Žarko Paspalj: Srbi i Crnogorci su jedan narod; Prirodno je da se izjašnjavam kao Srbin iz Crne Gore

Srbija je fantastična zemlja. Tako mislim, tako je doživljavam, tako se u njoj osećam. Zato smatram da ovaj naš narod zaslužuje i bolji život, jer mu godine prolaze u neprestanoj borbi da ga tako i proživi. Da ima krov nad glavom, posao, da može da školuje decu... Nažalost, zapala nam je ova tranzicija i ona predugo traje. Nadam se da ćemo dočekati njen kraj, jer verujem da smo kvalitetan i dobar narod, s jakom dozom individualnosti, koja bi, kada bi se pretočila u pravom smeru, mogla da donse dobro svima. Zaslužujemo mnogo više.

Ovako, za "Novosti", govori košarkaška legenda Žarko Paspalj, jedan od naših zlatnih momaka devedesetih. Onih koji su košarkaškom magijom i blokadama na sportskom terenu s lakoćom razbijali neke druge blokade i nepravde nametnute našem narodu. Vitez s košarkaškog terena, bio je i ostao vitez plemenitosti, odan prijatelj, požrtvovan otac i suprug, uvek spreman da pomogne svima. Jedan je od malobrojnih poznatih za koga niko nikada nije rekao nešto loše. Drugo ime Žarka Paspalja je - "dobar čovek". Pitamo ga, na početku razgovora, da li je, za takav epitet potrebna neka lična žrtva?

- Mislim da nije. Jednostavno, takav sam kakav sam. To ne može da se trenira. Ili si dobar čovek ili nisi. Za ljude je samo potrebno da za druge imaju bar malo empatije i razumevanja.

* Da li ste nailazili na razumevanje kada ste uporno, sve vreme, odbijali da budete član ijedne političke stranke?

- Jesam. Svi su brzo odustajali od pokušaja ubeđivanja. Uz sve poštovanje političarima i strankama, nikad nisam poželeo da budem član bilo koje parije.

* A u budućnosti?

- Sigurno se neću prikloniti nikome. To je neki drugi teren i ne bih igrao na njemu ako baš ne moram.

* Živite u Srbiji, a potičete iz Crne Gore. Kako vidite današnje odnose dveju zemalja?

- Variraju, ali čini mi se da su poslednjih godina na mnogo boljem nivou nego što su bili. Nadam se da će biti još bolji. Ne vidim razlog zašto bi Srbi i Crnogorci bili u svađi. Mi smo isti narod i niko suštinski ne može da nas podeli.

* Sve zlatne trofeje i medalje doneli ste kao reprezentativac Jugoslavije i SRJ. Da ste morali da birate između dresa Srbije i Crne Gore, koji biste izabrali?

- Srećom, nisam morao da biram. Rođen sam u Crnoj Gori i volim je. Tamo su mi prijatelji i kumovi. Ja živim u Beogradu. To je moj grad i uvek će biti. Nisam u tome jedini "primer". Veze naroda Srbije i Crne Gore nikada neće ni biti pokidane. Ne bih ulazio u to ko i zašto govori da je Crnogorac ili Srbin iz Crne Gore. Ali ako mene pitate, ja sam Srbin iz Crne Gore. Za mene je to prirodno i ne želim da se bilo ko uvredi zbog ovog mog osećanja.

* Kao nekada zbog poteza na terenu, nedavno ste oduševili javnost spasavanjem bačenih gramofonskih ploča?

- Bio je to jedan mali napor nagrađen na pravi način. Nisam verovao da će se sve to podići na visok nivo i da će dobiti ovolike razmere. Ali najvažnije je da su ploče ostale neoštećene i da su sada na pravom mestu, u Narodnoj biblioteci Srbije. Inače, volim ploče i imam ih više od 1.000. Jer, njihovo vađenje iz omota, stavljanje na gramofon,puštanje i slušanje meni su poseban ritual sa prizvukom romantike.

* Je li vas, možda, uvredilo to što vam se u Srbiji koju volite nije posrećilo da ostvarite i na terenu privatnog poslovanja? Pokušali ste sa "Akva-parkom"...

- Uveren sam da je to bila dobra ideja. Ali mi, priznajem, naruku nisu išli ni vreme ni okolnosti. Prebrzo sam košarkaški teren pokušao da zamenim poslovnim. Nisam imao dovoljno znanja, zrelosti i snage da se takmičim na novom polju.Posebno u našim uslovima. Treba da prođu godine da čovek to shvati. Priznajem, ipak, da mi moje iskustvo nije milo, ali je značajno.

* Da li biste sada zaigrali na tom polju?

- Ako budem imao dovoljno novca - da! Ali ću, i ako pokušam, biti iskusniji bar dvadesetak godina. Mi sportisti nismo dovoljno pripremljeni za bavljenje biznisom, pa su mnogi od nas platili cenu tog neznanja. Dobro je da investiraš u svoju zemlju, ali moraš i da znaš da ti je za poslovanje potrebno obrazovanje. Moraš da znaš da ulaziš na jedan drugi teren gde postoje druga pravila igre, koja kod nas nisu uvek čista kao na košarkaškom terenu, gde postoje koševi i lopta.

* Govorite da ste najbolji na svom terenu, a to je košarka. Ima li razlike između one koja se igrala u vaše vreme i ove, danas?

