Вукадиновић: Референдум о промени Устава био заједнички „удружени подухват“ власти, ЕУ и дела опозиције. Орловић: Упитан је легитимет и самог референдума. Владимир Гајић: Допринос развоју колонијалне свести

Уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић изјавио је данас да је усвајање промена Устава Србије, на референдуму 16. јануара 2022. године, представљао заједнички и удружени подухват актуелне власти у земљи, европских институција и дела опозиције у Србији.

Вукадиновић: Рекао бих да је усвајање промене Устава од 16. јануара 2022. заједнички подухват актуелне власти, европских институција и дела опозиције у Србији, с тим што је саучешништво опозиције било мање видиљиво

"Рекао бих да је усвајање промене Устава од 16. јануара 2022. заједнички подухват актуелне власти, европских институција и дела опозиције у Србији, с тим што је саучешништво опозиције било мање видиљиво", рекао је Вукадиновић. Удруженим напором те „тројке“ референдум је и прошао, рекао је Вукадиновић на конференцији поводом годину дана од уставног референдума.

Индикативно и не случајно“ то што је годишњица референдума о промени Устава упадљиво прећутана и забашурена у нашим медијима

Вукадиновић је навео да је тај референдум била пропуштена шанса опозиције за озбиљну кампању и коалицију до које није дошло, јер су поједине странке, касније окупљене у коалицију Уједињени, бојктовале кампању.

Референдум је прошао уз велика оспоравања, несто више од 30 одсто од уписаних бирача је гласало и муком намакнутих 1,2 милиона је гласало „за“, а против је било мало мање од 800.000, рекао је Вукадиновић, који додаје да би уз оне који су бојктовали референдум то била значајна опозициона снага.

Кључно је, наводи Вукадиновић, и шта су те уставне промене донеле, а по мом, лаичком, уверењу што се види голим оком – ништа.

Подсетио бих да су власти заговарале хитност да би се спречио утицај политике на правосуђе, а недавно смо имали опет именовање судије по старом поступку, предочио је Вукадиновић.

Он је рекао је „индикативно и не случајно“ то што је годишњица референдума о промени Устава, који је одржан 16. јануара 2022. године, „упадљиво прећутана и забашурена у нашим медијима“, али да се „види голим оком“ да те промене до сада „нису донеле ништа“ иако су представници власти тада истицали да је одржавање референдума хитно.

Вукадиновић је на конференцији за новинаре у Медија центру рекао да је тај референдум „режим својим ресурсима изгурао, при чему већина која је гласала није знала за шта гласа“, као и да су сви из опозиције који су позивали грађане да на референдум изадју и гласају „Не“ за промену Устава касније те године прошли цензус на изборима и ушли у парламент.

„Мук и тишина којим је ова годишњица окружена последица је тога да власт нема чиме да се поноси, део опозиције који је бојкотовао је свестан да су погрешили, а странке које су подржале (одржавање референдума) рачунају да су део заслуга покупили на априлским изборима“, рекао је Вукадиновић.

Слободан Орловић: Упитан је и легитимет самог референдума

Професор Правног факултета у Новом Саду Слободан Орловић је оценио да је његова замерка поступку промене Устава „легитимност самог поступка“, јер је одлука која је повезана са променом највишег правног акта поверена градјанима, „и то у области која изискује стручно знање“.

Орловић: Упитан је и легитимитет самог референдума, јер су се грађани у малом броју одазвали на референдум, још је мање оних који су гласали „Да“ за промене Устава, а упитан је и легитимитет самог представничког тела – Скупштине Србије, у којој у том тренутнку није било представника опозиције

Према његовим речима, „упитан је и легитимитет самог референдума“, јер су се грађани у малом броју одазвали на референдум, још је мање оних који су гласали „Да“ за промене Устава, а упитан је и легитимитет самог представничког тела – Скупштине Србије, у којој у том тренутнку није било представника опозиције па је стога била „једно коалиционо владајуће тело а не представничко тело грађана Србије“.

