Жак Делор: Криза је поделила Европу

Жак Делор не цени много владе које се погађају око решења. После Самита Европске уније за спас евра, бивши председник Европске комисије и даље види Европу у опасности.

DW-WORLD.de: Господине Делор, још у августу сте виделу Европу на рубу пропасти. Како сада оцењујете резултате Самита ЕУ за спас евра?

Жак Делор: Што се тиче банака и државних дугова појединих чланица држава, одредбе су солидне и одрживе. Банке су зарад спаса Грчке прихватиле већу жртву. У актуелној ситуацији боље се није могло очекивати. Али што се тиче одлука у будућој институционалној организацији евро-зоне, врло сам разочаран. Резултат наликује једној машини са хиљаду испреплетаних цеви. Створене су нове групе, нови председници, али упутство за употребу машине остаје нејасно.

Које последице резултати Самита имају по сложност и заједништво ЕУ?

Одлука о заједничким мерама за евро-зону је договорена покерашким методама између држава чланица. Тиме су се квази изјаснили против заједничке методе. Тиме слаби утицај ЕК. Сада постоји четири или пет група – Унија је подељена. При том се метода заједништва одржала у прошлости: увек када је функционисала. Европа је напрдовала. То је једина метода која је једноставна и ефикасна. Та метода принуђује владе да заједнички одлучују. Одлукама Самита морала је да се угаси ватра у евро-зони, али ће зато са заједништвом Европе опет ићи низбрдо. Симбол за то јесте губитак ауторитета ЕК.

У интервјуу за француски дневник Монд (Ле Монде) предложили сте у августу реформе споразума. Морало би бити могуће да чланови евро-зоне добровољно или под притиском иступе из Монетарне уније. ДА ли је та опција неопходна и после најновијих одлука?

Абсолутно је неопходна, из једног простог разлога: 27 држава ЕУ деле једно тржиште а 17 држава деле чак евро. Заједничка валута је више од симбола, она је огледало суверености једне нације. Људи су врло забринути за њихову валуту. Отуда они који су у Монетарној унији имају много већу одговорност од оних који су само део ЕУ. Зато сматрам скандалозним што су Финска или Словачка затражиле гаранције за њихову солидарност у кризи евра.

У време док сте били шеф ЕК, 1992. године комплетирано је јединствено тржиште Европе. Тренутно смо још увек у офанзивној бици за очување евра. Да ли ЕУ тренутно недостају велики и заједнички циљеви?

Да, у праву сте. Погрешно је што тренутно евро баца у засенак све друге проблеме ЕУ. Ми се више не бринемо ни о чему другом. На пример, Немачка је заузела врло јасне ставове у енергетској политици. Да ли је то утицало на европску енергетску политику? Наравно да није. Или узмимо рецимо преговоре о споразуму о слободној трговини широм света – и о томе се премало брину Европљани. Или опасност од предстојеће привредне рецесије у Европи. ЕУ нема ни средстава ни инструменте, да у том случају подржи привреду. Чини се да у Европи влада још само „Диктатура тренутка“. При том пројекат попут ЕУ захтева заједничку визију о заједничком животу у разноврсности. Тренутно не препознајем такву визију.

(Дојче веле)