Вукадиновић: Амбасадор Хил повремено игра улогу "доброг полицајца" не би ли поправио лош имиџ САД у српској јавности. Стварни амерички став о Србији и региону износе његове колеге у Приштини и Сарајеву

 Када би Срби добијали само један динар за сваки пут када им је неко од "западних партнера" рекао да признање независности "Косова" није услов за улазак у Европску унију, скупили би довољно новца да направе своју унију, па им ова Европска не би ни била потребна.

Један од последњих, међутим, који и даље прича бајке, јесте и амерички амбасадор у Србији, Кристофер Хил, који "невешт" какав је, верује да је довољан услов за чланство у блоку европских држава – само нормализација односа, а не и признање.

Између Србије и Запада, ако је Хилу веровати, нема никаквих проблема нити неразумевања, изузев можда око тога што су у српској влади поново "проруски" Александар Вулин и Ненад Поповић, који се иначе налазе на америчкој листи санкција.

Да није понеког детаља, као што су на пример, Хилови савети Србима да "ово није она њихова мајка Русија" или изјава попут оне да је НАТО агресија била "мала свађа међу пријатељима" – можда бисмо му и поверовали да Америка жели "бољи и дубљи однос са Србијом", и ускликнули : "Хиле, Србине".

Срећа је, ипак, па се још добро сећамо његових порука да Срби треба да преболе "Косово" и крену даље. А нисмо заборавили ни да је реч једном од најуспешнијих ђака некадање америчке државне секретарке Мадлен Олбрајт, тако да кад год се Хил стави у улогу доброг полицајца, с правом чекамо да видимо и када ће се поново претворити у свог "злог брата близанца", и кренути да својим "дипломатским" пендреком удара по суверенитету Србије.

Приморан да атерира?

"Хил је приморан да атерира и спусти лопту првенствено због ужасавајуће негативног рејтинга Бајденове и демократске машинерије којој верно служи дуги низ година, а која се суочава са скоро свакодневним дебаклом, како на домаћој тако и на интернационалној сцени", објашњава за РТ Балкан Олга Раваси, председник Српско-америчке гласачке кампање и иницијатор кампање "Срби за Трампа 2020".

Она додаје и да се Бајденовој администрацији којој Хил и припада "деструкција којој кумују" сада већ обија о главу.  Оцењује, ипак, да ту "неће ту бити неке битне промене, јер другачије нити знају нити су компетентни".

"Хил мења плочу из неколико разлога, а један од њих је што су кумовали страшном преседану око признања илегалне сецесије Косова и то се сада враћа на наплату кроз друге дискутабилне регионе укључујући оне који су у интересној сфери Кине и Русије. Украјина и Тајван су тек примери њихове хипокритичне политике", уверава Раваси, додајући да је пример дебакла америчке политике и Република Српска, јер њихова политика према "Косову", како каже наша саговорница "гле чуда, ту не може да се примени".

Разлог за овај "обрт" је што и на домаћем терену, у фер изборним условима Бајдену прети тотални колапс, а како истиче Раваси, "Трамп је апсолутни фаворит да сенилног Бајдена и сорошевску апаратуру, укључујући и Хила, пошаље на сметлиште историје".

Она је, како каже, својевремено, радећи докторску дисертацију и интервјуисала Кристофера Хила, а он јој је у то време рекао како Србија на "Косово" не покаже никаква права и да то Америка не признаје.

Да су Хилове приче само мантра која се повремено рециклира из америчких политичких и дипломатских кругова уверен је политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић.

Они то раде када желе да буду тобоже благонаклони према Србији, и покажу добру вољу. Нема ту никакве новине, а још мање добре воље, јер већ више од 10 година је јасно да се од Србије тражи да се не противи независности Косова, односно у суштини да се од ње тражи признање. А да се признање не тражи, они наглашавају кад год хоће да глуме доброг полицајца

"Они то раде када желе да буду тобоже благонаклони према Србији, и покажу добру вољу. Нема ту никакве новине, а још мање добре воље, јер већ више од 10 година је јасно да се од Србије тражи да се не противи независности Косова, односно у суштини да се од ње тражи признање. А да се признање не тражи, они наглашавају кад год хоће да глуме доброг полицајца. И Хил то ради, некад је то радио Гренел, сви очекујући да паднемо на теме и прихватимо то као крунски доказ њихове добре воље према Србији", истиче Вукадиновић.

