Izbori za Evropski parlament: Evropska narodna partija ostaje najveća grupa sa osvojenim 181 mandatom, na drugom mestu su socijalisti i demokrate sa 135 mandata. Najveći gubitnici Liberali i Zeleni

Evropska narodna partija (EPP) desnog centra osvojila je najviše glasova na izborima za Evropski parlament, ali su desničarske i krajnje desničarske grupacije povećale broj mandata, pokazuju prvi rezultati novog saziva Evropskog parlamenta. Ubedljiva pobeda partije Marin Le Pen "Nacionalno okupljanje" u Francuskoj i neočekivana odluka Emanuela Makrona da raspusti nacionalnu skupštinu, obeležili su poslednju izbornu noć.

Nova projekcija Evropskog parlamenta: Narodnjaci 186 poslanika, socijaldemorkate 133

Evropska narodna partija (EPP) imaće 186 mandata u novom sazivu parlamenta, dok će socijaldemokrate imati 133 mandata.

Liberali će imati 82 mesta u parlamentu, konzervativci 70, Identitet i demokratija 60, a zeleni 53. 

Mađarska: Stranci Fides 43,8 odsto glasova, TISZA osvojila 30,7 odsto

BUDIMPEŠTA - Stranka Fides mađarskog premijera Vikrtora Orbana osvojila je najviše glasova na izborima za Evropski parlament, ali sa slabijim rezultatima nego što su ankete predviđale.

Prema prvim rezultatima na osnovu 60 odsto prebrojanih glasačkih listića, Fides je osvojio 43,8 odsto glasova, dok je nova mađarska opoziciona stranka Partija poštovanja i slobode (TISZA) Petera Mađara osvojila je 30,7 odsto podrške birača.

Direktor nezavisnog istraživačkog centra Politikal Kapital Peter Kreko ocenio je da je taj rezultat "ogromna pobeda Petera Mađara i veliki neuspeh Fidesa", prenosi briselski Politiko.

Konzervativci vode u Španiji

U Španiji na glasanju za Evropski parlament prednjači konzervativna Narodna partija (PP), a prema pisanju Gardijana, PP lidera opozicije Alberta Nunjeza Feijoa ima 32,4 odsto, Socijalistička partija (PSOE) španskog premijera Pedra Sančeza 30,2 odsto, a krajnje desničarska partija Voks 10,4 odsto.

Portugalska Socijalistička partija i Demokratski savez pobedili na izborima

Portugalska Socijalistička partija i Demokratski savez desnog centra ostvarili su najbolje rezultate na izborima za Evropski parlament u Portugaliji pošto su osvojile  više od 30 odsto glasova i po sedam poslaničkih mesta.

Prema prvim izbornim procenama, Socijalistička partija je na prvom mestu sa 31,4 odsto glasova, dok je Demokratski savez osvojio 30,6 odsto.

Liberalna inicijativa osvojila je 9,8 odsto glasova, a stranka krajnje desnice Čega 9,2 odsto i osvojile su po dva poslanička mesta u EP.

Stranka zelenih LIVRE osvojila je 4,4 odsto glasova.

Na ovim izborima u Portugaliji kandidovalo se 17 partija i koalicija, isto koliko i 2019. godine.

Dominacija Flamanske nacionalističke partije na izborima u Belgiji; premijer De Kro podnosi ostavku

Belgijski premijer Aleksander De Kro rekao je da će od sutra biti "premijer u ostavci", nakon što je njegova partija desnog centra Otvoreni flamanski liberali i demokrate zabeležila loš rezultat na parlamentarnim izborima.

Ankete: Litvanski demohrišćani i socijaldemokrate po dva mesta u EP

Prema prvim procenama litvanski demohrišćani (EPP) i socijaldemokrate, dobiće po dva mesta u Evropskom parlamentu, saopšteno je večeras.

Lider EPP Andrius ​​Kubilijus rekao je da ta stranka može "ponizno da slavi", jer bi i druge stranke iz njihove koalicije, Slobodarska partija i Pokret liberala, takođe, trebalo da dobiju po jedno mesto u parlamentu, prenosi Politiko.

Očekuje se da će Socijaldemokratska partija Litvanije, takođe, dobiti dva mesta.

Ukupno Litvanija ima 11 mesta u Evropskom parlamentu.

Zeder: Šolc mora da raspiše izbore nakon poraza na izborima

Premijer nemačke savezne države Bavarske i lider Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Markus Zeder pozvao je na vanredne izbore u Nemaččkoj, nakon što su tri stranke vladajuće koalicije, Socijal-demokratska partija (SDP), stranka Zelenih i Slobodna demokratska partija (FDP), pretprele velike gubitke na današnjim izborima za Evropski parlament.

"Činjenica je da je koaliciona vlada nadglasana i Olaf Šolc mora da raspiše nove izbore, kao Makron", rekao je Zeder, prenosi Politiko.

Stranka Melonijeve vodi u Italiji

Stranka Braća iz Italije italijanske premijerke Đorđe Meloni osvojila je, prema izlaznim anketama, između 26 i 30 odsto na izborima za Evropski parlament.

Posle stranke Melonijeve, sledi demokratska sa osvojenih između 21 odsto do 25 odsto glasova, a potom i pokret Pet zvezdica sa između deset i 14 odsto.

Žiofre: Očekujem da će politika proširenja ostati visoko na dnevnom redu EU

Šef Misije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre izjavio je da Evropski parlament povećava svoj uticaj u kreiranju evropske politike, kao i je mnogo ljudi u Srbiji sa dvojnim državljanstvom glasali na ovim izborima.

"Svakako je ovo parlament koji će imati uticaj i na Srbiju na Zapadni Balkan, kao i na politiku proširenja. Očekujem da će proširenje ostati veoma visoko na dnevnom redu EU posle ovih izbora jer je to postalo ključno pitanje za EU", rekao je Žiofre.

Prema njegovim rečima, Evropski parlament će biti odgovoran za glasanje za novu budžetsku perspektivu koja će morati da uzme u obzir proces proširenja.

Na izbore za Evropski parlament izašlo 51 odsto birača: Najveća grupa ostaje EPP

Na izbore za Evropski parlament (EP) izašlo je 51 odsto upisanih birača, objavilo je to zakonodavno telo u nedelju uveče u Briselu.

Pravo glasa na izborima za EP, održanim od 6. do 9. juna, imalo je oko 360 miliona Evropljana, a u novom sazivu će biti 720 poslanika, 15 više nego u dosadašnjem.

Prema prvoj projekciji sastava novog saziva EP, najviše glasova osvojila je konzervativna Evropska narodna partija (EPP), a krajnje desne stranke će imati znatno više poslanika nego do sada.

Prema projekciji koju je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola predstavila u Briselu, vodeće proevropske grupe, EPP i socijaldemokrate, izgubile su u zbiru nekoliko mandata, ali ostaju dominantne snage u zakonodavnom telu EU.

Zelene i regionalne partije i stranke umerene levice, okupljene u grupi Zeleni/Evropski slobodni savez (Zeleni/EFA), najveći su gubitnici izbora jer su izgubile priličan broj mandata.

EPP će u narednom petogodišnjem sazivu EP imati 181 od 720 poslanika, nešto više nego u prethodnom, a na drugom mestu je Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D) koja će imati 135 poslanika, pokazuje projekcija zasnovana na procenama osvojenih glasova po državama članicama i izlaznim anketama.

Treće mesto zauzela je liberalna grupa Obnovimo Evropu sa 82 mandata, a slede dve krajnje desne grupe – Evropski konzervativci i reformisti (ECR) sa 71 i Identitet i demokratija sa 62 poslanika.

Ako se projekcije pokažu kao tačne, politička grupa Zeleni/EFA imaće 53 poslanika, a Levica 34.

U novom sazivu će biti i 102 poslanika koji ne pripadaju ni jednoj političkoj grupi. Među njima je 51 dosadašnji poslanik i 51 novoizabrani, uključujući predstavnike krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD) koja je nedavno isključena iz grupe Identitet i demokratija.

Krajnja desnica je osvojila najviše glasova na izborima za EP u Francuskoj i Austriji, dok je u Nemačkoj i Holandiji zauzela drugo mesto, pokazuju projekcije rezultata zasnovane prvenstveno na izlaznim anketama.

Veber: Fon der Lajenova će i dalje voditi EU

Aktuelna predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen biće na čelu Evropske unije još pet godina, poručio je u Briselu lider Evropske narodne partije (EPP) Manfred Veber, nakon što je ta stranka desnog centra osvojila najviše glasova na izborima za Evropski parlament. 

Naglasio je da EPP želi demokratsku Evropu i da "pobednik izbora sada ima pravo da imenuje predsednika EK", prenosi Frankfurter algemajne cajtung.

Fon der Lajenova je naglasila da će EPP izgraditi bastion protiv ekstrema i sa levice i desnice.

Fon der Lajenova: EPP će izgraditi bastion protiv ekstrema i levice i desnice

Evropska narodna partija desnog centra (EPP) izgradiće bastion protiv ekstrema i sa levice i desnice, izjavila je predsednica Evropske komisije i članica EPP Ursula fon der Lajen.

"Nijedna većina ne može da se formira bez EPP i zajedno ćemo izgraditi bastion protiv ekstrema sa levice i desnice'', rekla je fon der Lajenova, koja se obratila ubrzo nakon zatvaranja birališta u Nemačkoj i proglasila pobedu svoje Hrišćansko-demokratske unije (CDU).

"Imali smo fantastičnu kampanju, bili smo odlučni, jedinstveni, uspeli smo i sada smo pobedili na evropskim izborima", rekla je predsednika EK. 

Izlaznost 51 odsto širom EU

Izlasnost birača širom Evrope bila 51 odsto, prve su procene Evropskog parlamenta.

Na izborima za EP 2019. godine iznosila je 50,66 odsto.

Procene za Poljsku: Vodi koalicija premijera Tuska

Prema preliminarnim rezultatima, Građanska koalicija premijera Donalda Tuska uzela je 38,2 odsto, opoziciona stranka Pravo i pravda 33,9 odsto, a stranka krajnje desnice Konfederacija 11,9 odsto.

