Zoran Panović: SNS je, formalno i na papiru, 2012. bila modernija od DS. Nisam siguran da li ovakva država, u ovom trenutku i stanju, uopšte može da sprovede izbore

U poslednjoj emisiji „Crno-beli svet sa Đorđem Vukadinovićem“ gostovao je sociolog, politički analitičar, dugogodišnji novinar i bivši glavni i odgovorni urednik Danasa Zoran Panović. Domaćin emisije ga je nazvao kolegom i prijateljem, a pozvao ga je prevashodno da bi sa njime prodiskutovao istraživanja javnog mnjenja, a posebno poslednje istaživanje Demostata – čiji je Panović programski direktor – prema kojem, barem kako je veliki broj medija preneo, opozicija ima šanse da na predstojećim izborima odnese pobedu u prestonici sa oko 54% podrške.

„Važno je da opozicioni akteri u jednoj, dve ili tri kolone imaju sinergiju. Bez sinergije – ništa.“

Ova informacija je velikom delu javnosti „zaparala uši“, konstatovao je Vukadinović, smatrajući da je pouzdanost ovog podatka, gledano van konteksta, prilično diskutabilna, i da zahteva pojašnjenje.

„Ono što je problem u tim istraživanjima je to što ih niko ne doživljava i ne čita kao celinu. Istraživanje javnog mnjenja, ako je metodološki urađeno kako treba, ono je kao neka vrsta skenera ili magnetne rezonance, moraš da znaš da ga pročitaš. (…) Čak i kada evaluaciju uradiš kako treba, politički akteri bukvalno doživljavaju istraživanje kao švedski sto – daj mi ono što meni odgovara, a ostalo ćemo zanemariti,“, kaže Panović. I dodaje: „Svi naši rezultati se odnose na dve stvari: Oni su jedna vrsta prognoze, AKO su izbori regularni. To znači – ako su iole normalni izborni uslovi. To ne važi u slučaju neke velike neregularnosti.

 Drugo, to je neka vrsta prognoze, jer sociologija nije neka egzaktna nauka, iako koristi egzaktne metode u istraživanju, ona nije matematika ili fizika.“ Tumačeći rezultate pomenutog istraživanja, Panović ističe da je uprkos pomenutoj brojci od 54% podrške za opoziciju u Beogradu, „trend vrlo jasan. Srpska napredna stranka je dominantna partija u Srbiji, Za sada ima priličnu dominaciju, a Aleksandar Vučić je najozbiljniji kandidat i favorit na predsedničkim izborima, pre svega, zato što ne znamo ko će biti protivkandidat. Dok opozicija na nivou Beograda ima velike šanse da ugrozi SNS, odnosno da je i pobedi, ali pod uslovom da određeno realno antivučićevsko i antivladino raspoloženje, koje postoji, uspe da artikuliše. Artikulacija znači organizaciono uobličavanje, i da akteri u jednoj, dve ili tri kolone imaju sinergiju. Ono što je u astronomiji gravitacija, to je u odnosima političkih snaga sinergija. Znači, bez sinergije – ništa.“

Vukadinović je daljim komentarima podstakao sagovornika da objasni da pomenuta brojka podrazumeva svu „formalnu“ opoziciju, uključujući i partije koje se do sada nisu pokazale kao antirežimske, ali koje pod pojedinim aranžmanima mogu biti faktor promene vlasti. „Za radikale je teško pomisliti da će Vojislav Šešelj ući u koaliciju sa Draganom Đilasom, ali u nekoj situaciji bi DSS i POKS bi možda mogli da budu deo neke nove vlasti“, kaže Panović.

„Formalno gledano, svako ko nije vlast, jeste opozicija. No, u Srbiji, mislim da to nije tako“, rekao je domaćin i poentirao: „Ovo što ste vi radili, iako formalno korektno, previđa žalosnu društvenu i političku realnost u Srbiji, gde režim u velikoj meri ne samo da kroji vladajuću scenu, medijsku i političku, već i onu opozicionu. (…) Zato ovo inače klasično metodološko sredstvo prosto ne radi u našim uslovima. (…) Vi ste, namerno ili nenamerno, sa ovih 54% proizveli efekat. Mislim da se podigla jedna iluzija da su svi koji nisu SNS automatski glasači opozicije, pogotovo kad mediji onda još daju naslov kakav su dali. Pri čemu, ja ne poričem da opozicija ima šanse, već samo kritikujem konkretan naslov i konkretnu brojku“, kaže Vukadinović. 