Лажна добронамерност за одвлачење од Русије

Саговорник РТ Балкан примећује да је Хил претходних дана и недеља имао још изјава "лажне добронамерности и наклоњености Београду, Србији и српској власти".

Уздржано је, на пример, коментарисао извештаје о изборима тврдећи да је реч о унутрашњем питању Србије, хвалио је дијалог са Приштином и поручивао како су САД задовољне односом Србије према Украјини. Чак је, како премијер Милош Вучевић тврди, честитао и посету кинеског председника Си Ђипинга.

Његове изјаве толико су изиритирале прозападног опозиционог лидера Драгана Ђиласа, да га је и не трепнувши, упоредио са портпаролком руског министарства спољних послова Маријом Захаровом.

А он од Захарове не може бити даље.

"Он је дакле имао више изјава које се могу тумачити као наклоност Србији и њеној власти, али је проблем што те изјаве никад нису биле праћене неким конкретним делима, а друго, биле су у драматичној колизији са изјавама и наступима његових колега из Сарајева и Приштине", рекао је Вукадиновић.

Тешко је поверовати да је америчка политика у региону толико неконзистентна, тако да све то наводи на основану сумњу да је реч само о замајавању Београда, а не о дугорочном ставу. У питању је превођење Срба жедних преко воде и завођење за Голеш планину

"Тешко је поверовати да је америчка политика у региону толико неконзистентна, тако да све то наводи на основану сумњу да је реч само о замајавању Београда, а не о дугорочном ставу. У питању је превођење Срба жедних преко воде и завођење за Голеш планину", истиче Вукадиновић.

Америка, по свему судећи, на овај начин покушава да се представи као конструктиван фактор, а лажном благонаклоношћу да поправи драматично низак рејтинг који има у Србији.

"Све су то покушаји замајавања јер позната је политика притисака коју САД води према Републици Српској, па и континуирана подршка Куртију уз повремене мајчинске замерке. Америка је била и један од спонзора резолуције о геноциду. Иза свега је наравно и украјинско питање, и континуирани покушај да се на све начине и свим средствима Београд 'одвуче' од Русије", закључује Вукадиновић.

Анестезирање до изнуђеног признања

Игра Кристофера Хила, према речима историчара и аутора књиге "Ефекат Трамп“" Саше Адамовића, потпуно је уобичајена јер његове "анестезирајуће изјаве" само имају циљ да нас обману, иако је потпуно јасно да европске интеграције нису могуће за Србију уколико се не одрекне Косова и Метохије.

"Притисци на Србију да пристане на независност Косова ће се наставити у разним видовима, па и овако како то Хил каже, под оправдањем да се у ствари ради само о нормализацији. Истина је да Србија нема шансе да уђе у ЕУ ако не пристане на независност Косова, развлашћивање Републике Српске као и увођење санкција Руској Федерацији. Београд мора да прихвати комплетну западну агенду а да заузврат не добије ништа", истиче саговорник РТ Балкан.

Адамовић подсећа да је и раније било америчких амбасадора који су покушавали да различитим медијским кампањама поправе амерички имиџ у Србији, што никада није давало резултате, будући да Срби добро разумеју сопствени национални интерес.

"Срби на то никад нису гледали благонаклоно, нити на ту пропаганду пристајали. Нису то видели као искреност, већ као жељу да се на тај начин изнуди српско признање независности КиМ. Хил може да даје било какве изјаве, али он не одступа од генералне политике актуелне администрације која га је и послала у Србију, а то је политика која води изнуђивању признања Косова и Метохије", закључује Адамовић, додајући како преиспитавање америчке спољне политике према Србији можемо очекивати тек ако се у Вашингтону деси промена, односно ако на изборима 5. новембра Трамп поново уђе у Белу кућу.

(РТ)