- Ima je sigurno. Svako će da iznese svoje mišljenje, koje može da bude vrlo argumentovano, ali mislim da ne postoji posebna definicija. Košarka napreduje svojim putem, kao što i život ide svojim putem. Menja se. Ali ostaće stalna debata da li je bilo bolje onda ili sada. Teško je to proceniti, kao što je teško proceniti da li su ondašnji igrači bili bolji od današnjih. O tome je jako nezahvalno pričati, jer svako vreme nosi nešto što je dobro. Mi smo imali sreću da igramo u sjajnom timu koji je imao fantastične pojedince. A ti pojedinci su imali dovoljno svesti da svoje znanje i talenat, ipak, podrede kolektivu, što je odlična podloga za ostvarivanje gotovo nestvarnih rezultata. Samo mi je žao što to nije potrajalo još neko vreme.

* Ne čini li vam se, ipak, da naši košarkaški talenti danas teško prerastaju u vanserijske igrače? Šta nedostaje?

- Rekao bih da je reč o nekoj relativnoj nestručnosti. Jer, da je stručnost, onda ne bismo pominjali Duška Vujoševića kao lovca na talente, kao nekog ko mlade igrače uzima pod svoje i pravi ih velikim, umesto da to bude normalno. Niko me ne može ubediti da su talenti nestali, da ih nema, koliko god da se košarka promenila. Ispalo bi onda da nema talenata nigde u regionu. I kad pričam o talentima, možemo čak i da se pohvalimo da smo za nijansu bolji nego u drugim republikama bivše Jugoslavije. Voleo bih da se niko ne seća ni mene ni Divca ni drugih košarkaša naše generacije, već da se u košarci pojave nova imena. To bi značilo da su došli novi dobri košarkaši i da su nas nadmašili na terenu. Kao što bi bilo odlično da i njihova imena u budućnosti smene neka nova.

* Šta očekujete od predolimpijskog turnira u Beogradu, gde će se naši košarkaši boriti da dobiju kartu za Rio?

- Nemam nikakvu dilemu da će naši košarkaši učestvovati na Olimpijskim igrama u Riju. Možemo slobodno da im rezervišemo karte za put. Bilo je, možda, iznenađenje što nismo iskoristili prvu šansu da se kvalifikujemo.

* Kao potpredsednik Olimpijskog komiteta Srbije, šta očekujete od naših sportista u Riju?

- Nezahvalno je gatati. Ali mi uvek pođemo s kraja, pa završimo na početku. Uvek prvo pričamo o broju medalja, a onda o sportu. Zna se da oni koji dve godine pred Olimpijske igre ostvaruju rezultate budu dobri i na Igrama. Samo se slučajno dešava da autsajderi uzmu medalju. Mi imamo razloga da budemo zadovoljni, pogotovo što smo izmislili formulu da sa sve manje para ostvarujemo sve bolje rezultate. Kada je reč o Riju, treba da budemo optimisti i da molimo Boga da naši sportisti prođu pripreme bez povreda. Budemo, takođe, zadovoljni i srećni što ćemo na predstojećim Igrama imati toliko sportista. A kada se vrate, nadam se da ćemo biti i zadovoljniji i srećniji i veseliji.

* Sa olimpijada znanja vraćaju se i naši zlatni đaci i studenti.

- Mnogo je dece i mladih vrlo talentovanih u različitim oblastima. Imamo sjajne individualce u mnogim oblastima nauke, čije bi znanje vrlo brzo došlo do izražaja u nekim sređenim sistemima. Koliko je samo njih otišlo iz ove zemlje i postalo poznato u poslovima koje rade. Zamislite gde bi nam bio kraj da sa svojim znanjem i sposobnostima žive i rade u Srbiji. Zato im treba ponuditi sve da ostanu u zemlji. Možda to zvuči teško i kompleksno, a u stvari nije. Mi smo zemlja talenata i moramo ih iskoristiti. Zaista bilo bi dobro da i njih, uvek kada se vraćaju sa zlatnim medaljama i odličjima, dočekujemo na nekom "njihovom" balkonu. I ne samo njih, nego i njihove roditelje i profesore.

* Kako vam se čine prilike u košarkaškim klubovima Partizan i Crvena zvezda?

- Stanje je interesantno. Stvari su se promenile, Zvezda je isplivala, Partizan malo potonuo. Zvezda ima dobre rezultate i dobar tim i čini mi se da tamo sve funkcioniše jako dobro. Partizan je mnogo godina dominirao u odnosu na druge timove. Sada pokušava da se prilagodi situaciji koja je uzrokovana raznim razlazima i mora da nađe rešenje. Jer, Partizan ima svoje mesto i u srpskoj i u evropskoj košarci. Verujem da će DŽikić izvesti Partizan iz ove situacije.

* Idete li u Pljevlja? Zapevate li ponekad "Pljevaljske tamburaše"?

- Ne idem baš često iako su Pljevlja moj grad. Grad mog detinjstva, košarkaških početaka, prvih pravih prijateljstava. Sada i kada odem, to više nije taj grad i žao mi je što je tako. Zašto i kako je do toga došlo, nije mi bitno, ali to više nije to. Pljevlja su bila grad u kom se lepo i zadovoljno živelo. Sada to više ne vidim i nije mi milo. Zato stara Pljevlja čuvam u posebnom kutku srca i pamćenja.

(Večernje novosti)