Zigmar Gabrijel: Moramo da ubrzamo projekte koji imaju simbolični značaj, kao što je autoput između Srbije, Kosova i Albanije

Berlin -- Nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel založio se za uspostavljanje dodatnog fonda za infrastrukturne projekte na Zapadnom Balkanu.

On je istakao da Brisel treba više da se angažuje i investira u tom regionu.

"Moramo sada da ubrzamo velike infrastrukturne projekte koji su od ekonomskog značaja. Projekte koji imaju i specijalan simbolični značaj kao što je autoput između Srbije, Kosova i Albanije. Da bi se to finansiralo, predlažemo da uspostavimo dodatni fond za infrastrukturne projekte", rekao je Gabrijel u izlaganju na Osmoj konferenciji ministara spoljnih poslova jugoistočne Evrope Aspen Instituta o ekonomskom i političkom razvoju regiona.

Takođe, ukazao je na značaj jačanja regionalne saradnje i izrazio zadovoljstvo pozitivnom dinamikom koju je stvorio Berlinski proces dodavši da ga treba intenzivirati.

On je rekao da podržava i ekonomsku integraciju Zapadnog Balkana, koja bi bila zasnovana na evrospkim standardima i time olakšala integraciju u EU.

Kao donatori fonda, kako je naveo, svoj doprinos bi mogli da daju zemlje članice EU, Evropske aspocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA) i Evropskog ekonomskog prostora, objavljeno je na sajtu nemačkog ministarstva spoljnih poslova.

On je, takođe, rekao da bi IT samit u regionu bio odlična prilika za promovisanje ideje efikasne IT infrastrukture kako bi zemlje Balkana uspostavile iste standarde.

"Uveren sam da bi trebalo više učiniti da bi region postao atraktivniji za strane investicije", rekao je Gabrijel i dodao da je poznato da investitori neće ulagati ako ne postoji ozbiljna vladavina prava.

Zemlje sa dobro obučenim radnicima atraktivne su za investiranje, a dualno obrazovanje je ključno za uspeh.

"Zašto ne uspostavimo fond za zemlje regiona da se finansiraju projekti u oblasti dualnog obrazovanja za koje zemlje onda mogu da se prijave? To bi stvorilo pozitivnu konkurenciju i osiguralo da se sredstva koriste tamo gde su stvarno potrebna", rekao je Gabrijel.

On je dodao da je svestan da sve te stvari koštaju, ali je ukazao da "ako ne učnimo novac dostupnim danas kako bi se Zapadni Balkan držao na pravom putu u ovoj ključnoj fazi, posledice će biti mnogo skuplje za sve nas".

Berlin -- Evropska unija trebalo bi mnogo više da radi na svojoj vidljivosti u regionu Zapadnog Balkana, smatra ministar spoljnih poslova Nemačke Zigmar Gabrijel.

On je na Osmoj konferenciji ministara spoljnih poslova jugoistočne Evrope Aspen Instituta o ekonomskom i političkom razvoju regiona održanoj u Berlinu u utorak rekao da Brisel treba više i da se angažuje i investira u tom regionu.

To je naročito važno sada kada su tenzije u porastu, a političke i etničke podele sve vidljivije, prenosi Juropijen Vestern Balkans.

Prema njegovoj oceni, problematična situacija izazvana je domaćim problemima kao i utiskom da je EU napustila region.

Politički direktor ministarstva spoljnih poslova Nemačke Andreas Mihaelis rekao je da su potrebni konkretni zajednički projekti kao i da treba značajno povećati broj projekata.

Finansijski resursi ne bi trebalo da budu problem, jer će posledice nemenjanja trenutnog stanja sigurno mnogo više koštati Nemačku i EU, smatra on.

Ta promena, kako je dodao, ne treba da bude emocionalna, već mora da bude usmerena na povećanje kredibiliteta integracionog procesa.

Zoran Vujić, politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Srbije rekao je da iako zemlje ZB treba da sarađuju i podržavaju međusobni razvoj na putu ka EU, one treba da se pridruže EU kad ispune potrebne uslove nezavisno od ostalih u regionu.

U protivnom, bićemo u opasnosti da se suočimo sa ozbiljnim problemom internog zamora i razočaranja u EU, konstatovao je Vujić.

Na skupu panel diskusije ministara spoljnih poslova JIE o evroatlantskim integracijama u doba krize učestvovali su i šefovi diplomatija Češke Lubomir Zaoralek, Albanije Ditmir Bušati, BiH Igor Crnadak, Crne Gore Srđan Darmanović i diplomatski predstavnici Kosova i Hrvatske.

Na panelu o ekonomskom razvoju Zapadnog Balkana zaključeno je da je u proteklih deset godina u regionu postignut suštinski napredak a da je najveći problem vladavina prava.

Učesnici ove diskusije bili su između ostalih programski direktor za ekonomske reforme OECD Antia Rihter, Bojan Predojević, generalni direktor Profine d.o.o i član Borda Nemačko-srpske privredne komore, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović.

Ocenjeno je u regionu postoji stabilan ekonomski rast, poboljšanje konkurentnosti regionalnih privreda kao i pravnih i političkih uslova što privlači veći broj investitora.

Takođe, je poručeno da je najveći izazov u budućem ekonomskom razvoju regiona vladavina prava te da zemlje treba da rade više na obezbeđivanju stabilnog pravnog i političkog okruženja koje će privući nove investitore.

(Tanjug)