Vukadinović: Vučićev govor u UN kao bledi pokušaj kompenzacije za sve poraze, povlačenja i predaje između dva zasedanja Generalne skupštine. Realnost te njegove lažne "grmljavine" u Njujorku najbolje se vidi u današnjem položaju Srba na KiM

Da li je predsednik Srbije Aleksandar Vučić zaista „zagrmeo“ u govoru 24. septembra u Ujedinjenim nacijama po pitanju nepoštovanja Rezolicije 1244, kako to Večernje novosti slugeranski navode, sagovornici „Vremena“ ili negiraju ili ne žele da komentarišu, a podeljenog su mišljenja kada je u pitanju to da li je Vučićev govor bio isključivo za domaću upotrebu ili je bio namenjen i međunarodnoj javnosti.

Politički analitičar Đorđe Vukadinović rekao je za „Vreme“ da Vučićev govor „uopšte nije bio loš“, da je čak bio korektan u smislu onoga što može da se očekuje od šefa države kakva je Srbija i u situaciju u kojoj je Srbija, ali je bio „daleko od bilo kakve grmljavine“.

Patetične fraze i snishodljivost

Vučić je govorio prilično snishodljivo, najmanje pet puta pominjući kako je Srbija mala zemlja

„Priča o nekakvoj grmljavini i slične patetične fraze priliče Vučićevim stranačkim kolegama, odnosno stranačkim podanicima, da budemo precizniji, i uobičajena su stvar za mnogo manje povode. Najmanje nekoliko desetina govornika u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija jeste reklo ili će reći slične stvari, a mnogi i veoma oštrije od Aleksandra Vučića kada je reč o dvostrukim standardima i licemerju velikih sila, a posebno Zapada“, rekao je Vukadinović.

On je ocenio da će čitav niz govornika, naročito iz Afrike i Južne Amerike to reći „čvršće, muškije i odlučnije“ nego što je to rekao Vučić.

„Vučić je govorio prilično snishodljivo, najmanje pet puta pominjući kako je Srbija mala zemlja, tako da je njegov govor više bio snishodljiv, nego što je bio grmljavina, ali je u govoru rečeno manje-više sve što treba. Međutim, realnost te njegove grmljavine se mogla videti koliko juče (24. septembra) i svih prethodnih meseci na Kosovu i Metohiji“, rekao je Vukadinović.

Vučićeva „grmljavina“ najbolje se očituje na Kosovu

On je ukazao da je Vučiće i prošle godine u Njujorku održao „relativno korektan i pristojan govor“.

„Odmah nakon toga se dogodila Banjska i urušavanje poslednjih elemenata nečega što se može nazvati državnom politikom prema Kosovu i Metohiji. Tako da se realnost njegove grmljavine najbolje očituje na terenu Kosova i Metohije“, rekao je Vukadinović.

Količina poltronstva, euforije i egzaltacije predsednikovim govorom realno je najbliža nečemu što se možda može videti u Severnoj Koreji, ili onome čemu smo bili svedoci u Titovoj Jugoslaviji

On je ocenio da takve reakcije i aplauzi oduševljenja veoma dobro ilustruju srpsku političku realnost kada je reč o demokratskim standardima i ukupnoj atmosferi i klimi u društvu.

„Ta količina poltronstva, euforije i egzaltacije predsednikovim govorom realno je najbliža nečemu što se možda može videti u Severnoj Koreji, ili onome čemu smo bili svedoci u Titovoj Jugoslaviji i nekim sličnim jednopartijskim i autoritativnim tvorevinama iz prošlog veka. Takva vrsta oduševljenja predsednikovim govorom se u 21. veku može videti još samo u Severnoj Koreji, i to takođe dobro oslikava političku klimu u kojoj se Srbija nalazi“, rekao je Vukadinović.

Trenutak iskrenosti

On je istakao da je trenutak najveće iskrenosti, a možda i jedini trenutak Vučićeve iskrenosti bio kada je rekao da svi govornici svoje govore koriste za obraćanje svojim građanima i kada je naveo da će i on to donekle činiti.

„Vučić je to činio isključivo i apsolutno, kao i u prethodnim slučajevima, a i ono što je bilo tačno i načelno ispravno rečeno, a toga je bilo dosta – bilo je domaću političku upotrebu, namenjeno domaćoj publici, kao vrsta blage kompenzacije za sva poniženja, poraze i povlačenja, koja su između dva zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Srbija i Vučić lično pretrpeli po pitanju Kosova, a i šire“, zaključio je Vukadinović.

(Vreme)