Le Penova pozdravlja odluku Makrona, socijalisti kritikuju

Liderka krajnje desnice Marin le Pen pozdravila je Makronovu odluku da raspiše vanredne izbore, dok je Rafael Gluksman iz redova socijalista kritikovao odluku francuskog predsednika.

"Spremni smo da preuzmemo vlast ako nam Francuzi daju poverenje na predstojećim izborima", rekla je Le Penova na skupu njenih simpatizera u Parizu.

Makron raspustio parlament i najavio nove izbore

Nakon preliminarnih rezultata izbora za Evropski parlament, francuski predsednik Emanuel Makron raspustio je parlament i najavio parlamentarne izbore za 30. jun i 7. jul.

"Odlučio sam da vam vratim izbor za budućnost parlamena. Odluka je ozbiljna i teška, ali pre svega je čin poverenja", rekao je Makron u video-obraćanju nakon preliminarnih rezultata izbora

Partija "Nacionalnog" okupljanja Marin Le Pen odnela je ubedljivu pobedu na izborima za EP sa 31, 5 odsto glasova, dok je Makronov politički blok osvojio skoro dvostruko manje – 15,2 odsto.

Predsednik Vučić pridružio se Evropskoj noći izbora 2024

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pridružio se "Evropskoj izbornoj noći 2024" koju drugi put u Srbiji organizuju Delegacija Evropske unije u Srbiji i portal European Western Balkans.

Njega je u hotelu Metropol, gde se održava manifestacija, dočekao ambasador EU u Beogradu Emanuele Žiofre.

Veče je organizovano kako bi se pratili rezultati izbora za Evropski parlament na kojima je pravo učešća imalo 373 miliona građana iz 27 zemalja članica, a bira se 720 poslanika iz 27 zemalja članica EU.     

Na početku večeri obratio se šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Emanuele Žiofre, a događaju u hotelu Metropol Palas prisustvuju predstavnici diplomatskog kora, među kojima su ambasadori Francuske, Rumunije i Belgije, predstavnici Vlade Srbije i civilnog društva.

U ime predsednice parlamenta večeri će prisustvovati i Marina Raguš, potpredsednica parlamenta i predsednica Odbora za spoljne poslove, a tu je i ministar Goran Vesić.       

U uvodnoj reči naglašeno je da su izbori važni i za Srbiju koja intenzivno sarađuje sa EU.

Prvi rezultati: EPP osvojila najviše glasova na izborima za Evropski parlament

Evropska narodna partija (EPP) desnog centra osvojila je najviše glasova na izborima za Evropski parlament, ali su desničarske i krajnje desničarske grupacije povećale broj mandata, pokazuju prvi rezultati novog saziva EP, koji su objavljeni na osnovu izlaznih anketa nekoliko država članica EU. 

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola predstavila je prve rezultate izbora na osnovu izlaznih anketa, koje pokazuju da će EPP imati 181 poslanika, dok je u prethodnom sazivu imala 176.

Na drugom mestu su socijalisti i demokrate koji će imati 135 poslanika, za četiri manje nego u prethodnom sazivu, što znači da će ove dve grupacije ostati tradicionalno najveće u EP. 

Kao što su i predviđale ankete, grupacija liberalnih partija Obnovimo Evropu i grupacija Zelenih zabeležile su značajne gubitke na izborima za EP. 

Obnovimo Evropu će imati u novom sazivu, ako je sudeći po izlaznim anketama, 82 poslanika, dok je ranije imala 102, a Zeleni će imati 53, dok su ranije imali 72. 

Izlazne ankete pokazuju da su desničarske i krajnje desničarske stranke ostvarile uspeh na izborima, pa će tako Identitet i demokratija imati 62 poslanika, dok su ranije imali 49, a Evropski konzervativci i reformisti imaće 71 mesto u EP, a ranije su imali 69. 

Grupacije Levice imaće 34 poslanika u novom sazivu, dok je ranije imala 37. Partije i poslanici koji deluju samostalno imaće 51, koliko će imati i druge partije.

Mecola je naglasila da su ovo prve projekcije budućeg saziva EP, ali da se u mnogim zemljama članicama i dalje glasa, a preliminarni rezultati očekuju se posle 23 časa.

Tesna pobeda konzervativaca u Španiji

Prema prvim procenama Evropskog parlamenta, Konzervativna Narodna partija lidera opozicije Alberta Nunjeza Feijoa u Španiji je uzela 32,4 odsto glasova, a Socijalistička partija premijera Pedra Sančeza 30,2 odsto glasova.

Krajnje desničarska partija Voks, prema prvim procenama, odnela je 10,4 odsto glasova.

Stižu prvi rezultati, ubedljiva pobeda partije Marin Le Pen

Evropski parlament je objavio prvu procenu rezultata glasanja u Francuskoj, gde je "Nacionalno okupljanje", predvođeno Jordanom Bardelom, osvojilo 31, 5 odsto glasova.

Centralistička partija Emanuela Makrona osvojila je dvostruko manji broj glasova, sa 15,2 odsto, a socijalisti 14 odsto. 

Generalni sekretar nemačke SDP: Bilo bi pogrešno prebaciti krivicu na Šolca

Generalni sekretar Socijaldemokratske partije Nemačke (SDP) Kevin Kihnert izjavio je da će njegova stranka, koja je, prema izlaznim anketama, osvojila samo 14 odsto glasova na izborima za Evropski parlament, u svojim redovima ispitati uzroke loših izbornih rezultata.

Kihnert je rekao da bi bilo pogrešno prebaciti krivicu za neuspeh na izborima na lidera partije i nemačkog kancelara Olafa Šolca.

"Imali smo poštenu kampanju. Bio bi veoma loš potez, da se sada krivica prebaci na jednu osobu", naveo je Kihnert.

Iznenađenje u Finskoj – desnica zabeležila nagli pad

Prema preliminarnim rezultatima izbora za Evropski parlament u Finskoj je stranka Nacionalna koalicija premijera Peteri Orpa osvojila 24,9 odsto glasova, dok je stranka Levi savez, osvojila 18,3 glasova, što je veliki rast u odnosu na 2019. godine kada je osvojila 6,89 odsto glsova.

Najveći pad doživela je stranka Pravi Finci, koja je zauzela drugo mesto na parlamentarnim izborima u aprilu 2023. i koja je članica vladine koalicije, a koja je osvojila 6,7 odsto glasova, prenosi Mond.

Socijaldemokratska partije, nalazi se na trećem mestu sa 15,5 odsto glasova, Zelena liga 11 odsto glasova.

Ubedljivo vođstvo "Nacionalnog okupljanja" Marin Le Pen u Francuskoj, kažu ankete

Francuska partija krajnje desnice "Nacionalno okupljanje" Marin Le Pen osvojila je najviše glasova u Francuskoj sa oko 32 odsto, odnosno čak deset više nego 2019. godine.

Politički blok predsednika Emanuela Makrona osvojio je 15 odsto glasova, što je pad u odnosu na 2019. godinu kada je osvojio 22 odsto.

Socijalisti su osvojili oko 14 odsto, u odnosu na šest odsto glasova od pre pet godina. 

Povređena danska premijerka: Svaki glas se računa

Ostalo je manje od sat vremena do zatvaranja birališta u Danskoj, gde se skoro 170 političara iz 11 različitih partija takmiči za 15 mesta u Evropskom parlamentu.

Izlazne ankete će biti objavljene tek u 20 sati, a prvi rezultati u 23 časova. Kandidati i članovi stranke već se okupljaju za stranke izbornih rezultata.

Povređena danska premijerka Mete Fredriksen, koja zbog povrede nije prisutna večerašnjim događajima, pozvala je na društvenim mrežama Dance da glasaju. 

"Danskoj je potrebna jaka EU ako želimo zajedno da rešavamo velike izazove. Važno je za koga glasate danas. I svaki glas se računa", navela je Fredriksen.

Tok glasanja o izborima za EP

Prvi rezultati glasanja očekuju se u plenarnoj sali Evropskog parlamenta posle 20 časova, kao kombinacija preliminarnih rezultata, izlaznih anketa i procena.

Dva pitanja su u fokusu – pitanje izlaznosti odziva birača, kao i to da li će doći do značajnog pomaka u desno.

Procenjeju se da će doći do porasta u broju glasova i broju mandata u poslaničkim klupama za partije krajnje desnice, evroskeptične desnice.

Međutim, procene u isto vreme ukazuju da ne bi trebalo očekivati da će partija desnice imati neku odlučujuću ulogu i preuzeti kontrolu na EP. 

U Nemačkoj ankete predviđaju dobre rezultate za demohrišćane, nešto slabije za vladajuće socijaldemokrate i zelene i ultradesnu Alternativu za Nemačku.

Manfred Veber, lider Evropske narodne partije, ističe da Evropi treba proevropski pravac.

"Moramo raditi zajedno i tragati za zajedničkim rešenjima. Nadam se da oni koji odbijaju saradnju na evropskom nivou neće imati snažan mandat", kaže Veber.

Učinimo Evropu jačom nego ikada ranije, poručuje sa društvenih mreža aktuelna šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja se nadmeće za drugi mandat i važi za favorita kao kandidat evropskih konzervativaca.

U Francuskoj, Nacionalno okupljanje Marin le Pen prema istraživanjima ubedljivo vodi ispred stranke predsednika Makrona i socijalista.

U Austriji ankete predviđaju pobedu krajnje desničarske Slobodarske partije i Konzervativaca. O važnosti izbora govorili su lideri Španije i Grčke.

Premijer Grčke Kirijakos Micotakis navodi da Evropski izbori imaju poseban značaj.

"U narednih pet godina biće donete bitne odluke u Evropi i zato je važno da Grčka ima snažan glas u Evropskom parlamentu", naglašava Micotakis.

Sa druge strane, premijer Španije Pedro Sančes naglašava kako izbori imaju i nacionalnu dimenziju.

"Zato što će uticati na odluke o dodeli sredstava Španiji i zato pozivam sunarodnike da glasaju", ukazuje Sančes.

Istraživanja javnog mnjenja predviđaju da će proevropski liberali i Zeleni izgubiti znatan broj mandata.

Mnogi glasači pogođeni su krizom, životnim troškovima, zabrinuti zbog migracija i cene zelene tranzicije.

Mađarski premijer Viktor Orban nada se da će stranke širom Evrope, koje se protive pružanju vojne podrške Ukrajini, dobiti većinu u Evropskom parlamentu.

"Danas moramo da pobedimo na ovim izborima. Pratio sam nemačku, italijansku i francusku izbornu kampanju, svi su pričali o ratu. Ulog ovih izbora je sveevropski – rat ili mir", zaključuje Orban.

Mađari su osim na evropskim glasali i na lokalnim izborima.

I Bugari su izašli na birališta na šeste parlamentarne izbore za tri godine.

Odmah posle izbora centar pažnje premestiće se na pitanje izbora nove evropske administracije, odnosno predsednika ili predsednica Evropske komisije.

Za sada najveće šanse za to mesto ima sadašnja predsednica Ursula von der Lajen, ali da bi obezbedila novi petogodišnji mandat moraće prethodno da obezbedi dvostruku većinu.

Najpre većinu evropskih lidera koji bi o tome trebalo da odluče na samitu 27. i 28. juna ovde u Briselu, oni prema pravilima treba da predlože kandidata uzimajući u obzir rezultate izbora.

Pre pet godina, Ursula von der Lajen je dobila vrlo tesnu većinu. Ovoga puta moglo bi da bude neizvesnije. 

Rezultati Evropskih izbora prate se i analiziraju i u Beogradu, u prisustvu diplomatskog kora i zvaničnika Srbije, a u organiaciji Delegacija Evropske unije u Srbiji, EU info centar i portal European Western Balkans.

Događaju će prisustvovati i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre, a oko 20.30 trebalo bi da se pojavi i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Preliminarni rezultati izbora u 20 sati

Prvi rezultati glasanja biće prikazani u 20 sati u plenarnoj sali Evropskog parlamenta, kako pristižu izlazne ankete država članica, javlja novinar RTS-a Dušan Gajić iz Brisela.

Odziv birača biće u fokusu po zatvaranju birališta, jer će pokazati ligitimnost Evropskog parlamenta, ali i evropskih institucija.

Predviđa se da će GERB pobediti na izborima u Bugarskoj

Predviđeno je da bugarski desni centar GERB bude prvi na parlamentarnim izborima, sa 26,2 odsto glasova, pokazala je anketa agencije Galup. 

"Nastavljamo sa promenama" (PP) bi trebalo da bude na drugom mestu sa 15,7 odsto glasova, prenosi Rojters.

U Bugarskoj se održavaju dvostruki izbori – za nacionalni i Evropski parlament.

Pravo glasa na izborima za parlament ima 6.593.275 birača, a za poslanike u Evropskom parlamentu 6.138.050.

Slab odziv birača u Poljskoj

U Poljskoj je zabeležen slab odziv birača na izborima za Evropski parlament.

Prema podacima državne izborne komisije, do 17 sati, po lokalno vremenu, glasalo je 28,2 odsto.

Izlaznost u Poljskoj 2019. godine u isto vreme bila 32,5 odsto.

Anketa u Hrvatskoj: Najviše mandata HDZ-u

Najviše glasova na izborima za Evropski parlament u Hrvatskoj dobio je HDZ, sa 33,7 odsto, što mu je donelo šest mandata, potom slede SDP i partneri sa 22.81 odsto, odnosno četiri mandata, prema izlaznoj anketi.

Po jedan mandat osvajili su Domovinski pokret (8,67 odsto) i  Možemo (5,84 odsto).

U Hrvatskoj je zabeležena niska izlaznost na izborima sa EP.

Nova demokratija ubedljivo vodi u Grčkoj, pokazuju izlazne ankete

Nakon završetka glasanja u Grčkoj, prvi rezultati izlazne ankete pokazuju da je vladajuća partija Nova demokratija osvojila između 28 i 32 odsto glasova

Glavna grčka opoziciona Siriza uzela je između 15,2 i 18,2 odsto.

Rekordna izlaznost u Mađarskoj

Velika izlaznost na izborima za Evropski parlament zabeležena je u Mađarskoj sa 50,69 odsto do 17 sati, što je najveća izlaznost otkako se ova zemlja pridružila EU 2004. godine.

Izlaznost u Mađarskoj 2019. godine iznosila je 37,06 odsto.

Izlazna anketa: CDU osvojila najviše glasova u Nemačkoj, uspeh AfD-a

Prema objavljenim izlaznim anketama u Nemačkoj, koalacija koju čini Hrišćansko-demokratska unija i Hrišćansko-socijalna unija (CDU/CSU) je na prvom mestu i osvojila je 29, 5 odsto glasova.

Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) ostvarila je bolje rezultate nego na prethodnim izborima sa 16,5 odsto glasova, odnosno 5,5 procena više nego 2019. godine.

Sve tri partije u nemačkoj vladajućoj koaliciji kancelara Olafa Šolca ostvarile su na izborima za Evropski parlament lošije rezultate nego na izborima 2019. godine

Socijaldemokratska partija Nemačke (SDP) dobila je 14 odsto glasova u odnosu na 15,8 odsto 2019. godine, a Slobodne demokrate su pale na pet odsto podrške sa 5,4 odsto 2019.

Među koalicionim partnerima, najveći pad u podršci imaju Zeleni koji su, prema izlaznoj anketi, osvojili 12 odsto, što je značajno manje od 20,5 odsto koliko su osvojili na izborima 2019. godine, preneo je Rojters.

Prva projekcija izlaznosti se očekuje oko 22,30 časova na osnovu izlaznosti, a prvi rezultati biće oko 23 sata.Na izborima učestvuje oko 360 miliona Evropljana, a dosadašnje projekcije rezultata izbora pokazuju da će najviše glasova dobiti grupacija stranaka – „Evropska narodna partija“, zatim poslanička grupa Socijalista i demokrata.Više od 1.000 novinara akreditovano je za izbornu noć u Evropskom parlamentu, tokom koje će biti praćeni rezultati izbora u 27 država članica Evropske unije.Medijski predstavnici, novinari i kamermani dolaze iz 90 zemalja. Zanimljivo je da se među njima nalaze i novinari iz američkog muzičkog časopisa Rolingston.

Očekuje se i da će se novinarima oko ponoći obratiti i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je kandidatkinja Evropske narodne partije za evroparlament, kao i Nikolas Šmit ispred politike grupacije „Obnovimo Evropu sad“.

Rekordna izlaznost u Sloveniji, među najnižima ikad u Hrvatskoj

U Sloveniji je zabeležena rekordna izlaznost na izborima za Evropski parlament sa 25,6 odsto do 16 sati, dok u Hrvatskoj je među najmanjima ikada i do 16.30 sati glasalo je 15,05 odsto birača.

Izlaznost na izborima za EU ​​u Sloveniji bila je 25,6 odsto danas do 16 sati, što je više u odnosu na 18,3 odsto kolika je bila pre pet godina, pokazuju podaci Nacionalne izborne komisije, prenela je agencija STA.

Izlaznost u Sloveniji na izborima za EP 2019. godine iznosila je 28,9 odsto.

Najveća je danas u Kranju i Ljubljani, gde je premašila 27 odsto, a najmanja u Mariboru sa 23 odsto.

U Hrvatskoj je pak na izborima najveća izlaznost zabeležena u Gospić,u gde je glasalo više od 20 odsto birača.       

Nešto više od 3,7 miliona birača u Hrvatskoj bira 12 hrvatskih poslanika u Evropskom parlamentu. 

Anketa: Slobodarska stranka u Austriji osvaja najviše glasova

Slobodarska stranka Austrije (FPO) verovatno će osvojiti najveći broj glasova u Austriji na izborima za Evropski parlament, prema anketi sprovedenoj za novinsku agenciju APA i javni servis ORF.

Predviđanje se zasniva se na anketi sprovedenom nad 3.600 ljudi prošle nedelje, prenosi Rojters.

Prema tom istraživanju FPO će osvojiti oko 27 odsto glasova, ispred Austrijske narodne stranke (OVP) sa 23,5 odsto i Socijaldemokratske partije Austrije (SPO). 

Orban: Ovo su izbori za rat ili mir u Evropi

Najvažnije pitanje evropskih izbora je da li Evropa treba da ostane izvan rata ili da uđe u rat, rekao je predsednik mađarske vlade Viktor Orban posle glasanja na izborima za Evropski parlament. 

"Danas moramo da pobedimo na ovim izborima u Evropi, ovo su prvi evropski izbori na kojima se ta tema provlači kroz skoro sve zemlje članice. Pratio sam nemačku, italijansku i francusku izbornu kampanju, svi su pričali o ratu, tako da je to sada panevropsko pitanje", rekao je Orban. 

Odgovarajući na pitanje novinara, Orban je rekao da mir u Ukrajini može da se postigne u dva koraka. 

"Prvo treba pobediti na evropskim izborima i njihovi rezultati treba da se tumače kao mišljenje ljudi o pitanju rata i mira", rekao je Orban, prenosi MTI. 

U Mađarskoj se danas beleži velika izlaznost, a do 13 časova glasalo je 33,14 odsto birača, više od dva miliona ljudi. Istovremeno sa izborima za EP, u Mađarskoj se održavaju i lokalni izbori.

Vladajuća Laburistička partija na Malti proglasila pobedu na izborima za EP

Premijer Malte Robert Abela saopštio je da je vladajuća Laburistička stranka dobila najveći broj glasova u Malti na izborima za Evropski parlament (EP).

Abela je govoreći za televiziju TVM naveo da su laburisti osvojili "solidnu pobedu", ali je i priznao da im je glasačko telo "poslalo poruku", prenosi Politiko.

Laburistička stranka imala je u prethodnom mandatu četiri od ukupnih šest poslanika koji se šalju iz Malte u EP, a očekuje se da će ove godine imati tri poslanika.

