понедељак, 01. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Зоран Милановић: Пре 18 година хрватска војска „победила и ослободила окупирана подручја“
Хроника

Зоран Милановић: Пре 18 година хрватска војска „победила и ослободила окупирана подручја“

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 04. август 2013.

Загреб -- Хрватски премијер Зоран Милановић честитао је грађанима Дан победе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља.

Милановић је истакао да је пре 18 година хрватска застава “на книнској тврђави означила победу хрватске војске и ослобађање окупираних подручја”, а да се данас та застава “с поносом вијори у Бриселу и Стразбуру”.

"Ми, победници, данас имамо снаге и можемо осудити свако почињено зло, жалити за сваком невином жртвом, сваким изгубљеним животом у овоме наметнутом рату. Учинимо све да будемо достојни тих жртава и изградимо Хрватску какву су њени бранитељи сањали. Бољу Хрватску", наведено је у честитки у којој се српске жртве хрватске војно-полицијске акције "Олуја" не помињу.

Док Хрватска слави, Србија и Република Српска данас обележавају 18 година од акције "Олуја", највећег прогона Срба у новијој историји, када је из Хрватске протерано више од 200.000 грађана српске националности, а више хиљада је убијено или нестало.

Милановић је подсетио да је Хрватска од тада прешла дуг и захтеван пут с бројним тешкоћама са којима се, како каже, суочава иданас када те вредности дели са осталим чланицама Европске уније иса њима “равноправно одлучује за заједничким столом”.

Тог су далеког августа, у само 84 сата војно полицијске операције Олуја, хрватски бранитељи ослободили више од 10.000 квадратних километара. Захвални смо им на храбрости и одлучности, захвални смо њиховим породицама. Многи од њих уткали су своје животе у темеље хрватске државе. Хвала и свим хрватским грађанима који су подупирали и помагали ову оправдану, ослободилачку борбу. Јер, као што је једном рекао Владо Готовац, победу у Домовинскоме рату остварила је наоружана и ненаоружана, мушка и женска Хрватска”, навео је Милановић.

"Широм света Хрватска прати наше војнике у мировним мисијама, поставши симбол спремности за очување вредности за које смо се определили- за слободу, мир, демократију и владавину људских права", навео је Милановић, пренели су хрватски медији.

Хрватски медији подсећају да је на данашњи дан 1995. године покренута акција “Олуја “ током које су Хрватске оружане снаге за мање од 48 сати ослободиле 80 одсто “окупираних територија”. Упркос томе што је, како се наводи, Милан Мартић храбрио своје војнике показало се да ништа од тога није била истина, па је 4. августа у четири сата ујутру почела “Олуја”, а већ идућег дана, око 10 сати, у “окупирани Книн” су ушли припадници 4. и 7. гардијске бригаде.

“Тачно у подне тадашњи председник Фрањо Туђман грађанима је објавио вест да је Книн ослобођен. На книнској се тврђави поновно завијорила хрватска застава...”, објавио је хрватски портал "index". Додаје се да су градови ослобађани једни за другим и у договору са Армијом БиХ па су се у једном тренутку, како се наводи, две војске састале на реци Уни.

Петим корпусом је подсећа се, командовао Атиф Дудаковић. Тврди се да је “Олуја” била легитимна војна акција, али се додаје, додуше, да је она ипак имала своју црну страну. Наравно, жртве су биле цивили. Наиме велики број Срба је побегао с тих подручја, а велика већина њих ни дан данас се није вратила упркос бројним позивима хрватских званичника”, наводи загребачки портал.

Наводи се и да су “почињени злочини” због којих су хрватски генерали Анте Готовина и Младен Маркач прво осуђени, а затим ослобођени на суду у Хагу. Закључује се да породице неких жртава, попут оних у Груборима, још нису добиле задовољство на суду.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер