субота, 01. фебруар 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Жељко Пантелић: Акција дизања тензије до усијања у Црној Гори синхронизована са стране Мила Ђукановића и Александра Вучића
Хроника

Жељко Пантелић: Акција дизања тензије до усијања у Црној Гори синхронизована са стране Мила Ђукановића и Александра Вучића

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 01. септембар 2021.

 Медијска кампања и вербална офанзива председника Црне Горе Мила Ђукановића и његовог колеге у Београду Александра Вучића око устоличења митрополита Јоаникија имају за мету Уру и Демократе, односно да направе непремостиви јаз између грађана Црне Горе који се изјашњавају као Црногорци или Срби.

Удео у бирачком телу гласача којима се не свиђају вулгарни национализми Ђукановићеве и Вучићеве медијске машинерије порастао је на готово трећину. Могли бисмо рећи да су креирана три блока: тврди црногорски, тврди српски и трећи блок који не жели приватну државу Мила Ђукановића а ни да буде вазал Александра Вучића. Виолентна, вулгарна и крајње острашћена медијска офанзива је последица великог улога, али и страха да би број грађана Црне Горе који не желе да буду “корисни идиоти” за испуњавање амбиција клептократа, могао да постане већински.

Ђукановићева рачуница је да са непомирљивом поделом у црногорском друштву, у којој се мора изабрати “црногорска” или “српска” страна, ДПС може да се врати на власт уз помоћ странака националних мањина. Вучићев интерес је да се учврсти на простору бивше Југославије као председник свих Срба, без обзира на то где они живе. Срби у Црној Гори су једини на простору бивше Југославије који нису “покорени” и кваре мегаломанске амбиције новог вожда у покушају.

Акција дизања тензије до усијања у Црној Гори је синхронизована са обе стране. Индикативно је да и Ђукановић и Вучић остављају могућност да се појаве на Цетињу следеће недеље. Спаја их и жеља да се жестоко реванширају Митрополиији црногорско-приморској.

Ђукановића пече пораз од покојног Амфилохија и литије су му и даље кост у грлу. Вучић не може да поднесе чињеницу да се заслуге за прошлогодишњу победу тадашње опозиције приписују Митрополији црногорско-приморској и што су му из Цетињског манастира поручили пре две године да им његова помоћ није потребна, као и третман који је имао током сахране митрополита Амфилохија

Ђукановића пече пораз од покојног Амфилохија и литије су му и даље кост у грлу. Вучић не може да поднесе чињеницу да се заслуге за прошлогодишњу победу тадашње опозиције приписују Митрополији црногорско-приморској и што су му из Цетињског манастира поручили пре две године да им његова помоћ није потребна, као и третман који је имао током сахране митрополита Амфилохија. Смењивање Гојка Перовића са функције ректора Богословије на Цетињу је показатељ да се у врху СПЦ више слушају Вучића него што се плаше Бога.

Лидер ДПС-а је у претходних годину дана скинуо прашину и са метода Слободана Милошевића. Ђукановић се давно одрекао свог учитеља, али није заборавио технологију освајања власти. Између комитских покрета и “спонтаних” окупљања грађана на миг из Булевара Светог Петра Цетињског и “догађања народа” и “антибирократских одреда” пре 30 и кусур година у Србији постоји веома индикативна сличност. Попут Милошевића и Ђукановић приказује себе као део бунта народа а не као његов иницијатор, финансијер и организатор. Чак и организација у режији Веселина Вељовића на Цетињу следећег викенда има неодољив мирис Милошевићевих “контрамитинга”.

Постоји и један конкретан мотив зашто Ђукановић наступа под кринком спонтаних окупљања или иза “фантомских” организационих одбора: нема подршку ЕУ и НАТО. Већ годину дана Ђукановић преко својих емисара у Бриселу, Вашингтону и другим најважнијим адресама, као и на простору бивше Југославије покушава да представи актуелну власт као антизападну, ретроградну, проруску, просрпску, клеронационалистичку итд.

Постоји и један конкретан мотив зашто Ђукановић наступа под кринком спонтаних окупљања или иза “фантомских” организационих одбора: нема подршку ЕУ и НАТО. Већ годину дана Ђукановић преко својих емисара у Бриселу, Вашингтону и другим најважнијим адресама, као и на простору бивше Југославије покушава да представи актуелну власт као антизападну, ретроградну, проруску, просрпску, клеронационалистичку итд.

Резултат Ђукановићеве кампање је био контрапродуктиван. Уместо “зеленог светла”, лидер ДПС-а је добио упозорење да употреба насиља за повратак на власт неће бити толерисана и да би на тај начин себе у потпуности дисквалификовао као партнера у западним структурама. У преводу, Црна Гора би завршила у изолацији.

Упадљиво инсистирање Вучића и његових пасдарана у српским и црногорским медијима, над којима имају контролу или утицај, да њих интересује само српски народ у Црној Гори је тактичка реторика. У европским оквирима је нормално да државе помажу својим сународницима који живе у другим земљама, на домаћем плану се паралелно шири слика како Вучић брине о свим Србима и што је најважније преусмерава се пажња јавног мњења са горућих питања у Србији. Вучићев режим је у последње две године “открио” да Црна Гора може да буде одлично средство за преусмеравање интересовања јавности са шкакљивих тема по режим.

Иначе, Вучић игра на два стола. Његово национално крило удара по премијеру Здравку Кривокапићу, Демократама и другим политичким личностима у Црној Гори које не признају лидерску улогу Вучићу, док псеудолиберални одред помаже Ђукановићу у обрачуну са Уром и ширењу анимозитета између грађана који се опедељују различито по идентитеском питању.

Иначе, Вучић игра на два стола. Његово национално крило удара по премијеру Здравку Кривокапићу, Демократама и другим политичким личностима у Црној Гори које не признају лидерску улогу Вучићу, док псеудолиберални одред помаже Ђукановићу у обрачуну са Уром и ширењу анимозитета између грађана који се опедељују различито по идентитеском питању. За званични Београд, Демократе су највећа опасност јер не представљају само озбиљну алтернативу за Демократски фронт у Црној Гори, већ су и показатељ да је могуће створити странку која ће бити европска, грађанска и сензибилна по националним питањима.

Митрополија црногорско-приморска је разумном одлуком да одустане од организације народног скупа поводом устоличења митрополита Јоаникија показала велику мудрост олакшавајући МУП-у да одради свој посао следећег викенда у складу са законом. Тражити више од МЦП би прелазило границу доброг укуса и мешања световних власти у црквене послове. Као што не би било прихватљиво да МЦП одређује где ће бити инаугурисан мандат председника републике или било ког другог државног функционера, тако не могу да буду прихваћене сугестије политичара где би требало да буде интронизован Јоаникије. Стриктна подела између државе и цркве мора да постоји увек, а не када то некоме одговара или не одговара.

Дизање тензија је једино што је преостало тандему Ђукановић - Вучић како би скренули пажњу са све интригантнијих указатеља на везе између организованог криминала и врхова пређашње власти у Подгорици и актуелне у Београду и како би вратили ствари на пређашње стање: Мило да влада Црном Гором, а Вучић да управља свим Србима у Црној Гори.

(Вјести)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер