Vukadinović: Referendum o promeni Ustava bio zajednički „udruženi poduhvat“ vlasti, EU i dela opozicije. Orlović: Upitan je legitimet i samog referenduma. Vladimir Gajić: Doprinos razvoju kolonijalne svesti

Urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović izjavio je danas da je usvajanje promena Ustava Srbije, na referendumu 16. januara 2022. godine, predstavljao zajednički i udruženi poduhvat aktuelne vlasti u zemlji, evropskih institucija i dela opozicije u Srbiji.

Vukadinović: Rekao bih da je usvajanje promene Ustava od 16. januara 2022. zajednički poduhvat aktuelne vlasti, evropskih institucija i dela opozicije u Srbiji, s tim što je saučešništvo opozicije bilo manje vidiljivo

"Rekao bih da je usvajanje promene Ustava od 16. januara 2022. zajednički poduhvat aktuelne vlasti, evropskih institucija i dela opozicije u Srbiji, s tim što je saučešništvo opozicije bilo manje vidiljivo", rekao je Vukadinović. Udruženim naporom te „trojke“ referendum je i prošao, rekao je Vukadinović na konferenciji povodom godinu dana od ustavnog referenduma.

Indikativno i ne slučajno“ to što je godišnjica referenduma o promeni Ustava upadljivo prećutana i zabašurena u našim medijima

Vukadinović je naveo da je taj referendum bila propuštena šansa opozicije za ozbiljnu kampanju i koaliciju do koje nije došlo, jer su pojedine stranke, kasnije okupljene u koaliciju Ujedinjeni, bojktovale kampanju.

Referendum je prošao uz velika osporavanja, nesto više od 30 odsto od upisanih birača je glasalo i mukom namaknutih 1,2 miliona je glasalo „za“, a protiv je bilo malo manje od 800.000, rekao je Vukadinović, koji dodaje da bi uz one koji su bojktovali referendum to bila značajna opoziciona snaga.

Ključno je, navodi Vukadinović, i šta su te ustavne promene donele, a po mom, laičkom, uverenju što se vidi golim okom – ništa.

Podsetio bih da su vlasti zagovarale hitnost da bi se sprečio uticaj politike na pravosuđe, a nedavno smo imali opet imenovanje sudije po starom postupku, predočio je Vukadinović.

On je rekao je „indikativno i ne slučajno“ to što je godišnjica referenduma o promeni Ustava, koji je održan 16. januara 2022. godine, „upadljivo prećutana i zabašurena u našim medijima“, ali da se „vidi golim okom“ da te promene do sada „nisu donele ništa“ iako su predstavnici vlasti tada isticali da je održavanje referenduma hitno.

Vukadinović je na konferenciji za novinare u Medija centru rekao da je taj referendum „režim svojim resursima izgurao, pri čemu većina koja je glasala nije znala za šta glasa“, kao i da su svi iz opozicije koji su pozivali građane da na referendum izadju i glasaju „Ne“ za promenu Ustava kasnije te godine prošli cenzus na izborima i ušli u parlament.

„Muk i tišina kojim je ova godišnjica okružena posledica je toga da vlast nema čime da se ponosi, deo opozicije koji je bojkotovao je svestan da su pogrešili, a stranke koje su podržale (održavanje referenduma) računaju da su deo zasluga pokupili na aprilskim izborima“, rekao je Vukadinović.

Slobodan Orlović: Upitan je i legitimet samog referenduma

Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Slobodan Orlović je ocenio da je njegova zamerka postupku promene Ustava „legitimnost samog postupka“, jer je odluka koja je povezana sa promenom najvišeg pravnog akta poverena gradjanima, „i to u oblasti koja iziskuje stručno znanje“.

Orlović: Upitan je i legitimitet samog referenduma, jer su se građani u malom broju odazvali na referendum, još je manje onih koji su glasali „Da“ za promene Ustava, a upitan je i legitimitet samog predstavničkog tela – Skupštine Srbije, u kojoj u tom trenutnku nije bilo predstavnika opozicije

Prema njegovim rečima, „upitan je i legitimitet samog referenduma“, jer su se građani u malom broju odazvali na referendum, još je manje onih koji su glasali „Da“ za promene Ustava, a upitan je i legitimitet samog predstavničkog tela – Skupštine Srbije, u kojoj u tom trenutnku nije bilo predstavnika opozicije pa je stoga bila „jedno koaliciono vladajuće telo a ne predstavničko telo građana Srbije“.

„U čitav postupak se uključila Venecijanska komisija koja učestvuje u postupku tako što mu se Odbor koji je nosio promenu Ustava neprestano obraćao da dobije podršku za svaki naredni korak. Promenjen je Zakon o referendumu i narodnoj inicjativi nekoliko dana pre samog referenduma, što je nedopustivo“, rekao je Orlović.

Orlović je ocenio da je najvažnija stvar koja je tim referendumom promenjena da u izboru sudija i tužilaca narodno predstavništvo – Skupština Srbije, više ne učestvuje, što, kako je upozorio, može dovesti do toga da prilikom izbora sudija i tužilaca „kolege odlučuju o kolegama, prijatelji o prijateljima, a da se potomci i deca primaju tako što se primaju moj sin i nečija ćerka“, što bi bio „neograničeno moćan skup koji odlučuje o životima i vrlo opasna stvar bez demokratske kontrole“.

Vladimir Gajić: Referendum kao doprinos kolonijalne svesti

Advokat Vladimir Gajić je rekao da ustavne promene sprovedene na ovakav način daju „doprinos razvoju kolonijalne svesti u Srbiji“, time što se izvan granica našeg suvereniteta – preko preporuka Venecijanske komisije, donosi odluka „da buduća organizacija pravosudne vlasti bude ovakva kako se postavlja ovim Ustavnim okvirom“.

Gajić: Dok je Skupština Srbije birala sudije, presude su se donosile „u ime naroda“, a sada u zaglavlju presude bi trebalo da stoji „u ime Visokog saveta sudstva"

„U Srbiji nije problem pravni okvir kada je u pitanju dostizanje cilja nezavisnog sudstva ili nezavisnog pravosudja, nego su problem ljudi, problem su karakteri, problem je prosveta iz daljine koja od osnovne škole i pravnog fakulteta nije postavljena na osnovama da se ljudi uče da budu nezavisni i slobodni, nego je naš kulturni model da se ljudi uče da budu poslušni“, kazao je Gajić.

 Prema njegovim rečima, postoji „kulturni model da ne postoji nijedna druga grana vlasti izuzev partijske vlasti“.

Gajić je rekao da su Ustavne promene, na način kako su sprovedene, „prikrivena laž da se uradi nešto što u stvari neće funkcionisati“, i „providna politička prevara u kojoj su svi učestvovali“.

„1.2 miliona koji su glasali ‘Da’ su veoma slaba podrška naroda za ustavne promene, a apsolutno sam siguran da je došlo i do kradje glasova. Ako sudije i tužioci očekuju da će doći do neke nezavisnosti na osnovu pokradenih rezultata na tom refererendumu, to je isuviše optimističko očekivanje“, zaključio je Gajić.

On je naveo i da su se ranije, dok je Skupština Srbije birala sudije, presude donosile „u ime naroda“, a da sada u zaglavlju presude treba da stoji „u ime Visokog saveta sudstva“.

Advokat dr Goran Đorđević iz Niša, naveo je više razloga zbog kojih smatra da je prošlogodišnji referendum bio neustavan, i istakao da je veliki broj glasova protiv na referendumu zapravo bio glas „srpske tihe većine“. Đorđević smatra da je najspornije pitanje izlazak države iz procesa nosioca pravosudnih funkcija, što je cilj novih refirmi koje se kriju iza demokratije i slobode pravosuđa, a upravo su sve suprotno.

Dušan Tufegdžić iz pokreta „Buđenje“ takođe je konstatovao da nije bilo razloga za bojkot referenduma, i kritikovao deo opozicije koji se za bojkot zalagao. On je posebno istakao značaj kontrole referenduma, i istakao da tamo gde je kontrolora opozicije bilo, glasanje za „Ne“ je pobedilo, ili je imalo izjednačen rezultat, a tamo gde kontrolora nije bilo, odnos je bio 9:1 u korist „Da“.

Novinar Srđan Škoro smatra da je Srbija društvo propuštenih šansi i da je referendum bio jedan od tih propuštenih šansi za ujedinjenje opozicije koja nije iskorišćena.

(NSPM, Fonet, Beta, Tanjug)

Videti još: Neophodan organizovan i jedinstven nastup svih demokratskih, državotvornih i nacionalno odgovornih snaga, u cilju sprečavanja najavljenih promena Ustava

Đorđe Vukadinović: Nije beznačajno, nije gotovo i nije svejedno. Izaći na referendum i glasati „NE“; Sreto Malinović: Ovoj vlasti ne treba dozvoliti da menja ni skupštinski jelovnik, a kamoli Ustav