Jedan od tih poslanika najverovatnije će biti predsednica parlamenta Roberta Mecola iz opozicione Nacionalističke stranke.

Mediji bliski toj stranci navode da je razlika između dve stranke od 15.000 do 20.000 glasova, a na prošlim izborima za EP 2019. godine su Laburisti imali prednost od 42.500 glasova.

Sto hiljada građana Srbije sa pravom glasa na mađarskim i hrvatskim izborima za EP

Na izborima za novi sastav Evropskog parlamenta mogućnost da učestvuje ima i oko 100.000 građana Srbije koji imaju dvojna državljanstva Mađarske ili Hrvatske.

Oko 67.000 Mađara koji žive u Srbiji upisano je u registar birača za EU izbore u Mađarskoj i oni se izjašnjavaju putem pošte.

Protekle nedelje im je dostavljen izborni materijal na kućne adrese, a biračke kutije su postavljene u ambasadi Mađarske u Beogradu i Generalnom konzulatu u Subotici, gde se može glasati do večeras do 19 časova.

Nacionalna izborna kancelarija Mađarske do 7. juna je primila 33.209 validnih glasačkih listića iz Srbije što je 49,79 odsto od registrovanih birača iz naše zemlje.

U Evropski parlament Mađarska šalje 21 poslanika, a građani se izjašnjavaju o 11 ponuđenih lista sa 313 kandidata.

Hrvatska bira 12 evroposlanika, a kandidovano je 25 lista sa oko 300 kandidata.

O njima će danas moći da se izjasni i oko 38.000 građana Srbije koji imaju i državljanstvo Hrvatske.

U konzularnom odeljenju ambasade Hrvatske u Beogradu pravo ima 20.367 birača, a u Generalnom konzulatu Hrvatske u Subotici može da glasa 17.937 građana sa dvojnim državljanstvom.

Na oba mesta glasanje traje do 19 časova.

Izborni cenzus za osvajanje mandata u Mađarskoj i Hrvatskoj je pet procenata po listi.

Izbori će oblikovati kako se Evropska unija, sa 450 miliona građana, suočava sa izazovima, uključujući odnos sa Rusijom, povećano industrijsko rivalstvo Kine i SAD, klimatske promene i imigraciju, navodi Rojters.

Izbori su počeli u četvrtak u Holandiji i u drugim zemljama u petak i subotu, ali će većina glasova u EU biti data u nedelju, pri čemu će biračka mesta otvoriti Francuska, Nemačka, Poljska i Španija, a drugi dan glasanja u Italiji.

Evropski parlament je saopštio da će objaviti izlaznu anketu širom EU oko 20.30, a zatim prvi privremeni rezultati nakon 23 časa.

Istraživanja javnog mnjenja predviđaju da će proevropski liberali i Zeleni izgubiti mesta u EP, što će umanjiti mogućnost da se proguraju novi zakoni EU ili poveća integracija Unije.

Mnogi glasači su pogođeni krizom troškova života, zabrinuti su za migracije i cenu zelene tranzicije i uznemireni su rastućim geopolitičkim tenzijama, uključujući rat u Ukrajini.

Tvrde i krajnje desničarske stranke uhvatile su se za te brige i ponudile biračkom telu alternativu.

Kako naglašava britanska agencija, Evropski zeleni, koji se suočavaju sa odgovorom teško pritisnutih domaćinstava, farmera i industrije zbog skupih politika EU koje ograničavaju emisiju ugljen-dioksida, čini se da će biti među velikim gubitnicima.

Očekuje se da će francuski krajnje desničarski Nacionalni savez Marin Le Pen dobiti više glasova od centrističkog Preporoda francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Milić: Takmičarska dinamika pokreće veću izlaznost

Politikolog Dimitrije Milić razlog za očekivanu izlaznost na izbore u zemljama članicama EU od čak 70 odsto vidi u tome da građani percipiraju Evropski parlament kao relevantan.

"Kada su prvi put uvedeni izbori za EP, osamdestih i devedesetih godina prošlog veka nije bilo atraktivno pitanje, jer se smatralo da je to obično debatno telo, ali je Lisabonskim sporazumom dobio važniju ulogu."

Ističe da građane pokreće na izbore takmičarska dinamika.

"U nekim ranijim sazivima u suštini sve proevropske partije koje su činile veliki udeo Evropskog parlamenta su međusobno sarađivale. Kada imate neke druge partije koje su konkurencija političkom mejnstrimu, onda je građanjama zanimljivije da učestuju na izborima gde postoji neka takmičarska dinamika", objašnjava Milić.

Proevroski glasači su počeli da izlaze na izbore od 2019. godine jer su uvideli da pristalice tvrde desnice koriste njihovu pasivnost da njihovi predstavnici u EP promovišu svoju poltitiku.

"Strahuju od toga kako će Evropa izgledati ukoliko bi sada evroskeptici dobili veliku većinu glasova, pa zato izlaze i na te izbore u dosta većem broju. U suštini izbori za Evropski parlament su koalicija 27 nacionalnih izbora. To oni su jedan vid preseka evropskog raspoloženja tog trenutka, tako da i vlade ne žele da dobiju loš rezultat pred neke buduće nacionalne izbore", navodi Milić.