Ova kontroverza u mišljenjima dvojice analitičara nije dobila razrešenje, te je razgovor nastavljen na druge teme. Nakon edukativne diskusije o političkoj teoriji na primeru domaće političke scene, sagovornici su još jednom ušli u analizu i raspravu u vezi odnosa Srbije i Zapada, gde se takođe nisu saglasili. Ni ta tema nije dobila jasan epilog, a domaćin je temu vratio na analizu suštinenastanka i strategije SNS.

„SNS je 2012. sa svojim programom, formalno i na papiru, bila modernija od DS.“       

„Ono što je Vučićeva tajna, i tajna njegovog dolaska, a u velikoj meri i opstanka na vlasti, je to što on sa radikalskom demografskom i biračkom, pa i ljudskom bazom, sprovodi politiku Čedomira Jovanovića, u suštini…“, rekao je Vukadinović.

„Šteta, šteta“, prekide Panović domaćina, „Velika šansa Srbije je bila da Vučić napravi od SNS-a veliki LDP… Ali on strukturalno nema snage za to“.

„To je razlog zašto je veliki deo „belih listića“, liberala naših, drugostbijanaca, podržao Aleksandra Vučića.“, odgovara domaćin i nastavlja: „Ja bih voleo da su to iskreno rekli, to se krije i ne govori. Oni su prepoznali u Vučiću da će on da odradi to što Čedomir Jovanović nije mogao jer nikad nije imao više od 5%. To su videli Vesna Pešić i drugi. Ali nisu shvatili… On se kurtalisao demokratije, a nacionalizam koristi fakultativno. (…) Ti iskreno i pošteno kažeš da misliš da je to (napraviti od SNS neki xinovski LDP) bila šansa Srbije. A ja mislim baš suprotno“, rekao je Vukadinović.

„SNS je 2012. sa svojim programom, formalno, i na papiru bila modernija od DS-a. (…) Postoji Bela knjiga SNS-a, i tu vrlo jasno piše – ubrzanje evrointegracija, slobodni mediji, osnovni uslov demokratije. E sad, druga je stvar što su naprednjaci revidirali od tada“, kaže Panović.

„Ja mislim da to nije bilo čak ni dobro, a nije bilo ni realno, to je moja teza“, odgovorio je domaćin. „Možda će se neko složiti s tobom da bi to dobro. Ali ono što sam siguran jeste da nije bilo realno. I da ste vi, ako tako mogu da kažem, zavedeni i pošli za frazama namenjenim za njihove evropske sagovornike, i da ste prevideli da je reč o istim ljudima koji su 20 godina pričali o velikoj Srbiji.“, smatra Vukadinović.

Od 88’, kada se Milošević učvrstio, do 5. oktobra, prošlo je otprilike 12 godina, zatim je bilo 12 godina DOS-a u raznim varijantama. I onda možemo zaključiti da će možda biti i 12 godina naprednjačke vlasti

Panović se ogradio od toga da je lično imao bilo kakve iluzije od SNS, već da je u ovom slučaju samo branio poziciju svojevremenih „liberalnih“ podržavalaca ove stranke.

„Politički je neisplativo napadati kapitalne investicije i strateške projekte. Kao i u slučaju 24 sporne dosovske privatizacije, mislim da će tek neke nove vlasti utvrditi istinu o Beogradu na vodi“

Nakon razmene stavova o ekonomskoj politici, i ulozi stranih investicija, kao i sistematskim problemima, Vukadinović je upitao gosta da li mu, kada govori o „sistematskoj korupciji“, na pamet pada npr. i Beograd na vodi?

