Избори за Европски парламент: Европска народна партија остаје највећа група са освојеним 181 мандатом, на другом месту су социјалисти и демократе са 135 мандата. Највећи губитници Либерали и Зелени

Европска народна партија (ЕПП) десног центра освојила је највише гласова на изборима за Европски парламент, али су десничарске и крајње десничарске групације повећале број мандата, показују први резултати новог сазива Европског парламента. Убедљива победа партије Марин Ле Пен "Национално окупљање" у Француској и неочекивана одлука Емануела Макрона да распусти националну скупштину, обележили су последњу изборну ноћ.

Нова пројекција Европског парламента: Народњаци 186 посланика, социјалдеморкате 133

Европска народна партија (ЕПП) имаће 186 мандата у новом сазиву парламента, док ће социјалдемократе имати 133 мандата.

Либерали ће имати 82 места у парламенту, конзервативци 70, Идентитет и демократија 60, а зелени 53. 

Мађарска: Странци Фидес 43,8 одсто гласова, ТИСЗА освојила 30,7 одсто

БУДИМПЕШТА - Странка Фидес мађарског премијера Викртора Орбана освојила је највише гласова на изборима за Европски парламент, али са слабијим резултатима него што су анкете предвиђале.

Према првим резултатима на основу 60 одсто пребројаних гласачких листића, Фидес је освојио 43,8 одсто гласова, док је нова мађарска опозициона странка Партија поштовања и слободе (ТИСЗА) Петера Мађара освојила је 30,7 одсто подршке бирача.

Директор независног истраживачког центра Политикал Капитал Петер Креко оценио је да је тај резултат "огромна победа Петера Мађара и велики неуспех Фидеса", преноси бриселски Политико.

Конзервативци воде у Шпанији

У Шпанији на гласању за Европски парламент предњачи конзервативна Народна партија (ПП), а према писању Гардијана, ПП лидера опозиције Алберта Нуњеза Феијоа има 32,4 одсто, Социјалистичка партија (ПСОЕ) шпанског премијера Педра Санчеза 30,2 одсто, а крајње десничарска партија Вокс 10,4 одсто.

Португалска Социјалистичка партија и Демократски савез победили на изборима

Португалска Социјалистичка партија и Демократски савез десног центра остварили су најбоље резултате на изборима за Европски парламент у Португалији пошто су освојиле  више од 30 одсто гласова и по седам посланичких места.

Према првим изборним проценама, Социјалистичка партија је на првом месту са 31,4 одсто гласова, док је Демократски савез освојио 30,6 одсто.

Либерална иницијатива освојила је 9,8 одсто гласова, а странка крајње деснице Чега 9,2 одсто и освојиле су по два посланичка места у ЕП.

Странка зелених ЛИВРЕ освојила је 4,4 одсто гласова.

На овим изборима у Португалији кандидовало се 17 партија и коалиција, исто колико и 2019. године.

Доминација Фламанске националистичке партије на изборима у Белгији; премијер Де Кро подноси оставку

Белгијски премијер Александер Де Кро рекао је да ће од сутра бити "премијер у оставци", након што је његова партија десног центра Отворени фламански либерали и демократе забележила лош резултат на парламентарним изборима.

Анкете: Литвански демохришћани и социјалдемократе по два места у ЕП

Према првим проценама литвански демохришћани (ЕПП) и социјалдемократе, добиће по два места у Европском парламенту, саопштено је вечерас.

Лидер ЕПП Андриус ​​Кубилијус рекао је да та странка може "понизно да слави", јер би и друге странке из њихове коалиције, Слободарска партија и Покрет либерала, такође, требало да добију по једно место у парламенту, преноси Политико.

Очекује се да ће Социјалдемократска партија Литваније, такође, добити два места.

Укупно Литванија има 11 места у Европском парламенту.

Зедер: Шолц мора да распише изборе након пораза на изборима

Премијер немачке савезне државе Баварске и лидер Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) Маркус Зедер позвао је на ванредне изборе у Немаччкој, након што су три странке владајуће коалиције, Социјал-демократска партија (СДП), странка Зелених и Слободна демократска партија (ФДП), претпреле велике губитке на данашњим изборима за Европски парламент.

"Чињеница је да је коалициона влада надгласана и Олаф Шолц мора да распише нове изборе, као Макрон", рекао је Зедер, преноси Политико.

Странка Мелонијеве води у Италији

Странка Браћа из Италије италијанске премијерке Ђорђе Мелони освојила је, према излазним анкетама, између 26 и 30 одсто на изборима за Европски парламент.

После странке Мелонијеве, следи демократска са освојeних између 21 одсто до 25 одсто гласова, а потом и покрет Пет звездица са између десет и 14 одсто.

Жиофре: Очекујем да ће политика проширења остати високо на дневном реду ЕУ

Шеф Мисије Европске уније у Србији Емануеле Жиофре изјавио је да Европски парламент повећава свој утицај у креирању европске политике, као и је много људи у Србији са двојним држављанством гласали на овим изборима.

"Свакако је ово парламент који ће имати утицај и на Србију на Западни Балкан, као и на политику проширења. Очекујем да ће проширење остати веома високо на дневном реду ЕУ после ових избора јер је то постало кључно питање за ЕУ", рекао је Жиофре.

Према његовим речима, Европски парламент ће бити одговоран за гласање за нову буџетску перспективу која ће морати да узме у обзир процес проширења.

На изборе за Европски парламент изашло 51 одсто бирача: Највећа група остаје ЕПП

На изборе за Европски парламент (ЕП) изашло је 51 одсто уписаних бирача, објавило је то законодавно тело у недељу увече у Бриселу.

Право гласа на изборима за ЕП, одржаним од 6. до 9. јуна, имало је око 360 милиона Европљана, а у новом сазиву ће бити 720 посланика, 15 више него у досадашњем.

Према првој пројекцији састава новог сазива ЕП, највише гласова освојила је конзервативна Европска народна партија (ЕПП), а крајње десне странке ће имати знатно више посланика него до сада.

Према пројекцији коју је председница Европског парламента Роберта Метсола представила у Бриселу, водеће проевропске групе, ЕПП и социјалдемократе, изгубиле су у збиру неколико мандата, али остају доминантне снаге у законодавном телу ЕУ.

Зелене и регионалне партије и странке умерене левице, окупљене у групи Зелени/Европски слободни савез (Зелени/ЕФА), највећи су губитници избора јер су изгубиле приличан број мандата.

ЕПП ће у наредном петогодишњем сазиву ЕП имати 181 од 720 посланика, нешто више него у претходном, а на другом месту је Прогресивна алијанса социјалиста и демократа (С&Д) која ће имати 135 посланика, показује пројекција заснована на проценама освојених гласова по државама чланицама и излазним анкетама.

Треће место заузела је либерална група Обновимо Европу са 82 мандата, а следе две крајње десне групе – Европски конзервативци и реформисти (ЕЦР) са 71 и Идентитет и демократија са 62 посланика.

Ако се пројекције покажу као тачне, политичка група Зелени/ЕФА имаће 53 посланика, а Левица 34.

У новом сазиву ће бити и 102 посланика који не припадају ни једној политичкој групи. Међу њима је 51 досадашњи посланик и 51 новоизабрани, укључујући представнике крајње десне Алтернативе за Немачку (АфД) која је недавно искључена из групе Идентитет и демократија.

Крајња десница је освојила највише гласова на изборима за ЕП у Француској и Аустрији, док је у Немачкој и Холандији заузела друго место, показују пројекције резултата засноване првенствено на излазним анкетама.

Вебер: Фон дер Лајенова ће и даље водити ЕУ

Актуелна председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен биће на челу Европске уније још пет година, поручио је у Бриселу лидер Европске народне партије (ЕПП) Манфред Вебер, након што је та странка десног центра освојила највише гласова на изборима за Европски парламент. 

Нагласио је да ЕПП жели демократску Европу и да "победник избора сада има право да именује председника ЕК", преноси Франкфуртер алгемајне цајтунг.

Фон дер Лајенова је нагласила да ће ЕПП изградити бастион против екстрема и са левице и деснице.

Фон дер Лајенова: ЕПП ће изградити бастион против екстрема и левице и деснице

Европска народна партија десног центра (ЕПП) изградиће бастион против екстрема и са левице и деснице, изјавила је председница Европске комисије и чланица ЕПП Урсула фон дер Лајен.

"Ниједна већина не може да се формира без ЕПП и заједно ћемо изградити бастион против екстрема са левице и деснице'', рекла је фон дер Лајенова, која се обратила убрзо након затварања биралишта у Немачкој и прогласила победу своје Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).

"Имали смо фантастичну кампању, били смо одлучни, јединствени, успели смо и сада смо победили на европским изборима", рекла је председника ЕК. 

Излазност 51 одсто широм ЕУ

Изласност бирача широм Европе била 51 одсто, прве су процене Европског парламента.

На изборима за ЕП 2019. године износила је 50,66 одсто.

Процене за Пољску: Води коалиција премијера Туска

Према прелиминарним резултатима, Грађанска коалиција премијера Доналда Туска узела је 38,2 одсто, опозициона странка Право и правда 33,9 одсто, а странка крајње деснице Конфедерација 11,9 одсто.

Ле Пенова поздравља одлуку Макрона, социјалисти критикују

Лидерка крајње деснице Марин ле Пен поздравила је Макронову одлуку да распише ванредне изборе, док је Рафаел Глуксман из редова социјалиста критиковао одлуку француског председника.

"Спремни смо да преузмемо власт ако нам Французи дају поверење на предстојећим изборима", рекла је Ле Пенова на скупу њених симпатизера у Паризу.

Макрон распустио парламент и најавио нове изборе

Након прелиминарних резултата избора за Европски парламент, француски председник Емануел Макрон распустио је парламент и најавио парламентарне изборе за 30. јун и 7. јул.

"Одлучио сам да вам вратим избор за будућност парламена. Одлука је озбиљна и тешка, али пре свега је чин поверења", рекао је Макрон у видео-обраћању након прелиминарних резултата избора

Партија "Националног" окупљања Марин Ле Пен однела је убедљиву победу на изборима за ЕП са 31, 5 одсто гласова, док је Макронов политички блок освојио скоро двоструко мање – 15,2 одсто.

Председник Вучић придружио се Европској ноћи избора 2024

Председник Србије Александар Вучић придружио се "Европској изборној ноћи 2024" коју други пут у Србији организују Делегација Европске уније у Србији и портал Еуропеан Wестерн Балканс.

Њега је у хотелу Метропол, где се одржава манифестација, дочекао амбасадор ЕУ у Београду Емануеле Жиофре.

Вече је организовано како би се пратили резултати избора за Европски парламент на којима је право учешћа имало 373 милиона грађана из 27 земаља чланица, а бира се 720 посланика из 27 земаља чланица ЕУ.     

На почетку вечери обратио се шеф Делегације ЕУ у Србији, амбасадор Емануеле Жиофре, а догађају у хотелу Метропол Палас присуствују представници дипломатског кора, међу којима су амбасадори Француске, Румуније и Белгије, представници Владе Србије и цивилног друштва.

У име председнице парламента вечери ће присуствовати и Марина Рагуш, потпредседница парламента и председница Одбора за спољне послове, а ту је и министар Горан Весић.       

У уводној речи наглашено је да су избори важни и за Србију која интензивно сарађује са ЕУ.

Први резултати: ЕПП освојила највише гласова на изборима за Европски парламент

Европска народна партија (ЕПП) десног центра освојила је највише гласова на изборима за Европски парламент, али су десничарске и крајње десничарске групације повећале број мандата, показују први резултати новог сазива ЕП, који су објављени на основу излазних анкета неколико држава чланица ЕУ. 

Председница Европског парламента Роберта Мецола представила је прве резултате избора на основу излазних анкета, које показују да ће ЕПП имати 181 посланика, док је у претходном сазиву имала 176.

На другом месту су социјалисти и демократе који ће имати 135 посланика, за четири мање него у претходном сазиву, што значи да ће ове две групације остати традиционално највеће у ЕП. 

Као што су и предвиђале анкете, групација либералних партија Обновимо Европу и групација Зелених забележиле су значајне губитке на изборима за ЕП. 

Обновимо Европу ће имати у новом сазиву, ако је судећи по излазним анкетама, 82 посланика, док је раније имала 102, а Зелени ће имати 53, док су раније имали 72. 

Излазне анкете показују да су десничарске и крајње десничарске странке оствариле успех на изборима, па ће тако Идентитет и демократија имати 62 посланика, док су раније имали 49, а Европски конзервативци и реформисти имаће 71 место у ЕП, а раније су имали 69. 

Групације Левице имаће 34 посланика у новом сазиву, док је раније имала 37. Партије и посланици који делују самостално имаће 51, колико ће имати и друге партије.

Мецола је нагласила да су ово прве пројекције будућег сазива ЕП, али да се у многим земљама чланицама и даље гласа, а прелиминарни резултати очекују се после 23 часа.

Тесна победа конзервативаца у Шпанији

Према првим проценама Европског парламента, Конзервативна Народна партија лидера опозиције Алберта Нуњеза Феијоа у Шпанији је узела 32,4 одсто гласова, а Социјалистичка партија премијера Педра Санчеза 30,2 одсто гласова.

Крајње десничарска партија Вокс, према првим проценама, однела је 10,4 одсто гласова.

