Хаг: Ратко Младић правоснажно осуђен на доживотни затвор због "геноцида и злочина против човечности над несрбима током рата у БиХ"

Бивши командант Војске Републике Српске Ратко Младић правоснажно је осуђен пред Хашким трибуналом на доживотни затвор због геноцида и злочина против човечности над несрбима током рата у БиХ, потврдили су за Н1 Сарајево представници жртава који прате изрицање пресуде у хашкој судници. Жалбено веће одбацило је све жалбе које је упутила Младићева одбрана.

Судија Приске Матимба Нијамбе из Замбије изузела мишљење по већини тачака пресуде Ратку Младићу

 Жалбено веће Механизма за кривичне судове у Хагу данас је прогласило кривим и осудило на доживотну казну затвора Ратка Младића бившег команданта Војске Републике Српске (ВРС), уз делимично супротно мишљење судије Приске Матимба Нијамбе је из Замбије.

Судија Нијамбе је у великом делу жалби које је изнела Младићева одбрана, имала супротно мишљење, у односу на остатак Жалбеног већа.

Судија Нијамбе из Замбије је 2011. године изабрана за судију Међународног резидуалног механизма за кривичне судове, а раније је била судија Високог суда Замбије.

„Супротно ставовима већине чланова Већа, не слажем се са ставом да је међу појединцима у снагама босанских Срба и руководством РС-а постојао УЗП присилног уклањања становништва, босанских муслимана. Не сматрам да је постојао заједнички циљ за такав злочиначки подухват, него да је становништво енклава желело да оде и да је, уз помоћ АРБиХ и Ратног председништва Жепе, постигло споразум о евакуацији људи из разлога ратне нужде. Сходно томе, не могу да закључим да је било какво ‘присилно премештање’ допринело закључку о геноциду или удруживању ради вршења геноцида. Као што не могу да закључим, на основу укупних доказа из списа да су муслиманске цивиле у сребреничкој и жепској енклави прогониле снаге босанских Срба с траженом посебном намером“, написала је судија Нијамбе у издвојеном мишљењу а тај део мишљења пренеле су Новости.

Подсећања ради, Жалбено веће Механизма за кривичне судове у Хагу данас је прогласило кривим и осудило на доживотну казну затвора Ратка Младића бившег команданта Војске Републике Српске (ВРС), чије је потврђена првостепена пресуда.

16.31 – Није било геноцида у шест општина БиХ

Жалбено веће није усвојило жалбу Тужилаштва да Младић буде проглашен кривим за геноцид у шест општина у БиХ – Сански Мост, Власеница, Фоча, Котор Варош, Кључ и Приједор – за шта је и првостепеном пресудом био ослобођен.

За усвајање жалбе тужилаштва гласало је двоје од петоро судија – Амината Енгум и Сејмор Пентон.

16.28 – Потврђена првостепена пресуда

Жалбено веће Хашког трибунала потврдило првостепену пресуду којом је Младић проглашен кривим по десет тачака оптужнице – за учешће у геноциду у Сребреници, прогон, истребљење, убиство, депортацију становништва, присилно премештање становништва, терорисање становништва, противправне нападе на цивиле и узимање талаца.

16.18 – Младић правоснажно осуђен на доживотну казну затвора

Бивши командант Војске Републике Српске Ратко Младић правоснажно је осуђен пред Хашким трибуналом на доживотни затвор због геноцида и злочина против човечности над несрбима током рата у БиХ, потврдили су за Н1 Сарајево представници жртава који прате изрицање пресуде у хашкој судници. Жалбено веће одбацило је све жалбе које је упутила Младићева одбрана.

16.10 – Размештање цивила из Сребренице било присилно

Жалбено веће оцењује неуверљивом Младићеву тврдњу да је његов циљ био да се цивилно становништво хумано евакуише из Сребренице. Жалбено веће констатовало је да Младић није довео у питање кључне закључке на које се претресно веће ослонило, укључујуи закључак да је понашање Војске Републике Српске проузроковало хуманитарну кризу која је претходила размештању становништва, као и да је то размештање било насилно.

Жалбено веће констатовало је да претресно веће није погрешило када је оценило да је уклањање жена, деце и старијих мушкараца муслимана било присилно.

И овај део Младићеве жалбе је одбијен.

16.04 – Терорисање Сарајева јесте било циљ

Жалбено веће констатује да Младић није показао да је претресно веће погрешило тиме што Сарајево није третирало као брањени град. Жалбено веће је констатовало да претресно веће није погрешило када је оценило да је циљ опсаде Сарајева било терорисање становништва тог града.

И овај део Младићеве жалбе је одбијен.

15.58 – Одбијена жалба у вези са удруженим злочиначким подухватом

Жалбено веће констатовало је да Младић није показао да је претресно веће погрешило у процени доказа за које он тврди да су ослобађајући, а који се односе на његово учешће у свеобухватном удруженом злочиначком подухвату.

Жалбено веће одбило је тај део Младићеве жалбе.

15.56 – Првостепени поступак био правичан

Жалбено веће констатовало је да Младић није показао да је претресно веће у првостепеном поступку погрешило, односно да суђење није било правично.

15.52 – Младић може да прати суђење

На питање председавајуће Жалбеног већа Међународног резидуалног механизма за кривичне судове да ли може да прати поступак на језику који разуме, Младић је одговорио да може.

15.40 – Почело изрицање пресуде

У Хашком трибуналу почело је изрицање правоснажне пресуде Ратку Младићу.

15.20 – Младић у судници

Ратко Младић појавио се у судници Хашког трибунала. Након што је сео и скинуо заштитну маску, гестикулирао је фотографима у судници.

15.02 – Инцидент у Хагу

Уочи изрицања правоснажне пресуде Ратку Младићу у Хагу, испред суднице се догодио мањи инцидент. Извесни Драган Тодоровић донео је два мала транспарента подршке Младићу, после чега му је пришао Нихад Аличковић из удружења „Анти-Дејтон“, који му је отео транспаренте и избила је свађа. Потом је на Тодоровића почео да виче и Сатко Муајагић, бивши логораш.

14:12 – Зашто је суђење дуго трајало

Портпаролка Механизма у Хагу Хелена Еглестон је изјавила за Н1, одговарајући на питање зашто је суђење дуго трајало, да оптужница обухвата „јако велики опсег злочина“.

„Обухвата опсег за време трајања целог рата у БиХ, од 1992. до 1995. године. Обухвата велики број места и општина. Саслушано је скоро 600 сведока у овом предмету“, објашњава Еглестон.

9:21 – Акредитовано око 80 новинара

Како јавља европски дописник Н1 Никола Радишић, око 80 новинара је акредитовано за праћење изрицања пресуде Ратку Младићу.

Поређења ради, првостепену пресуду је пратило око 300 новинара, али се мора узети у обзир да је у току пандемија коронавируса.

Европски дописник Н1 с тим у вези наводи да чак ни присутни новинари неће моћи да прате изрицање пресуде у реалном времену већ путем сајта Трибунала, у одложеном преносу од 30 минута.

Додаје да су на изрицање пресуде дошли и представници удружења жртава и породице жртава. Није познато да ли ће доћи неко као подршка Младићу, али изгледа да ће се он ипак појавити у судници, јавио је европски дописник Н1.

Не очекује се да изрицање пресуде, које почиње у 15 часова, траје дуже од сат времена.

07:38 – Неизвесно да ли ће Младић присуствовати

На првостепену пресуду жалили су се и Младићеви браниоци и тужиоци.

Одбрана је жалбом тражила да Младић буде ослобођен или да му се поново суди, тврдећи да тужилаштво није доказало његову кривицу.

Тужиоци су тражили да осуђујући део првостепене пресуда буде потврђен, али и да апелационо веће генерала Младића прогласи кривим и за геноцид над Муслиманима и Хрватима у пет општина у БиХ.

Није извесно да ли ће Младић присуствовати изрицању правоснажне пресуде. Према документима одбране, Младић је као услов за појављивање у судници поставио да уз њега буду оба браниоца, Бранко Лукић и Драган Иветић. Одбио је могућност да заседање прати преко видео везе из судског притвора.

Браниоци су, међутим, тврдили да су обојица спречена да се појаве у судници – Иветић због болести, а Лукић зато што мора да поштује Младићева упутства.

Крајем маја, суд је одбио захтев одбране да изрицање правоснажне пресуде буде одложено зато што браниоци не могу да буду у судници.

Уместо бранилаца, уз дозволу суда, генерала Младића ће на изрицању пресуде заступати правна саветница одбране Пета-Луиз Багот.

07:34 – Ко су чланови судског већа

Већем које ће данас изрећи правоснажну пресуду генералу Младићу председава судија Приска Матимба Нијамбе из Замбије.

Чланови већа су судије Мустафа Ел Баж из Алжира, Амината Енгум из Гамбије, Елизабет Ибанда-Нахамија из Уганде и Сејмор Пентон са Јамајке.

Седница почиње у 15 по средњеевропском времену, а на сајту Међународног резидуалног механизма за кривичне судове биће пренос одложен за пола сата.

07:27 – Суђење трајало четири и по године

Ратко Младић је у притвору у Схевенингену од 31. маја 2011. Ухапсиле су га власти Србије, 26. маја те година, у Лазареву крај Зрењанина и изручиле Трибуналу.

Суђење је трајало од 16. маја 2012. до 15. децембра 2016. Током 530 радних дана, саслушано је 169 сведока оптужбе и 208 сведока одбране. У спис су уведене и писане изјаве још 214 сведока. Прихваћено је 9.914 доказних предмета.

Хашки трибунал је генерала Младића први пут оптужио 25. јула 1995, а оптужница је више пута мењана и допуњавана до 2011.

Пре него што се, у лето 2011, нашао у притвору у Схевенингену, генерал Младић је, по налазима лекара, био преживео три мождана удара.

За време проведено у притвору, Младић је био подвргнут бројним терапијама и неколико пута је оперисан, а 2013. се у судници захвалио Трибуналу што му је спасао живот.

Одбрана је, током целог процеса, указивала да се Младићево здравствено стање погоршава и да постоји ризик од фаталног можданог удара.

Браниоци су тражили и да буде утврђено да ли је Младић процесно способан.

Извештаји судских лекара, с друге стране, говорили су да је Младићево здравље задовољавајуће и под контролом, као и да му се пружа сва потребна медицинска нега.

(Агенције)