„Dok su oni na vlasti, teško da će oni sami sebe pročešljati, ali mislim da će, ako dođu nove vlasti, sve to biti teme… Te nove vlasti, kada je reč o te nove „24 sporne privatizacije“, među tim strateškim projektima je sigurno i Beograd na vodi, bi trebalo da dođu do nekih rezultata.“, kaže Panović

„Mislilo se godinama da mu je to najveća slabost, takoreći, „Ahilova peta“ ove vlasti. A on je na neki način uspeo, ili je na putu da uspe, da to pretvori u jedan od svojih glavnih štihova“, istakao je domaćin.

„Govorim vrlo hladnokrvno“, kaže Panović. Mislim da su jedno mahinacije koje postoje, ako postoje, što treba utvrditi. Drugo, kada je reč o političkom marketingu, vrlo je neprofitabilno napadati investicije i nešto što se pravi. Vučić je 2012. kada se kandidovao za gradonačelnika, opsesivno napadao Đilasa zbog mosta na Adi. (…) Iako je taj most možda i preplaćen i šta sve ne. Ali most je most, i napadati ga politički je loše. Slično je i sa Beogradom na vodi. (…) Politički je neisplativo napadati kapitalne investicije“, poentirao je Panović.

„Mada se često nameće ta analogija mosta preko Ade i Beograda na vodi, ja mislim da su to, zapravo, dve potpuno različite stvari“, odgovara Vukadinović. „Most, ovakav ili onakav (a naravno da sve treba preispitati što se misli da je sumnjivo), jeste nešto što je očigledno na korist Beograda i Beograđana. S druge strane, ja za tu kulu nisam siguran da donosti bilo kakvu vrstu koristi Beogradu - već možda samo onima koji su tu stvarni ili fiktivni investitori“, kaže Vukadinović.

„Ja sam skeptičan da ovakva država u ovakvom trenutku i u ovakvom stanju uopšte može da sprovede izbore.“

Na pitanje šta predstojeći izbori mogu značiti za aktuelnu srpsku političku scenu, i da li mogu doneti kraj, početak kraja ili možda potpuni trijumf režimu, Panović kaže: „Pre pet godina smo mi u Demostatu formulisali teoriju o tri dvanaestice. Ne može sociologija biti egzaktna, ali osećamo neke trendove u našem višepartizmu. Kad pogledaš, od 88’, kada se Milošević učvrstio, do 5. oktobra, prošlo je otprilike 12 godina, zatim je bilo 12 godina DOS-a u raznim varijantama. I onda možemo zaključiti da će možda biti i 12 godina naprednjačke vlasti. (…) Vučićeva vlast ima tu karakteristiku monolitnosti. Veoma je bitan taj monolit. I pitanje je koliko bi izvlačenje bilo koje cigle iz tog monolita uzdrmalo celu građevinu. Ja zaista ne verujem da bi Vučić mogao da funkcioniše kao predsednik države i da ima parlamentarnu većinu, a da ima onakav Savez slobodnih gradova protiv sebe(kao što je imao Milošević). Mislim da bi svaka pobeda opozicije na bilo kom nivou bila suštinski test… Tu bi se proverile te dogme ili istine – da li bi se vlast predala mirno ili ne. A to dok se ne desi ne možemo da znamo“, smatra Panović.

Ja sam samo skeptičan da ovakva država u ovakvom trenutku i stanju uopšte može da sprovede izbore. Nisam siguran da li možemo da sačuvamo integritet izbornog procesa

(…)Ja mislim da je vrlo bitno da se političko klatno malo vrati, u smislu da Srbija dobije neki parlament ili nešto će vernije da predstavlja raspoloženje građana Srbije. Ja sam samo skeptičan da ovakva država u ovakvom trenutku i stanju uopšte može da sprovede izbore. Nisam siguran da li možemo da sačuvamo integritet izbornog procesa. I onda se plašim da izbori ne budu samo jedan „vruć vikend“, a ne neki epilog posle kojeg ćemo ući u mirniju fazu. Možda će izbori biti samo opet zauzimanje startnih pozicija za post-izborne aktivnosti i ulazak u novu fazu nestabilnosti, neizvesnosti i sukoba,“ zaključio je Panović.

(NSPM)