Стижу први резултати, убедљива победа партије Марин Ле Пен

Европски парламент је објавио прву процену резултата гласања у Француској, где је "Национално окупљање", предвођено Јорданом Барделом, освојило 31, 5 одсто гласова.

Централистичка партија Емануела Макрона освојила је двоструко мањи број гласова, са 15,2 одсто, а социјалисти 14 одсто. 

Генерални секретар немачке СДП: Било би погрешно пребацити кривицу на Шолца

Генерални секретар Социјалдемократске партије Немачке (СДП) Кевин Кихнерт изјавио је да ће његова странка, која је, према излазним анкетама, освојила само 14 одсто гласова на изборима за Европски парламент, у својим редовима испитати узроке лоших изборних резултата.

Кихнерт је рекао да би било погрешно пребацити кривицу за неуспех на изборима на лидера партије и немачког канцелара Олафа Шолца.

"Имали смо поштену кампању. Био би веома лош потез, да се сада кривица пребаци на једну особу", навео је Кихнерт.

Изненађење у Финској – десница забележила нагли пад

Према прелиминарним резултатима избора за Европски парламент у Финској је странка Национална коалиција премијера Петери Орпа освојила 24,9 одсто гласова, док је странка Леви савез, освојила 18,3 гласова, што је велики раст у односу на 2019. године када је освојила 6,89 одсто глсова.

Највећи пад доживела је странка Прави Финци, која је заузела друго место на парламентарним изборима у априлу 2023. и која је чланица владине коалиције, а која је освојила 6,7 одсто гласова, преноси Монд.

Социјалдемократска партије, налази се на трећем месту са 15,5 одсто гласова, Зелена лига 11 одсто гласова.

Убедљиво вођство "Националног окупљања" Марин Ле Пен у Француској, кажу анкете

Француска партија крајње деснице "Национално окупљање" Марин Ле Пен освојила је највише гласова у Француској са око 32 одсто, односно чак десет више него 2019. године.

Политички блок председника Емануела Макрона освојио је 15 одсто гласова, што је пад у односу на 2019. годину када је освојио 22 одсто.

Социјалисти су освојили око 14 одсто, у односу на шест одсто гласова од пре пет година. 

Повређена данска премијерка: Сваки глас се рачуна

Остало је мање од сат времена до затварања биралишта у Данској, где се скоро 170 политичара из 11 различитих партија такмичи за 15 места у Европском парламенту.

Излазне анкете ће бити објављене тек у 20 сати, а први резултати у 23 часова. Кандидати и чланови странке већ се окупљају за странке изборних резултата.

Повређена данска премијерка Мете Фредриксен, која због повреде није присутна вечерашњим догађајима, позвала је на друштвеним мрежама Данце да гласају. 

"Данској је потребна јака ЕУ ако желимо заједно да решавамо велике изазове. Важно је за кога гласате данас. И сваки глас се рачуна", навела је Фредриксен.

Ток гласања о изборима за ЕП

Први резултати гласања очекују се у пленарној сали Европског парламента после 20 часова, као комбинација прелиминарних резултата, излазних анкета и процена.

Два питања су у фокусу – питање излазности одзива бирача, као и то да ли ће доћи до значајног помака у десно.

Процењеју се да ће доћи до пораста у броју гласова и броју мандата у посланичким клупама за партије крајње деснице, евроскептичне деснице.

Међутим, процене у исто време указују да не би требало очекивати да ће партија деснице имати неку одлучујућу улогу и преузети контролу на ЕП. 

У Немачкој анкете предвиђају добре резултате за демохришћане, нешто слабије за владајуће социјалдемократе и зелене и ултрадесну Алтернативу за Немачку.

Манфред Вебер, лидер Европске народне партије, истиче да Европи треба проевропски правац.

"Морамо радити заједно и трагати за заједничким решењима. Надам се да они који одбијају сарадњу на европском нивоу неће имати снажан мандат", каже Вебер.

Учинимо Европу јачом него икада раније, поручује са друштвених мрежа актуелна шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен, која се надмеће за други мандат и важи за фаворита као кандидат европских конзервативаца.

У Француској, Национално окупљање Марин ле Пен према истраживањима убедљиво води испред странке председника Макрона и социјалиста.

У Аустрији анкете предвиђају победу крајње десничарске Слободарске партије и Конзервативаца. О важности избора говорили су лидери Шпаније и Грчке.

Премијер Грчке Киријакос Мицотакис наводи да Европски избори имају посебан значај.

