Zdenko Tomanović: Usmena saglasnost na evropski predlog koji podrazumeva „dobrosusedske odnose“ sa Kosovom i druge stvari je protivpravan, protivustavan i nezakonit akt

Advokatska kancelarija Zdenka Tomanovića saopštila je da je usmena saglasnost na dokument koji podrazumeva "dobrosusedske odnose" sa Kosovom i druge stvari koje se navode u evropskom predlogu "protivpravan, protivustavan i nezakonit akt".

Saopštenje prenosimo u celini:

„Zakletva predsednika države ‘Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo…’ nije samo pitanje poverenja u moralne kvalitete onoga koji polaže zakletvu već ima i pravni značaj u čuvanju državne teritorije.

Ni predstavnici ni zastupnici Srbije, čak i kada zloupotrebljavaju javno poverenje, ne smeju ništa obećati na delu teritorije svoje zemlje osim onog što je Ustav predvideo

Ako lice pod ovom zakletvom, predstavljajući Srbiju, daje usmenu saglasnost na pisani dokument, kojom usmeno prihvata obavezu, želju i nameru da sa delom teritorije Srbije – Kosovom i Metohijom: razvija tzv. ‘dobrosusedske’ odnose, prizna nacionalne simbole, uvažava nezavisnost i teritorijalni integritet, da uz razmenu stalne misije ne sprečava članstvo u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, sve uz angažman da se na tom delu Srbije ipak ‘formalizuje’ status Srpske pravoslavne crkve, onda iz ugla domaćeg prava postoji jasna situacija – to je protivpravan, protivustavan i nezakonit akt od strane lica koje nema ovlašćenja za zastupanje i preduzimanje punovažnih pravnih poslova u ime Srbije već samo za predstavljanje Srbije.

Međutim, na terenu međunarodnog prava u određenim činjeničnim i pravno-političkim okolnostima, ovakvi neovlašćeni i protivustavni akti, reči, postupci, saglasnosti ili prihvatanja, mogu proizvoditi pravne posledice i obaveze za jednu državu, bez obzira da li se radi o jednostranim garancijama, odricanjima i prihvatanjima, razmeni beležaka, o sporazuma ili ugovoru, bilo potpisanom ili ne.

Ipak, okolnost da međunarodno pravo spečifičnu pravnu težinu ovakvom nelegitimnom izražavanju volje ili namere, daje uglavnom u odnosima između država, a ne u odnosima između države i dela njene Ustavom određene teritorije, nameće nužnu obavezu nadležnim državnim institucijama Republike Srbije da se one, upravo radi diskreditacije drugačijih pravnih tumačenja i otklanjanja sumnji, snažno javno odrede prema takvom činu i svedu ga na nepodoban pokušaj, posebno Vlada Srbije a i Skupština Srbije koja je jedino ovlašćena da se bavi pitanjem granica Srbije u skladu sa Ustavom.

Ni predstavnici ni zastupnici Srbije, čak i kada zloupotrebljavaju javno poverenje, ne smeju ništa obećati na delu teritorije svoje zemlje osim onog što je Ustav predvideo“.

(N1)