„У читав поступак се укључила Венецијанска комисија која учествује у поступку тако што му се Одбор који је носио промену Устава непрестано обраћао да добије подршку за сваки наредни корак. Промењен је Закон о референдуму и народној иницјативи неколико дана пре самог референдума, што је недопустиво“, рекао је Орловић.

Орловић је оценио да је најважнија ствар која је тим референдумом промењена да у избору судија и тужилаца народно представништво – Скупштина Србије, више не учествује, што, како је упозорио, може довести до тога да приликом избора судија и тужилаца „колеге одлучују о колегама, пријатељи о пријатељима, а да се потомци и деца примају тако што се примају мој син и нечија ћерка“, што би био „неограничено моћан скуп који одлучује о животима и врло опасна ствар без демократске контроле“.

Владимир Гајић: Референдум као допринос колонијалне свести

Адвокат Владимир Гајић је рекао да уставне промене спроведене на овакав начин дају „допринос развоју колонијалне свести у Србији“, тиме што се изван граница нашег суверенитета – преко препорука Венецијанске комисије, доноси одлука „да будућа организација правосудне власти буде оваква како се поставља овим Уставним оквиром“.

Гајић: Док је Скупштина Србије бирала судије, пресуде су се доносиле „у име народа“, а сада у заглављу пресуде би требало да стоји „у име Високог савета судства"

„У Србији није проблем правни оквир када је у питању достизање циља независног судства или независног правосудја, него су проблем људи, проблем су карактери, проблем је просвета из даљине која од основне школе и правног факултета није постављена на основама да се људи уче да буду независни и слободни, него је наш културни модел да се људи уче да буду послушни“, казао је Гајић.

 Према његовим речима, постоји „културни модел да не постоји ниједна друга грана власти изузев партијске власти“.

Гајић је рекао да су Уставне промене, на начин како су спроведене, „прикривена лаж да се уради нешто што у ствари неће функционисати“, и „провидна политичка превара у којој су сви учествовали“.

„1.2 милиона који су гласали ‘Да’ су веома слаба подршка народа за уставне промене, а апсолутно сам сигуран да је дошло и до крадје гласова. Ако судије и тужиоци очекују да ће доћи до неке независности на основу покрадених резултата на том реферерендуму, то је исувише оптимистичко очекивање“, закључио је Гајић.

Он је навео и да су се раније, док је Скупштина Србије бирала судије, пресуде доносиле „у име народа“, а да сада у заглављу пресуде треба да стоји „у име Високог савета судства“.

Адвокат др Горан Ђорђевић из Ниша, навео је више разлога због којих сматра да је прошлогодишњи референдум био неуставан, и истакао да је велики број гласова против на референдуму заправо био глас „српске тихе већине“. Ђорђевић сматра да је најспорније питање излазак државе из процеса носиоца правосудних функција, што је циљ нових рефирми које се крију иза демократије и слободе правосуђа, а управо су све супротно.

Душан Туфегџић из покрета „Буђење“ такође је констатовао да није било разлога за бојкот референдума, и критиковао део опозиције који се за бојкот залагао. Он је посебно истакао значај контроле референдума, и истакао да тамо где је контролора опозиције било, гласање за „Не“ је победило, или је имало изједначен резултат, а тамо где контролора није било, однос је био 9:1 у корист „Да“.

Новинар Срђан Шкоро сматра да је Србија друштво пропуштених шанси и да је референдум био један од тих пропуштених шанси за уједињење опозиције која није искоришћена.

(НСПМ, Фонет, Бета, Танјуг)

Видети још: Неопходан организован и јединствен наступ свих демократских, државотворних и национално одговорних снага, у циљу спречавања најављених промена Устава

Ђорђе Вукадиновић: Није безначајно, није готово и није свеједно. Изаћи на референдум и гласати „НЕ“; Срето Малиновић: Овој власти не треба дозволити да мења ни скупштински јеловник, а камоли Устав