"У наредних пет година биће донете битне одлуке у Европи и зато је важно да Грчка има снажан глас у Европском парламенту", наглашава Мицотакис.

Са друге стране, премијер Шпаније Педро Санчес наглашава како избори имају и националну димензију.

"Зато што ће утицати на одлуке о додели средстава Шпанији и зато позивам сународнике да гласају", указује Санчес.

Истраживања јавног мњења предвиђају да ће проевропски либерали и Зелени изгубити знатан број мандата.

Многи гласачи погођени су кризом, животним трошковима, забринути због миграција и цене зелене транзиције.

Мађарски премијер Виктор Орбан нада се да ће странке широм Европе, које се противе пружању војне подршке Украјини, добити већину у Европском парламенту.

"Данас морамо да победимо на овим изборима. Пратио сам немачку, италијанску и француску изборну кампању, сви су причали о рату. Улог ових избора је свеевропски – рат или мир", закључује Орбан.

Мађари су осим на европским гласали и на локалним изборима.

И Бугари су изашли на биралишта на шесте парламентарне изборе за три године.

Одмах после избора центар пажње преместиће се на питање избора нове европске администрације, односно председника или председница Европске комисије.

За сада највеће шансе за то место има садашња председница Урсула вон дер Лајен, али да би обезбедила нови петогодишњи мандат мораће претходно да обезбеди двоструку већину.

Најпре већину европских лидера који би о томе требало да одлуче на самиту 27. и 28. јуна овде у Бриселу, они према правилима треба да предложе кандидата узимајући у обзир резултате избора.

Пре пет година, Урсула вон дер Лајен је добила врло тесну већину. Овога пута могло би да буде неизвесније. 

Резултати Европских избора прате се и анализирају и у Београду, у присуству дипломатског кора и званичника Србије, а у органиацији Делегација Европске уније у Србији, ЕУ инфо центар и портал Еуропеан Wестерн Балканс.

Догађају ће присуствовати и шеф Делегације Европске уније у Србији Емануел Жиофре, а око 20.30 требало би да се појави и председник Србије Александар Вучић.

Прелиминарни резултати избора у 20 сати

Први резултати гласања биће приказани у 20 сати у пленарној сали Европског парламента, како пристижу излазне анкете држава чланица, јавља новинар РТС-а Душан Гајић из Брисела.

Одзив бирача биће у фокусу по затварању биралишта, јер ће показати лигитимност Европског парламента, али и европских институција.

Предвиђа се да ће ГЕРБ победити на изборима у Бугарској

Предвиђено је да бугарски десни центар ГЕРБ буде први на парламентарним изборима, са 26,2 одсто гласова, показала је анкета агенције Галуп. 

"Настављамо са променама" (ПП) би требало да буде на другом месту са 15,7 одсто гласова, преноси Ројтерс.

У Бугарској се одржавају двоструки избори – за национални и Европски парламент.

Право гласа на изборима за парламент има 6.593.275 бирача, а за посланике у Европском парламенту 6.138.050.

Слаб одзив бирача у Пољској

У Пољској је забележен слаб одзив бирача на изборима за Европски парламент.

Према подацима државне изборне комисије, до 17 сати, по локално времену, гласало је 28,2 одсто.

Излазност у Пољској 2019. године у исто време била 32,5 одсто.

Анкета у Хрватској: Највише мандата ХДЗ-у

Највише гласова на изборима за Европски парламент у Хрватској добио је ХДЗ, са 33,7 одсто, што му је донело шест мандата, потом следе СДП и партнери са 22.81 одсто, односно четири мандата, према излазној анкети.

По један мандат освајили су Домовински покрет (8,67 одсто) и  Можемо (5,84 одсто).

У Хрватској је забележена ниска излазност на изборима са ЕП.

Нова демократија убедљиво води у Грчкој, показују излазне анкете

Након завршетка гласања у Грчкој, први резултати излазне анкете показују да је владајућа партија Нова демократија освојила између 28 и 32 одсто гласова

Главна грчка опозициона Сириза узела је између 15,2 и 18,2 одсто.

Рекордна излазност у Мађарској

Велика излазност на изборима за Европски парламент забележена је у Мађарској са 50,69 одсто до 17 сати, што је највећа излазност откако се ова земља придружила ЕУ 2004. године.

Излазност у Мађарској 2019. године износила је 37,06 одсто.

Излазна анкета: ЦДУ освојила највише гласова у Немачкој, успех АфД-а

Према објављеним излазним анкетама у Немачкој, коалација коју чини Хришћанско-демократска унија и Хришћанско-социјална унија (ЦДУ/ЦСУ) је на првом месту и освојила је 29, 5 одсто гласова.

Крајње десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) остварила је боље резултате него на претходним изборима са 16,5 одсто гласова, односно 5,5 процена више него 2019. године.

Све три партије у немачкој владајућој коалицији канцелара Олафа Шолца оствариле су на изборима за Европски парламент лошије резултате него на изборима 2019. године

Социјалдемократска партија Немачке (СДП) добила је 14 одсто гласова у односу на 15,8 одсто 2019. године, а Слободне демократе су пале на пет одсто подршке са 5,4 одсто 2019.

Међу коалиционим партнерима, највећи пад у подршци имају Зелени који су, према излазној анкети, освојили 12 одсто, што је значајно мање од 20,5 одсто колико су освојили на изборима 2019. године, пренео је Ројтерс.

Прва пројекција излазности се очекује око 22,30 часова на основу излазности, а први резултати биће око 23 сата.На изборима учествује око 360 милиона Европљана, а досадашње пројекције резултата избора показују да ће највише гласова добити групација странака – „Европска народна партија“, затим посланичка група Социјалиста и демократа.Више од 1.000 новинара акредитовано је за изборну ноћ у Европском парламенту, током које ће бити праћени резултати избора у 27 држава чланица Европске уније.Медијски представници, новинари и камермани долазе из 90 земаља. Занимљиво је да се међу њима налазе и новинари из америчког музичког часописа Ролингстон.

Очекује се и да ће се новинарима око поноћи обратити и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, која је кандидаткиња Европске народне партије за европарламент, као и Николас Шмит испред политике групације „Обновимо Европу сад“.

Рекордна излазност у Словенији, међу најнижима икад у Хрватској

У Словенији је забележена рекордна излазност на изборима за Европски парламент са 25,6 одсто до 16 сати, док у Хрватској је међу најмањима икада и до 16.30 сати гласало је 15,05 одсто бирача.

Излазност на изборима за ЕУ ​​у Словенији била је 25,6 одсто данас до 16 сати, што је више у односу на 18,3 одсто колика је била пре пет година, показују подаци Националне изборне комисије, пренела је агенција СТА.

Излазност у Словенији на изборима за ЕП 2019. године износила је 28,9 одсто.

Највећа је данас у Крању и Љубљани, где је премашила 27 одсто, а најмања у Марибору са 23 одсто.

У Хрватској је пак на изборима највећа излазност забележена у Госпић,у где је гласало више од 20 одсто бирача.       

Нешто више од 3,7 милиона бирача у Хрватској бира 12 хрватских посланика у Европском парламенту. 

Анкета: Слободарска странка у Аустрији осваја највише гласова

Слободарска странка Аустрије (ФПО) вероватно ће освојити највећи број гласова у Аустрији на изборима за Европски парламент, према анкети спроведеној за новинску агенцију АПА и јавни сервис ОРФ.

Предвиђање се заснива се на анкети спроведеном над 3.600 људи прошле недеље, преноси Ројтерс.

Према том истраживању ФПО ће освојити око 27 одсто гласова, испред Аустријске народне странке (ОВП) са 23,5 одсто и Социјалдемократске партије Аустрије (СПО). 

Орбан: Ово су избори за рат или мир у Европи

Најважније питање европских избора је да ли Европа треба да остане изван рата или да уђе у рат, рекао је председник мађарске владе Виктор Орбан после гласања на изборима за Европски парламент. 

"Данас морамо да победимо на овим изборима у Европи, ово су први европски избори на којима се та тема провлачи кроз скоро све земље чланице. Пратио сам немачку, италијанску и француску изборну кампању, сви су причали о рату, тако да је то сада паневропско питање", рекао је Орбан. 

Одговарајући на питање новинара, Орбан је рекао да мир у Украјини може да се постигне у два корака. 

"Прво треба победити на европским изборима и њихови резултати треба да се тумаче као мишљење људи о питању рата и мира", рекао је Орбан, преноси МТИ. 

У Мађарској се данас бележи велика излазност, а до 13 часова гласало је 33,14 одсто бирача, више од два милиона људи. Истовремено са изборима за ЕП, у Мађарској се одржавају и локални избори.

Владајућа Лабуристичка партија на Малти прогласила победу на изборима за ЕП

Премијер Малте Роберт Абела саопштио је да је владајућа Лабуристичка странка добила највећи број гласова у Малти на изборима за Европски парламент (ЕП).

Абела је говорећи за телевизију ТВМ навео да су лабуристи освојили "солидну победу", али је и признао да им је гласачко тело "послало поруку", преноси Политико.

