Зденко Томановић: Усмена сагласност на европски предлог који подразумева „добросуседске односе“ са Косовом и друге ствари је противправан, противуставан и незаконит акт

Адвокатска канцеларија Зденка Томановића саопштила је да је усмена сагласност на документ који подразумева "добросуседске односе" са Косовом и друге ствари које се наводе у европском предлогу "противправан, противуставан и незаконит акт".

Саопштење преносимо у целини:

„Заклетва председника државе ‘Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део…’ није само питање поверења у моралне квалитете онога који полаже заклетву већ има и правни значај у чувању државне територије.

Ни представници ни заступници Србије, чак и када злоупотребљавају јавно поверење, не смеју ништа обећати на делу територије своје земље осим оног што је Устав предвидео

Ако лице под овом заклетвом, представљајући Србију, даје усмену сагласност на писани документ, којом усмено прихвата обавезу, жељу и намеру да са делом територије Србије – Косовом и Метохијом: развија тзв. ‘добросуседске’ односе, призна националне симболе, уважава независност и територијални интегритет, да уз размену сталне мисије не спречава чланство у било којој међународној организацији, све уз ангажман да се на том делу Србије ипак ‘формализује’ статус Српске православне цркве, онда из угла домаћег права постоји јасна ситуација – то је противправан, противуставан и незаконит акт од стране лица које нема овлашћења за заступање и предузимање пуноважних правних послова у име Србије већ само за представљање Србије.

Међутим, на терену међународног права у одређеним чињеничним и правно-политичким околностима, овакви неовлашћени и противуставни акти, речи, поступци, сагласности или прихватања, могу производити правне последице и обавезе за једну државу, без обзира да ли се ради о једностраним гаранцијама, одрицањима и прихватањима, размени бележака, о споразума или уговору, било потписаном или не.

Ипак, околност да међународно право спечифичну правну тежину оваквом нелегитимном изражавању воље или намере, даје углавном у односима између држава, а не у односима између државе и дела њене Уставом одређене територије, намеће нужну обавезу надлежним државним институцијама Републике Србије да се оне, управо ради дискредитације другачијих правних тумачења и отклањања сумњи, снажно јавно одреде према таквом чину и сведу га на неподобан покушај, посебно Влада Србије а и Скупштина Србије која је једино овлашћена да се бави питањем граница Србије у складу са Уставом.

Ни представници ни заступници Србије, чак и када злоупотребљавају јавно поверење, не смеју ништа обећати на делу територије своје земље осим оног што је Устав предвидео“.

(Н1)