Radičević: Ankete u Nemačkoj predviđaju pobedu demohrišćanskog bloka

Dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radićević kaže da su tamošnje glasače ovi izbori privukli u većem broju zbog toga se danas organizuju i opštenski izbori.

Tako da su svi Nemački manji, veći gradovi i sela oblepljeni plakatima, koji se odnose s jedne strane na brojne komunalne teme, a s druge strane i za velike teme koje se tiču Evropske unije, od sigurnosti do ekonomije, navodi Radičević

Procenjena izlaznost je negde malo više od polovine biračkog tela. Što se tiče rezultata, kako kaže Radičević, očekuje se jasno vođstvo demohrišćanskog bloka CDU i CSU, za koje poslednje akete ukazuju da bi mogli da osvoje 38 glasova.

Potom slede praktično ujednačene tri stranke, a to su vladajući socijaldemokrate, zeleni i opoziciona ultradesna Alternativa za Nemačku. Anketari navode da bi svaka od njih mogla da dobije od 14 do 15 odsto glasova.

Radičević ukazuje na to da je kampanja za ove izbore bila drugačija od ostalih zbog toga što je bilo neuobičajno mnogo napada na političare.

"Jedan od takvih napada je na kraju završeni s time da je jedan policajac poginuo i to je zapravo pokazradičevićalo da je atmosfera u društvu mnogo zategnutija nego što se mislilo", dodaje Radičević.

S jedne strane, kako napominje Radičević, desnica je pokušavala da profitira na antimigrantskim i antimuslimanskim stavovima, a s druge strane i vladajuće stranke su pokušavale i te kako da profitiraju na tome da predstave desnicu kao izvor mržnje.

"Januara meseca kada je jedno novinarsko istraživanje otkrilo je svojevrsno okupljanje krajnjih desničara koji su navodno razmatrali mogućnost da kada jednog dana dođu na vlast proteraju brojne strance. To su vladajuće stranke iskoristile da bliski pre svega socijaldemokratima i zelenima organizuju brojne proteste", kaže dopisnik RTS-a iz Nemačke.

Izgled EP-a diktiraće glasovi iz najvećih zemalja

Ankete u Francuskoj, Italiji, Holandiji, Belgiji, Austriji, Mađarskoj stavljaju desničarske partije na prvo mesto. Na očekivanja da će se broj plavih fotelja za stranke krajnje desnice biti veći od 21 do 25 odsto, Milić kaže da je vrlo je važno kako glasaju najmnogoljudnije države, zato što one daju najveći broj poslanika.

Od ukupno 720 mesta u Evropskom parlamentu, 96 pripada Nemačkoj i 81 Francuskoj, dok države koje su najmanje populacije, poput Malte ili Kipra, daju po šest.

Da bi desničari i evroskptici dobili većinu koja bi mogla da promeni evropsku politiku, morali bi da dobiju skoro 50 odsto glasova u tim najmnogoljudnijim državama EU., što i dalje nije slučaj, ističe Dimitrije Milić.

Milić smatra da će stranke desnice će doživeti određeni rast podrške, ali i ukazuje na to da one same nisu monolitan blok. "Postoje neki koji su nešto bliži Rusiji, kao što je Alternativa za Nemačku, ali tu su drugi koji su prelično antiruski opredeljeni, kao što je partija Pravo i Pravda koja je do skoro bila na vlasti u Poljskoj", dodaje Milić.

Pitanje migranata tačka spajanja mejnstrim stranka i desnice

Kako primećuje Milić, s druge strane, establišment u evropskim državama u vezi sa pitanjem migranata, usvojio je neke stavove koji su bliže tvrdoj desnici u smislu rezervisanijeg pristupa prema izbeglicama Evropi i upotrebom različitih strategija kako bi se suzbio priliv ilegalne imigracije ka samom Evropskom kontinentu.

"Tako da su to uzajamni procesi gde se i vlast i, da kažemo, desničari i evroskeptici adaptiraju onome što je trenutno u javnom mnjenju aktuelno."

Nenad Radićević kaže da politika proširenja nije bila visoko na agendi kampanje nemačkih stranka za izobre za EP. "Poruke koje dolaze uglavnom od stranaka vlasti o potrebi proširenja vrlo često su usmerene na Ukrajinu a ne toliko prema državama Zapadnog Balkana", ističe Radičević.

Može se reći da je u fokusu mnogo više bilo pitanje Ukrajine i u sklopu toga je u ovoj kampanji po prvi put Evropska narodnjačka partija, umerena desnica, ostavila mogućnost saradnje sa delom tvrde desnice, kaže Radičević.

Milić očekuje veći fokus Evropskog parlamenta na Srbiju iz geopolitičkih okolnosti. Srbija se nalazi na vrlo važnom mestu i država je koje i dalje održava odnose sa Rusijom što je izuzetak Evropi a ima i intenzivnu ekonomsku saradnju sa Kinom, konstatuje Milić.

(RTS, Danas, agencije)