге дају посланичке групе.

Процедура за избор заштитника почела је шест месеци пре истека мандата претходног омбудсмана. Председница парламента Маја Гојковић је почетком фебруара обавестила посланичке групе да треба да доставе предлоге за избор заштитиника грађана.

Према Закону, заштитника грађана бира Скупштина већином гласова свих посланика, на предлог одбора надлежног за уставна питања.

Свака посланичка група у Скупштини има право да одбору предложи кандидата, а више посланичких група може да предложе заједничког кандидата. Одбор иначе може одлучити да одржи седницу на којој ће свим кандидатима бити омогућено да изнесу своје ставове о улози и начину остваривања функције.

Мандат заштитника траје пет година и иста особа може највише два пута узастопно да буде бирана на ту функцију.

Кандидат за заштитника грађана треба да буде дипломирани правник, да има најмање 10 година искуства на правним пословима који су од значаја за обављање послова из надлежности заштитника грађана, да поседује високе моралне и стручне квалитете и да има запажено искуство у заштити права грађана.

Kako Info žurnal saznaje kandidat Srpske napredne strane za Zaštitnika građana, Zoran Pašalić, studirao je punih 13 godina i na kraju završio sa ocenom 6.73! Neko posle toliko godina studiranja, za tu poziciju bi najmanje trebao da ima ocenu 10.

БИОГРАФИЈА

Рођен 1958. године у Београду. 

Занимање: судија

Образовање: дипломирани правник

Јавна функција, место: Београд

Датум рођења: 27.09.1958.

У званичној биографији истиче да је дипломирао на Правном факултету у Београду 1992. године, а правосудни испит положио 1995. 

За судију Градског судије за прекршаје града Београда именован је у марту 2003. године. Августа 2008. године именован је за вршиоца дужности старешине, а у децембру те године за старешину Градског судије за прекршаје града Београда. За вршиоца функције председника Вишег прекршајног суда именован је почетком 2010. године, а за председника у октобру 2013. Од наредне године председник је Прекршајног апелационог суда. 

Крајем 2009. донео је пресуду по којој су тадашњи председник Србије Борис Тадић, министарка омладине и спорта Снежана Самарџић Марковић и председник Скупштине града Београда Александар Антић кажњени са по 40.000 динара због испијања шампањца после утакмице Србија-Румунија.

Истиче да је члан Удружења судија за прекршаје од 2004. године, а Главног одбора Удружења од 2005. године. Председник Удружења судија за прекршаје је од јануара 2008. године. Члан је Управног одбора Правосудне академије од јуна 2010. године. 

У јулу 2017. Српска напредна странка, Социјалистичка партија Србије и Покрет социјалиста предложили су га Одбору Скупштине Србије за новог заштитника грађана.

(Бета, агенције)