субота, 17. фебруар 2018. | |
"Када се погледа целина наших жалосних политичких и медијских прилика, истраживања у суштини нису најгори и најпроблематичнији део српског политичког миљеа. Поготово што сте могли видети како су бројне, старе и чувене светске агенције за истраживање јавног мњења масовно омашивале у случају Брегзита, или америчких председничких избора - много више него што је то, на пример, био случај пролетос овде у Србији. Проблем у Србији је, међутим, нешто друго, што не постоји у већини колико-толико нормалних демократских земаља. Овде је у последње време озбиљно присутан страх грађана од политичког изјашњавања", рекао је Ђорђе Вукадиновић, уредник Нове српске политичке мисли у разговору за нови број Недељника. Он је рекао да је најчешћи одгвор на који се у телефонским анкетама наилази: "Ви сада имате мој број... како ја да знам да ви нисте из странке?".
"Ни најбоља, најпажљивије вођена анкета не може се лако изборити са овим феноменом. Зато смо ми за осетљивије политичке теме увели метод комбинованог испитивања - стандардну телефонску анкету, комбинујемо налазима са терена, где у личном контакту анкетара са анонимним испитаницима постижемо већи и, верујемо, искренији степен изјашњавања", каже Вукадиновић. То показују и резултати истраживања. Терен : телефон, Град Београд 26. јануар - 3. фебруар 2018 Негде је разлика између теренског и телефонског истраживања, али у неким случајевима је баш огромна. "И то управо када је реч о рејтингу два главна изборна такмаца. Тако коалиција око Ђиласа на терену добија око десет процената више него у "чисто" телефонској анкети, док је код СНС-а случај обрнут - и још драстичнији. Њихов тефонски резултат је готово 15 одсто виши на телефону, негу у испитивању лицем-у-лице. То је првенствено последица страха о којем сам говорио. Велики број испитаника - и то само оних старијих - напросто зазире да се у телефонској анкети изјасни да је против власти, јер не зна ко га то пита, и не верује да то његово изјашњавање неће некако "процурити" до ушију власти. Зато се на телефону устежу да се слободно изјасне, поготово ако је у питању опција која највише на мети медија и негативне кампање власти", каже Вукадиновић. Овај феномен страха је, како каже, новији феномен. "Појавио се у последњих годину-две. И ескалира пропорционално томе како ескаалира доминација Александра Вучића у српском јавном и политичком животу. Рећи непознатим људима да сте против СНС-а и Вучића у Србији данас захтева неку дозу грађанске храбрости и куражи, скоро као седамдесетих рећи да сте против КПЈ и Јосипа Броза. И ако наставимо у овом правцу, ускоро ће бити незамисливо отприлике као у Северној Кореји рећи да сте против Ким Џог Уна", рекао је Вукадиновић на питање да ли је овај феномен постојао и у неким претходним кампањама. Истраживања могу, каже Вукадиновић, итекако да утичу на апстиненте и оне који још нису одлучили за кога да гласају. "Гласачи нису аутомати, а у највећем броју нису ни фанатици, па чак ни чврсто политички опредељени. Уколико процене да нема реалне могућности да се нешто промени, остају код куће. И мислим да власт намерно користи резултате најчешће анонимних анкета да би ширила дефетизам међу опозиционим гласачима, у смислу да је 'све готово', 'нема шансе'... И тако на крају заиста и постигну жељени ефекат", рекао је Вукадиновић. На питање какав изборни епилог може да се очекује, он каже: "Као што рекох, и као што се види из резултата. Уколико сви они који су незадовољни актуелном влашћу заиста изађу и гласају слободно, шанса постоји. Опасност је међутим потенцијално велики број расутих опозиционих гласова, који могу индиректно омогућити СНС-у да обезбеди већину коју реално нема. Зато је веома важно да се под један на изборе обавезно изађе, и - под два - 'паметно гласа'." (Недељник) |