Здравко Понош: Морамо да се определимо, ово је за нас поправни за 1989. и зато би разуман избор био да Русији уведемо известан ниво санкција

 Санкције су непопуларне, али се ми не бавимо животом људи у Русији, па ни у Украјини, без обзира на то колико емпатије имали, већ квалитетом живота људи у Србији, и зато би разуман избор био да Русији уведемо „известан ниво санкција“, изјавио је Здравко Понош за Фонет.

Још на почетку сукоба рекао сам да је по среди агресија на Украјину, подсетио је кандидат на недавним изборима за председника Србије и упозорио да се тај рат негативно одражава на наш квалитет живота и то не само сада, већ да ће његове последице осећати и наредне генерације.

Ако уз то имамо у виду и овај вредносни аспект, напоменуо је Понош, онда би у прављењу рационалног избора, водећи рачуна о себи, требало да поступимо попут Мађарске и кажемо – ово можемо, ово не можемо.

Како је објасни, на тај начин показали бисмо политичку вољу да будемо у клубу коме желимо да припадамо, али водећи рачуна и о нашим интересима.

Морамо да се грејемо и наредне зиме. То уосталом раде и чланице Европске уније (ЕУ). Нема разлога да ми сечемо грану на којој седимо. Али, морамо да се определимо, ово је за нас поправни за 1989. годину, поручио је Понош.

Упркос томе што се амбијент у свету променио и што се ствари неће вратити на старо, јер историја не иде уназад, он не верује да ће се Александар Вучић из уверења окренути према Западу, већ зато што ће бити принуђен.

Према његовом виђењу, Вучић чека да се промени расположење у јавности које је формирао тако као да су он и Владимир Путин браћа, па сада то треба да се препакује.

Осим тога, он ће за непопуларне ствари тражити да подели одговорност у делу своје странке, али ће му бити потребна и подршка, макар прећутна, и оних који су перципирани као опозиција и били су, и ја и даље верујем да јесу, нагласио је Понош.

Према његовој оцени, Вучићу свакако већ сада пријају промене тоналитета и начина на који му се обраћају, што се већ примећује, иако ничим није заслужио.

То може да се пореди са оним када је Обами дата Нобелова награда пре него што је било шта урадио, рекао је Понош, и „ове који се сада на други начин обраћају“ Вучићу упитао чиме је он то заслужио.

Како је образложио, „ови који верују да ће нешто да уради, нека сачекају да уради, па онда нека почну да му се обраћају на тај начин“.

Прилично сам сигуран да Лаврова нико није звао, него је он рекао да долази

Упитан о предстојећој посети руског шефа дипломатије, Понош је изјавио да је прилично сигуран да Сергеја Лаврова нико није звао, него да је он рекао да долази, што није први пут.

Политички му је важно да покаже да Русија има и даље пријатеља у Србији и то је реду, рекао је он и напоменуо да „није од оних који мисле да Лаврову не треба дозволити улазак у Србију, свакако да треба, као што треба и да се разговара“.

Питање је, међутим, шта од ове посете политички има Москва, а шта имамо ми? Да ли ћемо добити још 10 долара мање по кубном метру гаса или ћемо добити њихово разумевање што ћемо увести неке санкције, на пример на кавијар или угаљ који не увозимо, пита се Понош.

Шолц долази да притиска

Што се тиче доласка немачког канцелара Олафа Шолца, он је објаснио да Немачка жели да остане у игри, мада јој се вероватно не свиђа што се овде више говори о Отвореном Балкану, него о Берлинском процесу.

Немачка не жели да изгуби присуство у региону, али је Вучић изгубио подршку коју је имао у време Ангеле Маркел, рекао је Понош, а не изгледа ни да је миљеник нове немачке владе.

Он не зна да ли је то чекић и наковањ, јер не верује да Лавров долази да нешто притиска, али верује да Шолц долази и не очекује да ће имати „превише разумевања за владара једне деспотије на Балкану“.

Понош истиче да би ваљало да Немачка и ЕУ понуде нешто ново и поврате евро-оптимизам у региону, јер би многи проблеми боље били решавани ако би се ставили у европску перспективу и ако би она била извеснија, без обзира на то да ли ће бити реализована и када ће бити реализована.

Нити нас је Европа хтела, нити је Вучић ишао тамо

Мада није превелики оптимиста, он мисли да би „нека врста извесности заједничког уласка целог региона у Европу могла да буде позитивна и помогне решавању проблема који у овом амбијенту не могу да се реше“.

На питање да ли верује Вучићу када каже да ЕУ не сме да буде поштапалица, већ да је то опредељење Србије, Понош је одговорио да „наравно не верује, јер он то ничим није доказао за ових 10 година власти“.

Како је указао, Вучић је човек који не само да не иде ка Европи, него то вредносно ни није прихватио, то му је само форма, ништа не би могло овако да функционише као што сада функционише када би стварно тамо ишли.

„Он се прави као да ми идемо, они се праве као да нас зову, и тако смо потрошили неколико година. У ствари, нису они нас хтели, нити је он ишао тамо“, уверен је Понош.

Вучић - председник за све и свашта

Осврћући се на полагање председничке заклетве, Понош је рекао да му Вучићева порука да ће бити председник свима и председник за све изгледа као „председник за све и свашта, што значи да ће бити као што је било и до сада“.

Упитан како би се он понашао да је био на Вучићевом месту, узвратио је да би се, пре свега, држао уставних овлашћења, јер председник не треба да ради оно што му по Уставу није стављено у аманет, нити да обећава да ће радити оно за шта нема надлежност.

На питање да ли је Вучић човек који је заиста спреман да се мења или се само прилагођава околностима, Понош је одговорио да се људи у тим годинама не мењају.

Тешко је рећи у шта овај човек верује. Оно што је досад показивао, то није добро за нас, указао је Понош, који сматра да Вучић признаје само вертикалну комуникацију, „трпи да њега неко гази и он гази друге“.

Како је предочио, у тим годинама не може ништа да се промени, однос који има према својим партијским сарадницима је он проживео док је био код радикала, али сада и он трпи „када му уврћу уши у Берлину или Вашингтону, где седи на хоклици“.

Ситуација у опозицији лошија него пре избора

С друге стране, Понош мисли да ситуација у опозицији сада изгледа лошије него пре избора, али да то не значи да је лошија, него да је огољена, само се није тако добро видела.

Према његовом мишљењу, најбољи је био период Савеза за Србију, када је било здраве комуникације и разговора, наравно и неслагања и различитих погледа, али и довољно спремности на сарадњу и „није се толико гледало ко ће ту кога да изгура с брода“.

После је било у стилу „’ајде да га истрпим до следеће кривине“, што се, нажалост, видело и на овим изборима, разочарало опозиционе гласаче и утицало да опадне веровање да нешто може да се промени, рекао је Понош.

Упитан да ли ће и сам разочарати 700 хиљада људи који су гласали за њега, одговорио је да су неки вероватно већ разочарани и напоменуо да је прављење политичке организације, коју је најавио, озбиљнији подухват од саопштавања јавности да је окупио друштво од десетак људи.

Треба окупити озбиљне људе који могу да раде заједно, а не само да су остварени. Треба правити организацију на терену, што носи извесне трошкове и организационе захвате, нагласио је Понош, свестан да је непосредно после избора опао ентузијазам међу гласачима за неку врсту политичког организовања.

Тих 700 хиљада гласача, како је истакао, нису само моји, него су делом последица и гласања за опозициону колону која ме је подржала, али и за неке друге опозиционе колоне.

То јесте нешто што је вредно пажње и то не желим да прокоцкам неким неодмереним, неразумним и неправовременим кораком, поручио је Понош и прецизирао да ће припремити организацију коју је могуће припремити у овом амбијенту и да њена форма од тога и зависи.

Следећи избори у априлу

Истичући да нема разлога да жури, он је предвидео да ће први следећи избори бити у априлу, „ако се чудо деси, па Вучић одржи обећање дато Драгану Ђиласу“, а до тада има времена да се нешто и спреми.

Осим тога, он верује да ће за две године, заједно са локалним, бити и републички избори, па мисли да у том случају тек има времена.

Упитан о ризику да 700 хиљада гласова које је добио ипак заврши у политичком бунару, Понош је одговорио да је свестан свог дела одговорности, али да она не припада само њему.

Ако непосредно после избора нисам био позван ни на један од састанака или покушаја састанака опозиције која ме је кандидовала, зар не мислите да део одговорности пада и на те људе? Ја се бар ни са ким нисам свађао, закључио је Понош.

(Фонет)