Лабуристичка странка имала је у претходном мандату четири од укупних шест посланика који се шаљу из Малте у ЕП, а очекује се да ће ове године имати три посланика.

Један од тих посланика највероватније ће бити председница парламента Роберта Мецола из опозиционе Националистичке странке.

Медији блиски тој странци наводе да је разлика између две странке од 15.000 до 20.000 гласова, а на прошлим изборима за ЕП 2019. године су Лабуристи имали предност од 42.500 гласова.

Сто хиљада грађана Србије са правом гласа на мађарским и хрватским изборима за ЕП

На изборима за нови састав Европског парламента могућност да учествује има и око 100.000 грађана Србије који имају двојна држављанства Мађарске или Хрватске.

Око 67.000 Мађара који живе у Србији уписано је у регистар бирача за ЕУ изборе у Мађарској и они се изјашњавају путем поште.

Протекле недеље им је достављен изборни материјал на кућне адресе, а бирачке кутије су постављене у амбасади Мађарске у Београду и Генералном конзулату у Суботици, где се може гласати до вечерас до 19 часова.

Национална изборна канцеларија Мађарске до 7. јуна је примила 33.209 валидних гласачких листића из Србије што је 49,79 одсто од регистрованих бирача из наше земље.

У Европски парламент Мађарска шаље 21 посланика, а грађани се изјашњавају о 11 понуђених листа са 313 кандидата.

Хрватска бира 12 европосланика, а кандидовано је 25 листа са око 300 кандидата.

О њима ће данас моћи да се изјасни и око 38.000 грађана Србије који имају и држављанство Хрватске.

У конзуларном одељењу амбасаде Хрватске у Београду право има 20.367 бирача, а у Генералном конзулату Хрватске у Суботици може да гласа 17.937 грађана са двојним држављанством.

На оба места гласање траје до 19 часова.

Изборни цензус за освајање мандата у Мађарској и Хрватској је пет процената по листи.

Избори ће обликовати како се Европска унија, са 450 милиона грађана, суочава са изазовима, укључујући однос са Русијом, повећано индустријско ривалство Кине и САД, климатске промене и имиграцију, наводи Ројтерс.

Избори су почели у четвртак у Холандији и у другим земљама у петак и суботу, али ће већина гласова у ЕУ бити дата у недељу, при чему ће бирачка места отворити Француска, Немачка, Пољска и Шпанија, а други дан гласања у Италији.

Европски парламент је саопштио да ће објавити излазну анкету широм ЕУ око 20.30, а затим први привремени резултати након 23 часа.

Истраживања јавног мњења предвиђају да ће проевропски либерали и Зелени изгубити места у ЕП, што ће умањити могућност да се прогурају нови закони ЕУ или повећа интеграција Уније.

Многи гласачи су погођени кризом трошкова живота, забринути су за миграције и цену зелене транзиције и узнемирени су растућим геополитичким тензијама, укључујући рат у Украјини.

Тврде и крајње десничарске странке ухватиле су се за те бриге и понудиле бирачком телу алтернативу.

Како наглашава британска агенција, Европски зелени, који се суочавају са одговором тешко притиснутих домаћинстава, фармера и индустрије због скупих политика ЕУ које ограничавају емисију угљен-диоксида, чини се да ће бити међу великим губитницима.

Очекује се да ће француски крајње десничарски Национални савез Марин Ле Пен добити више гласова од центристичког Препорода француског председника Емануела Макрона.

Милић: Такмичарска динамика покреће већу излазност

Политиколог Димитрије Милић разлог за очекивану излазност на изборе у земљама чланицама ЕУ од чак 70 одсто види у томе да грађани перципирају Европски парламент као релевантан.

"Када су први пут уведени избори за ЕП, осамдестих и деведесетих година прошлог века није било атрактивно питање, јер се сматрало да је то обично дебатно тело, али је Лисабонским споразумом добио важнију улогу."

Истиче да грађане покреће на изборе такмичарска динамика.

"У неким ранијим сазивима у суштини све проевропске партије које су чиниле велики удео Европског парламента су међусобно сарађивале. Kада имате неке друге партије које су конкуренција политичком мејнстриму, онда је грађањама занимљивије да учестују на изборима где постоји нека такмичарска динамика", објашњава Милић.

Проевроски гласачи су почели да излазе на изборе од 2019. године јер су увидели да присталице тврде деснице користе њихову пасивност да њихови представници у ЕП промовишу своју полтитику.

