Због резултата избора у Грчкој и Француској мере штедње под знаком питања?

ПАРИЗ/БЕРЛИН - Француски и грчки гласачи су на изборима у својим земљама довели у питање примену мера штедње као јединог могућег решења за дужничку кризу у еврозони, а порастао је и притисак на немачку канцеларку Ангелу Меркел да се у циљу спаса 17-чланог блока фокусира на нешто друго осим само на смањење дуга.

На јучерашњим изборима у Грчкој су две највеће странке остале без већине у парламенту, што угрожава даље напоре за испуњење услова под којима је та земља добила међународну помоћ, док је у Француској социјалиста Франсоа Оланд у недељу поразио председника Николу Саркозија, којега је Меркелова преферирала као партнера за спровођење фискалне штедње, пренела је агенција Блумберг.

"Европа нас посматра", изјавио је 57-годишњи Оланд својим присталицама у граду Тилу 90 минута након што је објављено да је победио на изборима. "Моја мисија је сада да европском опоравку дам димензију раста. То ћу својим партнерима рећи што је пре могуће", додао је он.

Немачка и Француска, које од 2009. стоје на челу борбе против кризе у еврозони, а њихови лидери су били познати под заједничким називом "Меркози", немају превише времена да изгладе разлике између Меркелове и Оланда. "Да би се у Европи ишта обавило, потребно је да се сложе Немачка и Француска", изјавио је главни економиста лондонске "Беренберг банке", Холгер Шмидинг.

Основе Оландове политике се састоје од мера којима се немачка канцеларка противи, попут повећања пореза и потрошње, као и одлагање примене мера за смањење дефицита. Оланд је за време кампање апеловао на већу активност Европске централне банке, пркосећи тако Немачкој, а такође је критиковао политику Меркелове позивајући на ублажавање прописа у оквиру споразума Европске уније на чијем је увођењу она инсистирала у циљу смањења дугова.

У Грчкој, захваћеној рецесијом још од 2008. године, две највеће странке које би формирале коалицију ради примене споразума са међународним кредиторима, нису јуче на изборима успеле да освоје већину од укупно 300 места у парламенту.

"То је најгори могући сценарио јер је Грчка у опасности од политичке парализе, са веома негативним импликацијама по остатак еврозоне уколико се та земља нађе пред напуштањем блока", изјавио је аналитичар "Бенк оф Америка Мерил Линч", Атанасиос Вамвакидис.

Меркелова не мора да прави компромисе зато што ће Оланд "бити приморан да се прилагоди услед слабости француске привреде", изјавио је директор Европског центра за међународну политичку економију, Фредрик Ериксон.

Француској је ове године агенција "Стандард енд Пурс" одузела врхунски кредитни рејтинг ААА. У тој земљи стопа незапослености износи близу десет одсто, према само 6,8 одсто у Немачкој, што је најнижи ниво у последње две деценије. Поред тога, лани је француски бруто домаћи производ порастао за 1,7 одсто, а немачки за три одсто.

"Меркел ће се само опустити и посматрати Оланда како скаче у хладну воду и покушава да плива. Он ће ускоро схватити у каквим се проблемима налази зато што ће финансијска тржишта Француској урадити оно што њени гласачи нису. Улагачи могу да поднесу и добре или лоше вести, али не подносе неизвесност", истакао је Ериксон.

Канцеларка је синоћ упутила телефонски позив новоизабраном француском председнику и позвала га на разговоре у Берлину што је пре могуће.

Бивши француски министар спољних послова из редова социјалиста, Ибер Ведрин, изјавио је да за Меркелову и Оланда неће бити периода "меденог месеца" и да очекује да ће Оланд да ублажи своје захтеве. Доћи ће до компромиса, рекао је Ведрин. "Можемо да очекујемо велика неслагања јер су њихови ставови веома различити, али до јесени можемо да очекујемо договор, " додао је он.

(Танјуг)