Жељка Чаки (Фридом Хаус): Бојкот опозиције је одраз системских проблема у вези са изборним условима у Србији

Опозициони бојкот увек је прилично контоверзна тема, али је то углавном одраз системских проблема, изјавила је Жељка Чаки, директор истраживања Фридом Хауса за Европу и Евроазију у разговору за Радио Слободна Европа.

"Бојкот опозиције најчешће је одраз системских проблема у вези са изборним условима, односно резултат је мањка могућности за опозицију да кроз изборе дође на власт. То показује да постоји проблем јер су фер избори кључни услов за демократско функционисање. Са друге стране, протести у Србији показују да су многи људи незадовољни стањем у друштву и да су вољни да то изразе. Чињеница да се ти протести одржавају већ недељама говори да људи желе промене", рекла је Жељка Чаки за РСЕ.

Део опозиције у Србији у протекле две недеље бојкотује рад парламената на различитим нивоима власти због, како су навели, кршења демократских процедура, како су одлучиле партије из блока Савез за Србију. На тај начин одговарају и на позив грађанских протеста "Један од пет милиона", који се у претходна три месеца одржавају у градовима широм Србије.

Жељка Чаки је у разговору за РСЕ коментарисала реакције званичника у Београду на последњи извештај Фридом Хауса у ком је Србија сврстана у "делимично слободне земље" и објаснила због чега ју је та међународна организација после више од десет година оценила нижим рејтингом.

Оцене ове организације у Србији су у редовима власти дочекане са одбијањем и "неслагањем" о чему Чаки каже да своје извештаје припремају врло темељно и труде се да њихове процене буду што је могуће тачније.

"Дакле, трудимо се да елиминишемо било какву политичку пристрасност кроз процес анонимних процена извештаја, који раде и интелектуалаци у нашој организацији. Наши извештаји урађени су детаљном методологијом и на основу стриктних правила. Врсни стручњаци који кроз анониман процес проверавају чињенице, а извештаји на крају пролазе контролу нашег академског тела. Многи се можда не слажу са нашим проценама. Као, између осталог, што се дешава са сваким извештајем који покушава да процени владавину демократије и личне слободе, што је у старту мукотрпан посао. Препоручујем свима да оду на наш wеб сајт и погледају цео процес, методологију, шта и како меримо. И на крају, наравно да људи имају право да се не слажу са нашим проценама. Извештај Фридом Хауса посебно се односи на прошлогодишње локалне изборе у Србији, на изборе у Београду и за градоначелника у главном граду. Као проблем видимо необјективно извештавање медија као и злоупотребу јавних ресурса од стране владајуће партије у циљу притиска на гласаче. То су извештаји локалних и међународних посматрача избора. Такође смо видели забринутост због случајева куповине гласова и друге нерегуларности. Било је извештаја о паралелним гласачким списковима и већем броју гласачких листића у гласачким кутијама, као и збуњивању гласача регистровањем политичких партија у последњем тренутку које имају слична имена као опозиционе странке. Тако да су то највећи проблеми локалних избора у Србији које смо уочили у прошлој години, а који су одржани у још горим условима него претходни", наводи Чаки.

Када је реч о учесталим нападима и претњама новинарима у Србији, она подвлачи да истраге морају бити независне од било каквог политичког утицаја.

"Правосудни систем треба да уради прописан и довољно добар посао. Починиоци морају бити приведени правди. Насиље над новинарима често није кажњено, нека суђења предуго трају или се починиоцима изричу преблаге казне у односу на тежину злочина. Прва ствар коју влада може да уради је да процеси у случајевима напада на новинаре буду независни колико год је то могуће и да починиоци буду кажњени", каже.

Говорећи о констатацији Фридом Хауса да председник Србије Александар Вучић на тој функцији прекорачује уставна овлашћења, прецизира да се у извештају наводи да је председничка улога у Србији више традиционално церемонијалне природе, за разлику од премијерске.

"Актуелни председник Вучић има доста власти у својим рукама. Та врста персонализације и централизације моћи је погубна за демократију, јер умањује одговорност и транспарентност. На пример, током 2017. године Вучић је током кампање за председника Србије остао на функцији премијера до краја изборног процеса. То је нешто што је замаглило јасну линију између његове официјелне и изборне активности. Други проблем који смо видели у пракси су превремени избори, или претње превременим изборима као политичка пракса. То је проблематично јер би избори требало да се дешавају регуларно и не би требало да се од стране званичника користе како би ојачали њихову позицију на власти. Све су то примери како расте централизација власти", рекла је.

(Радио Слободна Европа)