"Страхују од тога како ће Европа изгледати уколико би сада евроскептици добили велику већину гласова, па зато излазе и на те изборе у доста већем броју. У суштини избори за Европски парламент су коалиција 27 националних избора. То они су један вид пресека европског расположења тог тренутка, тако да и владе не желе да добију лош резултат пред неке будуће националне изборе", наводи Милић.

Радичевић: Анкете у Немачкој предвиђају победу демохришћанског блока

Дописник РТС-а из Немачке Ненад Радићевић каже да су тамошње гласаче ови избори привукли у већем броју због тога се данас организују и општенски избори.

Тако да су сви Немачки мањи, већи градови и села облепљени плакатима, који се односе с једне стране на бројне комуналне теме, а с друге стране и за велике теме које се тичу Европске уније, од сигурности до економије, наводи Радичевић

Процењена излазност је негде мало више од половине бирачког тела. Што се тиче резултата, како каже Радичевић, очекује се јасно вођство демохришћанског блока ЦДУ и ЦСУ, за које последње акете указују да би могли да освоје 38 гласова.

Потом следе практично уједначене три странке, а то су владајући социјалдемократе, зелени и опозициона ултрадесна Алтернатива за Немачку. Анкетари наводе да би свака од њих могла да добије од 14 до 15 одсто гласова.

Радичевић указује на то да је кампања за ове изборе била другачија од осталих због тога што је било неуобичајно много напада на политичаре.

"Један од таквих напада је на крају завршени с тиме да је један полицајац погинуо и то је заправо показрадичевићало да је атмосфера у друштву много затегнутија него што се мислило", додаје Радичевић.

С једне стране, како напомиње Радичевић, десница је покушавала да профитира на антимигрантским и антимуслиманским ставовима, а с друге стране и владајуће странке су покушавале и те како да профитирају на томе да представе десницу као извор мржње.

"Јануара месеца када је једно новинарско истраживање открило је својеврсно окупљање крајњих десничара који су наводно разматрали могућност да када једног дана дођу на власт протерају бројне странце. То су владајуће странке искористиле да блиски пре свега социјалдемократима и зеленима организују бројне протесте", каже дописник РТС-а из Немачке.

Изглед ЕП-а диктираће гласови из највећих земаља

Анкете у Француској, Италији, Холандији, Белгији, Аустрији, Мађарској стављају десничарске партије на прво место. На очекивања да ће се број плавих фотеља за странке крајње деснице бити већи од 21 до 25 одсто, Милић каже да је врло је важно како гласају најмногољудније државе, зато што оне дају највећи број посланика.

Од укупно 720 места у Европском парламенту, 96 припада Немачкој и 81 Француској, док државе које су најмање популације, попут Малте или Kипра, дају по шест.

Да би десничари и евроскптици добили већину која би могла да промени европску политику, морали би да добију скоро 50 одсто гласова у тим најмногољуднијим државама ЕУ., што и даље није случај, истиче Димитрије Милић.

Милић сматра да ће странке деснице ће доживети одређени раст подршке, али и указује на то да оне саме нису монолитан блок. "Постоје неки који су нешто ближи Русији, као што је Алтернатива за Немачку, али ту су други који су прелично антируски опредељени, као што је партија Право и Правда која је до скоро била на власти у Пољској", додаје Милић.

Питање миграната тачка спајања мејнстрим странка и деснице

Како примећује Милић, с друге стране, естаблишмент у европским државама у вези са питањем миграната, усвојио је неке ставове који су ближе тврдој десници у смислу резервисанијег приступа према избеглицама Европи и употребом различитих стратегија како би се сузбио прилив илегалне имиграције ка самом Европском континенту.

"Тако да су то узајамни процеси где се и власт и, да кажемо, десничари и евроскептици адаптирају ономе што је тренутно у јавном мњењу актуелно."

Ненад Радићевић каже да политика проширења није била високо на агенди кампање немачких странка за изобре за ЕП. "Поруке које долазе углавном од странака власти о потреби проширења врло често су усмерене на Украјину а не толико према државама Западног Балкана", истиче Радичевић.

Може се рећи да је у фокусу много више било питање Украјине и у склопу тога је у овој кампањи по први пут Европска народњачка партија, умерена десница, оставила могућност сарадње са делом тврде деснице, каже Радичевић.

Милић очекује већи фокус Европског парламента на Србију из геополитичких околности. Србија се налази на врло важном месту и држава је које и даље одржава односе са Русијом што је изузетак Европи а има и интензивну економску сарадњу са Kином, констатује Милић.

(РТС, Данас, агенције)