Збигњев Бжежински: Виктор Јанукович је ситни криминалац

На Минхенској конференцији о безбедности расправља се и о томе, мора ли се Украјина одлучити између Европске уније и Русије. Могле су се чути и тешке прозивке на рачун Јануковича. Неки су га назвали ситним криминалцем.

„У тренутном сукобу у Украјини, ја сам потпуно на страни грађана који протестују на Тргу Мајдан“, изјавио је на Минхенској конференцији о безбедности бивши саветник за безбедносна питања владе САД, Збигњев Бжежински. Он је додао како је јако тешко осмислити стратешки план, којим би сукоби били окончани, будући да је украјински председник Виктор Јанукович, како је нагласио – у својој основи заправо ситни криминалац. „А такве људе карактеришу две особине: они су заиста глупи и увек траже неку нову могућност за крађу. Они су неспособни у предвиђању дугорочних последица свог деловања. И то је управо разлог зашто њихови противници тешко могу нешто да планирају...“, нагласио је Бжежински.

Значај Русије у Украјини

О корупцији и чежњи за једном правном државом, на поменутој Конференцији говорио је и један од вођа украјинске опозиције, Виталиј Кличко. Али, у дискусију о стварним или тек наводним карактеристикама украјинског председника, осим Кличка, учествовали су и украјински министар спољних послова Леонид Кошара као и Леонид Слутски, члан руске Думе. Њихов допринос дискусији вртео се углавном врло често занемареног питања – на кога се заправо односи, када се говори о украјинском народу, којег наводно заступа опозиција, али и украјинска влада? „У Украјини живи и осам милиона Руса. Шта они мисле о коментарима који долазе са Запада? Осам милиона Руса влади Украјине омогућава да окрене леђа Русији. И свака нова влада ће имати проблем са тим“, нагласио је Кошара.

Ово питање већ само по себи намеће још једну дилему – Хоће ли окретање Украјине Европској унији у једном тренутку аутоматски значити и окретање леђа Русији, па чак и стварање фронта против ове земље? Међутим, нико од учесника дискусије, на ово питање није желио да одговори позитивно. „Политичка будућност Украјине неће се одлучивати ни у Москви, а нити у Бриселу, већ у Кијеву“, изјавио је члан руског парламенута, Леонид Слутски. Међутим, Русија итетако жели да и у будућности одржава врло блиске и тесне односе са Украјином. Зато је, како кажу посматрачи, у игру унела и Евроазијску привредну унију, у коју би примера ради врло радо ушла и земља чланица Европске уније, Румунија. Из Москве се о овом питању, већ више пута могло чути како сврха поменуте Уније није стварање конкуренције Европској унији. Напротив, сам Путин је у више наврата нагласио, како би требало створити јединствене тржишне зоне оба савеза и да би ЕУ и Евроазијска унија, једна другу требало да подржавају и да сарађују.

Ипак, Кошара је на ту тему рекао да Украјина има велике користи од Русије. Јер Кијев од Москве у увози гас по повољним условима, што Украјини омогућава да уштеди 400 милиона долара месечно. Томе се може придодати и кредит у износу од 15 милијарди долара. „Немам ништа против повезивања и са једним и другим савезом, али ми морамо мислити на нас, дакле на то да сваког дана на столу имамо довољно хране“, рекао је он.

„Изгубљене године“

Да украјинска влада сноси велику одговорност према становништву, то је разумљиво само по себи. Међутим, према мишљењу Виталија Кличка, она је управо у томе заказала. „Након промена 1991. године, Украјинци су имали велика очекивања. Сањали смо о томе да ћемо ускоро постати једна стабилна и модерна земља. Од тада до данас су друге земље, као Пољска и Чешка, много тога успеле да остваре – од модернизације инфраструктуре, па све до реформи политичког управљања. Украјина није учинила ништа. Реформе нису спроведене, а владу карактерише недостатак политичке воље. Многи стручњаци раздобље од 1991. па до данас називају изгубљеним годинама. И то је тако“, истакао је Кличко.

Опозициони лидери је истовремено подсетио да је Јанукович уочи доношења одлуке о споразуму Европске уније и Украјине, изјавио како „његова земља иде својим путем“. „А сада можемо да видимо којим то путем он иде – путем насиља и терора. И против тога се боре сви Украјинци, сви они који желе да живе у једној другој земљи од оне у каквој сада живе“, рекао је Кличко на крају свог говора и на Међународној безбедносној конференцији у Минхену добио велики, готово демонстрантивни аплауз.

(Дојче веле)